Kijanu Rivs ne zna odakle je tačno potekla ideja, ali je jednog dana, negde između premijere filma Džon Vik II sa Rivsom u glavnoj ulozi i početka snimanja filma Matriks: Uskrsnuća, takođe sa Rivsom u glavnoj ulozi, zamislio čoveka koji ne može da umre.
“To je potom postala serija onoga ‘šta ako‘”, kaže. “Šta ima 80.000 godina? Odakle je taj lik došao? Šta ako su dolazili iz plemena koje su napadala druga plemena i hteli su da traže od bogova oružje, i šta ako im je bog na to odgovorio, i šta ako je iz toga rođeno poluljudsko, a polubožansko dete?” Odatle je, dodaje Rivs, “krenulo od jednostavne premise, usložnjavalo se i nastavilo da se razvija”.
Neko vreme je takav lik postojao samo u Rivsovoj glavi. A onda se Rivs zapitao: šta ako taj besmrtni ratnik postane osnova za strip? Akcioni film? Animiranu seriju?
“I onda ponovo ‘šta ako’”, kaže. “Šta ako to postane roman?” Rivsov drevni ratnik od tada je postao sidro sve razvijenije franšize. Strip koji je zamislio i napisao kao koautor, BRZRKR (izgovara se “berzerker”), narastao je u serijal od 12 nastavaka i prodat je u više od dva miliona primeraka. Akcioni film, koji Rivs producira i u njemu igra glavnu ulogu, kao i animirani spin-of, u fazi su razvoja na Netfliksu.
A sada Rivs objavljuje i debitantski roman, The Book of Elsewhere (u slobodnom prevodu: Knjiga iz drugog sveta), koji je napisao zajedno sa britanskim piscem Čajnom Mjevilom. Smešten u svet stripova BRZRKR, roman The Book of Elsewhere je mešavina naučne fantastike, fantastike, istorijske fikcije i mitologije, sa jakim primesama egzistencijalizma.
Nazvati je samo čudnom knjigom ni najmanje ne opisuje ovu protejsku čudnovatost koja se opire žanrovskim određenjima. U središtu je Rivsov 80.000 godina star ratnik, bizarno snažan, sposoban da ljudima počupa ruke i udarcem probije grudni koš, ali se zasitio sopstvene besmrtnosti. To je senzacionalistički, adrenalinski triler, ali i turobni, eksperimentalni roman o smrtnosti, nestalnoj prirodi vremena i tome šta to znači biti čovek.
Rivs i Mjevil na prvi pogled mogu da deluju kao čudan spoj. Rivs je filmska zvezda, igrao je glavne uloge u akcionim franšizama teškim milijarde dolara kao što su Matriks i Džon Vik, a takođe i u kultnim klasicima poput psihodelične komedije s putovanjem kroz vreme Neverovatna pustolovina Bila i Teda i surferskom krimi trileru Zločin na talasima (Point Break).
Mjevil je marksista koji je doktorirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije. U književnim krugovima poznat je po svojim opojnim, politikom nabijenim naučnofantastičnim i fantastičnim romanima, među kojima su Kraken, u kom se pojavljuje kult obožavalaca lignje, kao i Railsea, smešten u distopijski svet prekriven železničkim prugama i naseljen džinovskim pustinjskim štencima, što je istovremeno i omaž Mobiju Diku i kritika modernog kapitalizma.
Ali partnerstvo Rivsa i Mjevila, gledano iz estetičkog, kulturološkog, pa čak i filozofskog ugla, ima smisla. Obojica u svom radu postavljaju komplikovana pitanja o tajnama postojanja i te ideje često švercuju kroz zaplete pune akcije. Rivs je odrastao gutajući naučnu fantastiku Vilijema Gibsona i Filipa K. Dika, a kasnije su mu se dopale Mjevilove kratke priče koje je nazvao “čudom”.
Mjevilu se, sa njegove strane, dopada kako je Rivs u filmovima kao što su Matriks ili Džoni Mnemonik uspeo da “kombinuje pritisak sa zadivljujućim spektaklom, jeretičkim filozofskim provokacijama i istrživanjem”. U zajedničkom video-intervjuu Rivs iz svoje kuće u Los Anđelesu i Mjevil iz Berlina iskoristili reč “apsurdno” da bi opisali koliko su se nadrealno osećali zbog toga što rade zajedno. O svom prvom susretu, u Berlinu u leto 2021. godine, pričali su ushićeno, onako kako bi neki par odskora u vezi pričao o tome kako su se upoznali.
