Goodreads ocenjivanje i (neutemeljen) čitalački bes Goodreads izlaže autore napadima čitalaca koji knjigu nisu ni pročitali, a pošto može da utiče na izdavače, utiče i na same autore po pitanju njihove spremnosti da se bave kontroverznim temama.

Kada je Megan Nolan objavila svoj prvi roman, kolege autori su je „u zloslutnom tonu” upozorili na veb stranicu Goodreads. Mlada irska spisateljica je tamo pogledala profil svoje knjige u zimu 2020, na dan kada je prvi lektorisan primerak rukopisa stigao na njenu adresu. „Niko osim mene i izdavača to nije video“, napisala je nedavno. „Uprkos tome, već je dobio jednu recenziju: dve zvezdice, koje je ostavio neko sa kim sam imala beznačajne lične nesuglasice. Potpuno je nemoguće da je ikako mogao da pročita knjigu.”

Užasna moć Goodreads-a je javna tajna u izdavačkoj industriji. Sajt za književne prikaze, koji je Amazon kupio 2013. godine, može da utiče na priču o nekoj knjizi ili autoru i pozitivno i negativno. Današnji navodni hitovi stvaraju se od usta do usta, online, bilo preko Goodreads-a ili društvenih mreža kao što su Instagram i TikTok.

Izdavači znaju koliko je ova dinamika važna, pa unapred šalju primerke za probno čitanje, iliti ARC, ne samo nezavisnim knjižarama koje bi mogli da prodaju knjigu, već i uticajnim ljudima koji bi mogli da kreiraju neki sadržaj u vezi sa time. „Pretpostavlja se da ćete, ako dobijete ARC, napraviti neki post o tome“, rekla mi je Trejsi Tomas, voditeljka književnog podkasta The Stacks — „bilo da je to na vašem Goodreads-u, na vašem Instagramu, na vašem TikToku, bilo da nešto kažete ljudima u vašoj knjižari, ili nešto drugo. I tako se na kraju pojavi toliko mnogo recenzija knjige koja još nije izašla.”

Mnogi “book blogeri” savesno navode da se odriču odgovornosti za svoje postove i zahvaljuju izdavaču što im je dao ARC „u zamenu za iskrenu recenziju“. Ali otkrivanje besplatnih usluga je daleko od ugovorne obaveze ili čak društvene norme. Dakle, ne možete lako razaznati koji su od prvih recezenata zapravo pročitali knjigu, a koji možda samo reaguju na ćaskanje na društvenim mrežama (ili, kako je Nolan sumnjala u njenom slučaju, ispoljavaju ličnu netrpeljivost).

To je važno jer viralne kampanje stalno targetiraju neobjavljene knjige. Ono što se obično dešava je da jedan uticajni glas na Instagramu ili TikToku smatra da je knjiga „problematična“, a zatim desetine pratilaca te osobe odu na Goodreads kako bi omogućili da se za uvredu na račun pisca još dalje čuje. Autori koji odgovaraju na ove napade rizikuju da pogoršaju situaciju. Ketlin Hejl — koju je neki zlonamerni recenzent toliko razbesneo da je pronašla adresu te žene — kasnije je napisala da ju je sajt upozorio da se ne upušta u interakciju: „Na dnu stranice, Goodreads je izdao sledeću direktivu (ako ste prijavljeni kao autor, pojavljuje se nakon svake loše recenzije knjige koju ste napisali): ‘Mi zaista, zaista (zaista!) mislimo da ne treba da komentarišete ovu recenziju, čak ni da biste se zahvalili recenzentu’.“ Većina autora koje znam čitaju svoje recenzije na Goodreads-u, a onda besne na sebe same. Pošto sam ja čudak, veoma uživam u svojim recenzijama – što su pritužbe ništavnije i besmislenije, to bolje. ‘Slušala sam audio-knjigu i do trećeg poglavlja me je razbesnela mala pauza koju pravi pre nego što izgovori reč ’muško’, stoji u jednoj recenziji moje knjige Teške žene (Difficult Women).”

