Profesor književnosti Sajmon Džon Džejms i fizičar Ričard Bouer, obojica profesori na Univerzitetu Duram, organizovali su izložbu “Vremenske mašine – prošlost, budućnost i priče koje nas vode tamo”. Njihov razgovor tim povodom razotkrio je mnoga, veoma različita značenja putovanja kroz vreme. U ovom delu njihovog razgovora, oni su raspravljali o tome kako putovanje kroz vreme u književnosti i u nauci jednog dana možda mogu da se podudare.
Sajmon Džon Džejms: Ričarde, šta termin „putovanje kroz vreme“ znači za jednog fizičara?
Ričard Bouer: Putovanje kroz vreme je osnova moderne fizike i, za svakoga ko pogleda noćno nebo, svakodnevno iskustvo. Kada gledamo zvezde i planete, vidimo ih ne onakve kakve su sada, već kakve su bile u prošlosti. Kod planeta ovo kašnjenje predstavlja samo nekoliko minuta, ali kod većine zvezda na noćnom nebu to su hiljade godina. Za galaksije, blede mrlje svetlosti sačinjene od veoma udaljenih skupova zvezda, kašnjenja mogu biti milioni ili milijarde godina. Posmatrajući najslabije galaksije najnovijim svetskim teleskopima, možemo se osvrnuti kroz vreme i posmatrati kako se odvija cela istorija univerzuma.
Ali ova vrsta putovanja kroz vreme ne pruža najveće zadovoljstvo. Omogućava nam samo da posmatramo prošlost kao daleki posmatrači. Jedan od ključnih izazova savremene fizike je utvrđivanje da li je moguće uticati na prošlost.
Jedan od ključnih koncepata Ajnštajnove teorije relativnosti je da objekti postoje u četvorodimenzionalnom prostorno-vremenskom nizu, što predstavlja sjedinjavanje vremena i prostora. Iako se svi posmatrači slažu oko dužine linije sveta koja povezuje dva događaja, oni mogu imati različite poglede na to da li se događaji događaju istovremeno, ili na istoj lokaciji ali u različito vreme, ili je u pitanju kombinacija ta dva. Na primer, dok sedim za stolom i jedem ručak, a zatim malo radim i ustanem da krenem kući nekoliko sati kasnije, posmatrač koji se kreće (vrlo) brzo videće me kako sam prozujao od jedenja ručka do kretanja kući. U Ajnštajnovoj teoriji vreme i prostor su izmešani: ne možemo o njima razmišljati odvojeno. Zbog toga ima smisla razmišljati o sebi kao da se uvek krećem duž te 4D linije sveta, putujući u budućnost brzinom svetlosti.
Ali da li je moguće prevariti zaštitne mere Ajnštajnove teorije i putovati unazad kroz vreme? Odgovor je negativan, ali opet, nauka iz vremena prethodnih generacija rekla bi da je nemoguće da ljudska vrsta leti. Možda su naučnicima potrebne samo inspiracija i neka oštroumna ideja.
S.Dž.Dž: Pa, u fantastici možete pronaći podosta inspiracije i oštroumnih ideja, naravno. Možda najpoznatiji tekst o putovanju kroz vreme jeste Vremeplov (1895) H.DŽ. Velsa, koji je prvi zamislio ljude kako putuju kroz vremenu koristeći tehnologiju. I druge njegove maštarije su se ostvarile – smišljao je i pisao o tehnologiji za letenje na određeni pogon pre nego što je to nauka omogućila u stvarnom životu, na primer. Velsova inovativna ideja dovela je do savremenih priča o putovanju kroz vreme kao što su Povratak u budućnost ili Doctor Who.
Ali mnoge različite vrste priča putuju kroz vreme: Aristotel je primetio da dobra priča ima početak, sredinu i kraj – ali oni ne moraju biti poređani tim redom. Čak i tako drevni tekst kao Homerova Ilijada ne počinje Parisovom odlukom, već Ahilom koji se duri u svom šatoru tokom devete godine Trojanskog rata, a priča se odatle razvija dalje. Priče u kojima se traga za počiniocem zločina obično ne započinju ubistvom, već otkrivanjem tela, a detektiv rekonstruiše zaplet dok se priča kreće napred i nazad. To je vremenska sloboda narativnog vremena.
RB: Ono što je oslobađajuće sredstvo u književnosti je glavna prepreka za praktično putovanje kroz vreme. Iako nam Ajnštajnove teorije omogućavaju da razvlačimo i sužavamo vreme, uzročno-posledični poredak događaja ostaje konstantan. Iako bi, u vašem primeru, u svom životu žrtva ubistva mogla da iskusi da joj život proleti pred očima nekoliko sekundi pre smrti, ipak će iskustvo njenog života uvek prethoditi trenutku smrti.
Related
Spekulativna fantastika Japana kao pogled u unutrašnji svet čoveka, esejAli u Terminatoru, da uzmemo jedan primer, ljudska civilizacija u budućnosti nalazi način da obrne liniju sveta glavnog junaka tako da on otputuje u prošlost da presretne kiborga i spreči smrt Sare Konor. U unutrašnjim predelima rotirajuće crne rupe, prostor i vreme su izmešani tako da je ovo skoro moguće, ali nikada nisam upoznao nikoga ko se na ovaj način vratio iz budućnosti. Možda ta petljasta linija sveta preseca staru budućnost i izbacuje novu budućnost, stvarajući paralelne svetove koji postoje u isto vreme.
Sa konvencionalne tačke gledišta, mnogo toga je prilično pogrešno u vezi sa idejom povratka u prošlost. Ali savremene interpretacije kvantne mehanike sugerišu da se svet zapravo može sastojati od mnogih paralelnih budućnosti, koje se neprestano odvajaju jedna od druge. Sve ove budućnosti postoje istovremeno, ali mi smo svesni samo jedne od njih. Sa ove tačke gledišta, nema bojazni od putovanja kroz vreme. Petljasta linija sveta jednostavno stvara još jedan sloj moguće budućnosti.
S.Dž.Dž: Fascinira me fleksibilnost putovanja kroz vreme kao kada govorimo o mnogim različitim vrstama akademskog istraživanja. Istorija, arheologija, to su očigledni primeri, ali u nedavnom projektu zaista me je inspirisala psihologija autobiografskog pamćenja. Narativ nije svojstvo samo književnih i drugih vrsta tekstova: postoje tvrdnje da je čovekov osećaj sopstva izgrađen na osnovu našeg narativiziranja sopstvenih iskustava tokom vremena: da su sećanje i planiranje budućnosti neka vrsta „mentalnog putovanja kroz vreme“ koje nam omogućava da konstituišemo identitet.
Za ovo bih kao primer iz književnosti naveo Božićnu pesmu Čarlsa Dikensa. Skrudž putuje ka sećanjima na starog sebe, čime dobija podsticaj da se promeni nabolje u budućnosti. Možda možemo da razmišljamo o prezrenoj, zapostavljenoj tvrdici iz vizije Božića koji će tek doći i voljenom srećnom Skrudžu iz završetka romana kao o onima koji naseljavaju dva različita „paralelna sveta“?
RB: Svakako je fascinantno kako književne ideje daju izazov naučnom shvatanju – možda bi se obe te paralelne budućnosti još mogle pokazati jednako stvarnim.
Pročitajte i razgovor Ajnštajna i Tagorea o nauci, religiji, istini i lepoti.
Izvor: theconversation.com
Prevod: Danilo Lučić
Ilustracija: John Martz