Vodič za čitanje i uživanje u klasičnoj književnosti Nekoliko popularnih saveta kako da se osmelite u upuštanje u avanturu otkrivanja književnosti koju nazivamo "klasičnom".

Klasici. Najbolja dela svetske književnosti. Oduvek ste slušali o ovoj, navodno, elitnoj literaturi, a ipak nikada niste izabrali nijednu od njenih veličanstvenih knjiga, ili – u ovoj digitalnoj eri – kliknuli na istu. Međutim, verovatno je da ste barem jednom u životu poželeli da pročitate klasični roman.

Sada je vreme za to: bez obzira da li želite da pročitate neko delo samo da biste rekli da ste ga pročitali, ili smatrate da ste spremni da uronite u celogodišnje književno istraživanje, imamo savete za vas.

Napravite spisak – ili nekoliko njih

Šta je, u ostalom, ono što knjigu čini klasikom? Ne postoji stroga definicija, zbog čega može biti skoro nemoguće da se bacite na čitanje. U tu svrhu, list Gardijan je sastavio listu – sto najboljih romana na engleskom jeziku, sa dodatnim objašnjenjima zašto svako spomenuto delo zaslužuje mesto u tom svetom kanonu. Slične liste nude i Mond, Tajm magazin, Telegraf.

Primetićete da se izvesne knjige pojavljuju iznova i iznova: Selindžerov Lovac u žitu, Vonegatova Klanica pet, Nabokova problematična Lolita i, na kraju, Tolstojev Rat i mir. Ovo su dela sa kojima možete početi, ukoliko vas njihovi rezimei zainteresuju.

Imajte samo na umu da „klasici“ podrazumevaju širok spektar značenja. Gven Glejzer, bibliotekar Njujorške gradske biblioteke, kaže za Kvarc (Quartz): „Klasično ne znači obavezno i „staro“. Klasična može biti i knjiga koja predstavlja odličan prikaz određenog žanra.“

Prekinite pre nego što taj spisak preplavite imenima svih klasika ikada. Sastavite listu viktorijanskih klasika. Ili pozorišnih klasika. Ili naučnofantastičnih klasika. Takođe, možete naći ili sastaviti tematske liste.

Osvestite šta je to što vam se sviđa

Kako ističe Ben Goker iz Bruklinske gradske biblioteke: „Sva savremena književnost prožeta je klasičnom literaturom.“ Ako volite da čitate Ta-Nehisija, možete otkriti da uživate i u delima starijih autora koji su pisali o sličnim temama – na primer, Džejms Boldvin ili V.E.B. Dubojz. Ako ste ljubitelj Igara gladi Suzan Kolins, bićete opsednuti Orvelovom 1984 ili distopijskom literaturom Filipa K. Dika. Dopadaju vam se velike, jake priče? Probajte sa viktorijanskim klasikom Džordža Eliota – Midlmarč. Nikako da se zasitite romana Iščezla Džilijen Flin? Dajte šansu Mesečevom kamenu Vilki Kolins, mnogima poznatom kao prvi detektivski roman engleske književnosti.

Posmatrajte to kao da su pitanju povezane lijane – predlaže Goker. Ako ste zainteresovani za klasiku, zainteresovani ste za čitanje uopšte. Dakle, postoji li nešto za šta možete da se uhvatite odakle biste prešli na klasična dela? Mnoge savremene knjige i filmovi zasnivaju se na klasičnoj literaturi. Ne pričamo samo o modernim adaptacijama, novih varijanti starih priča ima mnogo više nego što mislite i to vam može poslužiti kao most između dva razdoblja. Da li ste znali da je Otkačena plavuša zapravo Ema Džejn Ostin, Devojka na lošem glasu je savremeno prepričavanje Grimiznog slova Natanijela Hotorna, serija Žica crpi inspiraciju od Balzaka i grčke tragedije, O, brate, gde si? braće Koen je savremena Homerova Odiseja.