Nažalost, umetnička dela koja će najverovatnije naići na probleme u ovom viralnom paklu su ona koja istražuju komplikovane, zapaljive teme

Kada su pritužbe brojnije i ozbiljnije, to je poznato kao „review bombing“ (bombardovanje prikazima, prim. prev.) ili „brigading “. Goodreads blickrig može poremetiti čitav plan objavljivanja, zaplašiti prodajne klubove knjiga koji su planirali da prave razgovore o knjizi, ili da čak natera napete izdavače da smanje budžet za marketing kontroverznih naslova. Prošlog meseca, autorka knjige Jedi, moli, voli Elizabet Gilbert povukla je iz štampe svoj predstojeći roman Snežna šuma zbog reakcija koje je dobila nakon što je otkrila da je radnja smeštena u Sovjetsku Rusiju. Na stranici o Snežnoj šumi na Goodreads-u, koja je u međuvremenu uklonjena, autorka je optužena da romantizuje rusku dušu. „Uštedeću vam trud – oni je nemaju“, napisao je jedan recenzent. Drugi je napisao: „Baš kao što njeni likovi u ovom romanu [sic] nisu svesni događaja iz Drugog svetskog rata, izgleda da ni sama Elizabet Gilbert nije svesna genocidnog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine UPRAVO SADA, jer sam siguran da je znala, shvatila bi koliko ova knjiga nema osećaja ni za šta.”

Izdavanje knjige bilo je zakazano za sledeći februar, ali u video snimku gde Gilbert govori da „nije vreme da se ova knjiga objavi“, ona u suštini podržava kritike sa Goodreads-a: „Ne želim da nanesem zlo grupi ljudi koja je već osetila i koja nastavlja da doživljava teško i ekstremno zlo.”

E sad, ne znam da li Snežna šuma romantizujea rusku dušu ili bi nekako nanela „zlo“ Ukrajincima. Poput mog kolege Frenklina Foera, teško mi je da poverujem u te optužbe. Ali jasna je činjenica da niko od nas to ne zna, jer – i to bi trebalo da bude očigledno, iako nedavni događaji sugerišu da nije – ne znate šta se nalazi u knjizi koju niste pročitali. Takođe ne znate šta se nalazi u filmu koji niste gledali, albumu koji niste preslušali ili članku na koji niste kliknuli. To je nekada bilo važno. Više nije tako, jer živimo u svetu u kome možete da dobijate lajkove tako što puštate u promet fotografije naslova sa ekrana i video klipove van konteksta, i gde su marketinške kampanje dovoljno velike da same po sebi predstavljaju umetničke izjave. (Barbie, na tebe mislim.)

Nažalost, umetnička dela koja će najverovatnije naići na probleme u ovom viralnom paklu su ona koja istražuju komplikovane, zapaljive teme kao što su seks, rasa i identiteti. Još jedna Goodreads drama se nedavno odigrala u vezi sa debitantskim romanom Sesilije Rebes Sve je u redu (Everything’s Fine) objavljenog 6. juna. Radnja romana je fokusirana na mladu, progresivnu crnkinju koja se zaljubljuje u konzervativnog belog čoveka uoči izbora Donalda Trampa za predsednika. „Očigledno se knjiga dotakla nekih rasnih, klasnih, političkih i identitetskih tema u Americi koje navlače gnev“, rekla mi je Rabes, pa je očekivala snažne reakcije na Goodreads-u i sličnim sajtovima. „Ali mislim da ljudi sigurno nisu pročitali knjigu. I stoga ne znam kako su došli do zaključaka do kakvih jesu – da knjiga nije obrađivala ove teme pažljivo, promišljeno ili svojevoljno.”

Pripišite tu karakterizaciju potcenjivanju pisca. „Nije to priča o neprijateljima koji su postali ljubavnici ako je koristite da opravdate rasiste“, pisalo je u tipičnoj recenziji sa jednom zvezdicom, pozivajući se na ovaj uobičajeni trop ljubavnog romana. „Neki autori ne bi trebalo da budu autori, jer šta je ovo jebote!?“ navodi se u drugoj. „Nisam pročitao ovu knjigu niti planiram, ali pošto sam pročitao sinopsis, ocenjujem je sa 1 zvezdicom“, priznaje se u trećoj.