“Čajna, ti si bio jako spreman, što sam zaista cenio. Imao je sveščicu i olovku, što mi se dopalo, rekoh sebi, to!”, prisetio se Rivs. “A on je bio u fazonu: sad ću da glumim lošeg Čajnu… (Rivs iznenada progovara britanskim naglaskom): ‘Razmišljao sam i moram da ti postavim nekoliko pitanja”. I ja pomislim: ma, daj, molim te”.
Na tom sastanku je Rivs rekao Mjevilu da, osim sa par ključnih mesta u zapletu i osobinama likova koje su već utvrđene u stripu, Mjevil može sa građom da radi šta god hoće.
Rivsova otvorenost ubedila je Mjevila da će moći da napiše nešto pripovedački zanimljivo i da završi knjigu koja ne deluje kao stripovska roba ili nekakva dopuna.
“Bilo nam je važno da tome pristupimo tako da donese nešto novo, nešto što je specifično književno u smislu korišćenja romana i romaneskne forme, a da ipak bude besramno i radosno BRZRKR roman i da poštuje izvornu građu”, kaže Mjevil.
A na to zašto je hteo da napiše roman i kako se njegovi književni poduhvati preklapaju sa filmskom karijerom, Rivs ima odgovor za koji pomirljivo priznaje da je “tako očigledan i sveden”: “To je još jedna vrsta pripovedanja, a to volim”, kaže.
Jedan od njegovih saradnika na strip serijalu, Met Kindt, ima još jednu teoriju zbog čega se Rivs toliko investirao u lik ratnika. On misli da Rivs, koji je ostao prilično zagonetna ličnost uprkos decenijama pod reflektorima, u ratniku vidi neke svoje aspekte: to je ličnost koju obožavaju i stekao je sledbenike nalik nekom kultu, ali je usamljen, tretiraju ga kao tuđina i nosi breme pogrešnih predstava drugih ljudi o tome ko je on.
“Moglo bi se reći da je to veoma lična priča”, rekao je Kindt.
Na neki način, dodao je, priča deluje kao indirektan odgovor na Rivsove čuvene uloge u hiperstilizovanim akcionim filmovima, na one nadljudske, nepobedive likove koji ubijaju i ubijaju, a nikad ne umiru.
Rivs kaže da isprva nije shvatao koliko sebe je uneo u lik ratnika, ali je kasnije počeo da uviđa kako su njegove metafizičke preokupacije oblikvale priču.
“U kreativnom činu me iznenađuje ono što se o nekome otkriva”, rekao je. “Možda je stvaralački čin neka vrsta razgovora, znate. Dakle, možda nosim u sebi probleme sa ocem i probleme sa majkom. I možda razmišljam o smrti”.
Related
Da li je roman XX veka žanr za sebe?Nastavio je:
“Možda ne razumem svetsko nasilje. Ne razumem to da svi znamo da ćemo umreti, a ubijamo jedni druge zbog stvari koje, kad se možda osvrnete na njih, nisu tako važne. Možda se pitam o svetu, znate, kako smo dospeli ovde, ko smo. Pitam se o tehnologiji. Pitam se o tom nekom motivu za istrebljenje kakav, izgleda, imamo kao vrsta. Ne znam zašto toliko žurimo da odemo sa planete i digitalizujemo se. Možda se pitam o ljubavi. I njenoj moći. Zašto je smrt tako moćna, a ljubav tako krhka, a opet je najjača sila na planeti? Dakle, volim da razmišljam o tim stvarima, i pomislio sam da sam došao do toga da bi to možda moglo da se pojavi u stripu”.
Osim neobičnosti samog romana, čudna je i činjenica da je Kijanu Rivs napisao roman. Uradile su to i druge filmske zvezde (vidite Toma Henksa, Keri Fišer, Šona Pena, Itana Hoka, Džima Kerija) sa različitim uspehom.
To što je Rivs odabrao nagrađivanog romanopisca za kopilota, a nije potajno regrutovao pisca iz senke, bio je znak da je krajnje ozbiljan. Zajedno su razradili i napisali zaplet, ali kad je došlo do konkretnog pisanja, Mjevil je preuzeo komande, uradio je nacrt, poslao je prvu ruku i uradio je ispravke prema Rivsovim sugestijama.
Pa ipak, neki bi mogli da odbace Rivsov roman kao projekat nastao iz taštine, slično onako kako slavne ličnosti predstavljaju svoje parfeme ili tekilu. The Book of Elsewhere se odmah pokazala kao donekle polarizujuća knjiga. Jedan od Rivsovih književnih idola, Vilijam Gibson, obasuo ju je pohvalama i ocenio ju je kao “izuzetno inovativnu”, a priznanje je stiglo i iz Kirkus rivjua zbog “razigranog, čak poetičnog jezika”.