Napravite raspored

Cilj vam može biti jedna knjiga nedeljno i jedna knjiga godišnje – to nije bitno. Stig Abel, novi urednik Tajmsovog nedeljnika o književnosti, pročitao je Šekspira dok je putovao svakog dana na posao. Pretpostavio je da, čitajući sat vremena u putu svakog dana, postiže da pređe jedan komad nedeljno. Sve drame engleskog barda – njih 38 – za manje od godinu dana. Kakav god da vam je plan, pridržavajte ga se, da ne biste upali u zamku “nastaviću ovo da čitam kad – tad” i završili tako što vam knjiga skuplja prašinu u dnevnoj sobi.

Pričajte o tome

Uprkos stereotipu, čitanje ne mora biti čin usamljenosti. Posezanje za prijateljima koji čitaju ili učlanjivanje na Goodreads, sajt koji nudi lične preporuke knjiga od prijatelja sa svih društvenih mreža, može biti odličan način da se zainteresujete za određenu vrstu literature. Čak i brzinsko pitanje “hej, da li neko ima preporuku za dobar klasični roman” na vašem fejzbuk profilu može doprineti inspiraciji. Takođe, možete bataliti internet i učlaniti se u pravi klub ljubitelja knjiga, što je korisno i zbog mogućnosti upoznavanja novih ljudi.

Vežbajte da biste napredovali

Kao što igricu ne biste počeli da igrate od najtežeg nivoa, poduhvat sa čitanjem klasične literature nemojte početi delima Homera i Šekspira, jer su ona puna nejasnog jezika i nepoznatih činjenica. Rut Jezel, profesorka viktorijanske književnosti na Univerzitetu Jejl, preporučuje da krenete upravo sa klasicima viktorijanskog perioda, jer je društveno-istorijski kontekst tog vremena najsličniji našem. Romani poput Džejn Ejr i Orkanskih visova “nisu toliko jezički niti kulturološki udaljeni” u poređenju sa mnogim drugim, dodaje ona.

Takođe su namenski pisani za popularnu publiku – a ne naročito za elitnu ili intelektualnu klasu. To znači da bi vas oni najlakše zainteresovali. Ipak, na to dodajte neke istorijske i društvene činjenice tog vremena. “Čitajte Oksfordova ili Pingvinova izdanja, imaju dobre uvode i napomene o stvarima koje ne znate, a mogle bi da vas zapanje.” Kada budete bili spremni, preći ćete polako i sigurno na najveće od najvećih.

Čitajte stranu po stranu, konsultujući Vikipediju i rečnik, ako su vam potrebni. Možda bi bilo korisno ako počnete sa nečim kraćim, kao što je Šekspirova “Bura”, jer je dinamičnija i narativnija od ostalih “kraljevskih drama”. Abel preporučuje Ardenova izdanja zbog već spomenutih dobrih uvoda sa objašnjenjima i fusnotama u delu.

Brzo ćete ući u štos, nakon čega možete preći na teže sadržaje.

A ako vam se ne svidi, nađite nešto drugo.

Zaključak: ima klasičnih knjiga koje su vredne čitanja, ali i onih koje to nisu. Sve je individualno. “Ostaviti knjigu na pola pročitanu je ok” – kaže Goker. “Ne morate pročitati ceo roman da biste shvatili piščevu poetiku. Ako ne želite da traćite više ni sekund vremena na njega, nemojte.”

Šta je, na kraju krajeva, ono što klasično čini dobrim? Prema Jezelinom mišljenju: “Najbolji romani imaju neku vrstu bogate psihološke kompleksnosti.” Goker misli da dobra klasična literatura ume da bude “tvrdoglavo uporna”. Glejzer smatra da “je bilo koja knjiga oko koje ste uzbuđeni odlična knjiga za vas, ne bi trebalo da postoji vrednosni sud kada je čitanje u pitanju”.

Italijanski autor Italo Kalvino ponudio je 14 razloga da čitate klasične romane, od kojih je možda najbolji ova jednostavna definicija: “Klasična je ona knjiga koja nikad nije završila sa onim što ima da kaže.”

Dakle, otidite do lokalne biblioteke ili knjižare jer, zapravo, ne možete pogrešiti.

Ejmi Vang
(prevod: Iva Kosovac)

izvor: qz.com