Što se tiče Sve je u redu, čini se da su grupni napadi počeli na TikToku, gde je nekoliko istaknutih kreatora sadržaja kritikovalo knjigu. Nalet besa je zatim prešao na Goodreads, gde su fanovi tih kreatora mogli da iskažu svoje neodobravanje. „Nisam i neću čitati ovo, došao sam sa Tiktoka da kažem da se nadam da je prodaja toliko loša da knjižare moraju da bace ceo tiraž jer ne može da se proda. Svakog ko dobije ARC ovoga trebalo bi da bude sramota“, primećuje se u još jednoj recenziji sa jednom zvezdicom.

izgleda da mnogi targetiraju autore koji bi se složili sa političkim stavovima svojih kritičara u 99% slučajeva. Ovde je na delu čudna vrsta nadigravanja u progresivnosti.

Za Rabes, iskustvo je bilo brutalno. „Kao umetnik, spremni ste na to da  ljudi ne mogu da se povežu sa vašim radom“, rekla je ona. „Ali mislim da je drugačiji osećaj kada ljudi odluče da ste vi sami problematični, ili da sami nanosite zlo, ili kako god već to opisuju. Deluje pomalo nadrealno.” Loša reakcija je možda buknula na Goodreads-u, ali se ubrzo raširila po internetu. Rabes, koja je crnkinja, primala je ljutite poruke i mejlove, kao i uvredljive komentare ispod svih postova na društvenim mrežama koje je objavila. „Govorili su ružno o meni, o mojoj deci. Zvali su me coon (uvredljiv žargonski izraz za crnce i crnkinje, prim. prev.) i pisali druge zaista neprijatne uvrede. Rekli su mi da je bolje da sam mrtva.”

Bes je bio nasumičan. Komentatori koji su koristili rasne uvrede jasno su znali koje je rase Rabes, ali ona se pitala da nisu neki online kritičari pretpostavili da je ona belkinja koja je zalutala na teritoriju koju smatraju rezervisanom za crnačke pisce. Iako je autorima zdravorazumski rečeno da ne čitaju recenzije – i svakako da ne stupaju u kontakt sa kritičarima – to je teško kada vam se kritičari unesu u (virtuelno) lice i urlaju na vas svoje mišljenje.

Ispostaviće se da je podkasterka Trejsi Tomas bila među onima kojima se nije dopala knjiga Rabes – iako je pročitala primerak za čitanje pred štampu još u januaru. „To je grozna knjiga“, rekla mi je. Žalila se na ono što je videla kao pouku priče: Ljubav pobeđuje sve, čak i to da je neko pristalica Trampa. „Momak iz knjige Džoš nosi MAGA kačket (Make America Great Again, slogan Trampove kampanje, prim. prev.) i izgovara rasistička sranja (protagonistkinji). I ona je u fazonu – u redu. A za nju veliko otkriće predstavlja što ona i dalje može da izabere da ga voli. A ja samo kao – U redu, kul, dobro – pocepaću ovu knjigu na parčiće.”

Na kraju, Tomas zaključuje: „Ne znam da knjiga mora da postoji.”

Uprkos sopstvenim snažnim osećanjima, Tomas mi je rekla da se ponekad osećala nelagodno zbog toga što je njena kritika bila okružena nepromišljenim reakcijama i „performativnim savezništvom“, čak i od strane ljudi sa kojima deli političke stavove. „Postoje ljudi koji su novi u radu na antifašizmu ili u podržavanju LGBTQ osoba i osoba sa posebnim potrebama ili u bilo čemu. I oni osećaju da je njihov posao da prozovu stvari koje primećuju, a da možda ne shvataju širi istorijski kontekst.” Da bi ilustrovala poentu, dala je primer:  “Zamislite da autor napiše knjigu o crnoj deci koja voze tricikle i onda vidite kritike kao što je ‘Ova knjiga ne govori o crnoj deci koja voze bicikle, a ona su takođe u opasnosti’.”

Ta dinamika objašnjava jedan od inicijalno najnesuvislijih aspekata viralnih grupnih napada: izgleda da mnogi targetiraju autore koji bi se složili sa političkim stavovima svojih kritičara u 99% slučajeva. Ovde je na delu čudna vrsta nadigravanja u progresivnosti: svako može osuditi najnoviju knjigu En Kolter, a ukazivanje na nedostatke u feminističkoj ili antirasističkoj knjizi, ili romanu crne autorke, stavlja kritičara na viši moralni nivo.