Ali u Pablišer vikliju su je kudili i opisali su je kao “olovno sivu” i “zamornu”. Kritičar Buklista bio je istovremeno i očaran i zbunjen, navodeći da bi priča mogla da bude metakomentar na “neke popularne Rivsove mimove”, kao što je Tužni Kijanu, inspirisan slikom snuždenog Rivsa dok sam sedi na klupi u parku i jede sendvič. “Šta god da je, uspelo je”, zaključeno je u prikazu.
The Book of Elsewhere se na početku čita kao zahuktali špijunski triler sa scenama pokolja, što podseća na Rivsovu ulogu ubice koji voli kuce u Džonu Viku. Počinje scenom grotesknog nasilja, pošto tajna vojna jedinica naleće na zasedu bombaša-samoubice kome je cilj B, ratnik, koji je pristao da ga američka vojska iskoristi kao oružje u zamenu za njihovu pomoć u otkrivanju tajne njegovog postojanja.
Ali prilično brzo roman skreće u gustiš filozofske teritorije.
“To je roman velikih ideja koje teku zajedno sa akcionom pričom”, rekao je Ben Grinberg, koji je dobio i uredio roman za Rendom haus, gde je objavljen pod etiketom Del rej. “Deluje prilično difuzno sve dok ne počne polako da se zgušnjava. Ne bih rekao da ljudi to očekuju od romana Kijanua Rivsa”.
To je roman velikih ideja koje teku zajedno sa akcionom pričom
The Book of Elsewheree isprekidan je snenim interludijima u drugom licu o B-ovim eonima na zemlji, dok on posmatra uspone i padove civilizacija, tehnologije, vrsta, religija, ideja i ideologija.
Tu je i duža epizoda sa Sigmundom Frojdom koji pokušava da tretira ratnikovu neizlečivu melanholiju. B razmišlja o susretu sa Karlom Marksom (“uvek zabavniji nego u očima većine ljudi”) i dramskim piscem Semjuelom Beketom koji je, u alternativnoj istoriji koja se ponavlja, jednom odabrao B-a za svoju dramu apsurda Krapova poslednja traka. Tu je i element glavnog zapleta koji uključuje i magičnu, besmrtnu jelen-svinju (konkretno, divlju indonežansku svinju sa kljovama zvanu babirusa) koja lovi B-a 78.000 godina i postaje mu istovremeno i arhineprijatelj i nešto najbliže porodici.
Pripovedanje je zatrpano hermetičnim činjenicama i referencama. Među onima koje sam morala da guglam su: sastrugi (sneg koji je vetar oblikovao u dine), smilodon (mačkoliki predator sa očnjacima koji je živeo u doba pleistocena), Uršlajm (termin koji je skovao nemački biolog Ernst Hekel za primordijalnu sluz iz koje je nastao celokupni živi svet), kešef (neka vrsta drevne bliskoistočne magije) i gliptodon (džinovski oklopnik koji je izumro pre oko 12.000 godina, ali je u B-ovoj priči u The Book of Elsewhere uspeo da opstane u Francuskoj do 400. godine nove ere).
“Ima tu i igre u svemu tome”, kaže Mjevil. “Nije sve egzistencijalizam i Frojd. To je prilika da izmaštate gliptodone u staroj Burgundiji”.
Na spomen gliptodona, Rivs se sav oduševljen zavalio unazad, uskliknuo jedno “hi-hi”, pokazujući rokenrol znak obema rukama. Rivs ima i druge ideje za nova dela sa istim likom, među kojima je, verovatno, i ep.
“Šou-biznis na to gleda kao ‘šta još možemo da uradimo’, ali ja sam tome pristupio sa umetničke strane, kao ‘šta još možemo da napravimo’”, kaže Rivs. “Od samog početka sam se nadao da bi i drugi stvaraoci i umetnici mogli da se poigraju, što kaže Čajna, igračkama”.
Još nije siguran kako će verzija lika koju je Mjevil razvio u romanu uticati na strip i druge projekte u budućnosti. Ali siguran je da će ga to iznenaditi.
“To tek treba da mi se otkrije”, kaže Rivs. “Ima tu mnogo čega o čemu bi trebalo promisliti, o tome šta može da bude i kako će se odraziti na kanon, dok se ja vraćam i igram se svojim igračkama”.
Piše. Aleksandra Alter
Izvor; The New York Times
Preveo: Matija Jovandič