Pravi efekat ovoga je da se sputavaju knjige progresivnih autora kao što je Gilbert, i crnačkih pisaca kao što je Rabes. Ona filozofski gleda na celu kontroverzu oko Sve je u redu, sagledajući reakciju kao izraz političkog momenta koji je u romanu i istraživala – „ljudi osećaju nedostatak zajednice i povezanosti, i samo žele način da se povežu, način da izraze sebe ili da izraziti svoj bes.”

Ako Amazon neće da uloži resurse u kontrolisanje gneva Goodreads-a, onda je korektnost ovde jak tabu: Nemojte komentarisati knjigu koju niste pročitali.

Naravno, ako bi Goodreads to želeo, mogao bi preko noći da reši review bombing. Kada se usluge koje se oslanjaju na sadržaj koji stvaraju korisnici samo blago moderiraju, to je uvek svesna i najčešće hladna komercijalna odluka. Nakon što je Gilbert povukla svoj roman iz štampe, The Washington Post je primetio da Amazon, koji je navodno za Goodreads dao 150 miliona dolara, sada pokazuje malo interesovanja za održavanje ili ažuriranje sajta. Velike promene na sajtu sa velikim prometom mogu biti skupe i rizikuju da uznemire postojeću korisničku bazu: Reddit se nedavno suočio sa pobunom moderatora zbog promena u načinu na koji programeri mogu da pristupe njegovim alatima, a mandat Elona Maska na Tviteru – ili kako god se sada zove – jednog dana će se predavati u poslovnim školama na kursu pod naslovom „Kako izgubiti oglašivače i odbiti ljude“. Gašenje duplih naloga moglo bi da obriše neke fanatično odane korisnike Goodreads-a – ljude koji ne mogu da podnesu da podele svoje mišljenje samo jednom – i da sajt učini manje posećenim i uzbudljivim.

Portparol Goodreads-a Suzan Skivara mi je preko mejla rekla da sajt „veoma ozbiljno preuzima odgovornost za održavanje autentičnosti i integriteta ocena i zaštitu naše zajednice čitalaca i autora“. Ona je dodala da Goodreads radi na tome da „stane na put sadržajima i nalozima koji krše naše recenzije ili smernice zajednice“ i da je „povećao broj načina na koje nam članovi mogu ukazati na neki sadržaj“.

Glavni sajt Amazona ima nekoliko mera za sprečavanje review bombing-a: recenzije verifikovanih kupaca knjiga su označene kao takve da bi se pojačao njihov kredibilitet, dok je ocena u zvezdicama proizvod komplikovanog algoritma, a ne samo prosek svih recenzentskih ocena. Goodreads bi mogao da usvoji još strožije mere—ali nije u interesu kompanije da smanji kvantitet u korist kvaliteta, jer se čitava njegova privlačnost zasniva na tome da bude glas najšireg sloja ljudi. „Goodreads-u je zaista potreban mehanizam za zaustavljanje napada sa jednom zvezdicom na pisce“, napisala je spisateljica Roksen Gej na Tviteru nakon izjave Gilbertove u junu. „To podriva ono malo kredibiliteta što im je ostalo.” Trejsi Tomas se slaže. U mejlu mi je rekla da bi želela da vidi „verifikovane korisnike ili recenzije za koje se dobijaju nadoknade (ili nešto slično) u zamenu za dokaz da su pročitali knjigu“.

Ako Amazon neće da uloži resurse u kontrolisanje gneva Goodreads-a, onda je korektnost ovde jak tabu: Nemojte komentarisati knjigu koju niste pročitali. Trebalo bi da stigmatizujemo neupućena mišljenja na način na koji stigmatizujemo sečenje noktiju u javnom prevozu, pričanje punih usta ili insistiranje da je vaš paun terapeutska životinja. Malo samokontrole nas ostalih će olakšati piscima da se bave zapaljivim temama, znajući sa sigurnoošću da će biti kritikovani samo za one stvari koje su zaista uradili.

Tekst: Helen Lewis
Izvor: theatlantic.com
Prevod: Danilo Lučić
Ilustracija: Freepik

Pročitajte i tekst o Bookshop.org platformi koja okuplja nezavisne knjižare kako bi se oduprli Amazonu,