Pojačava se monopol „Amazona”

SHARE:

Pojačava se monopol „Amazona”

Američka e-kompanija „Amazon” pojačava monopol na tržištu i pritisak na evropske tradicionalne izdavače, a kako prenosi AFP, nerealni su apetiti ove velike knjižare koja zahteva pedeset procenata od elektronskog tržišta knjiga u Nemačkoj. Inače, Nemačka je zemlja sa najdužom tradicijom fiksne cene knjige u Evropi, još od 1888. godine, i ovaj pritisak na izdavače da odobre popust od 50 odsto i na klasične knjige, po mišljenju nemačkih izdavača, daleko premašuje fer odnos i postaje prinuda.

I Francuzi imaju tu neameričku naviku fiksne cene knjige, po Langovom zakonu iz 1981. godine, nazvanom po bivšem ministru kulture Žaku Langu. Po ovom zakonu, nijedan prodavac ne može da snizi cenu knjige više od pet procenata, što znači da knjige u Francuskoj koštaju manje-više isto, ma gde da ih kupite. Langov zakon učvršćuje tržište raznovrsne literature i raznolikih izdavača i knjižara. Fiksne cene knjige imaju i Japan, Italija, Španija, Južna Koreja.

U Evropi izdavači se bore za svaki cent, jer isplaćuju autore i od prodaje elektronskih knjiga. Tako da ne opstaje tvrdnja Amazona da se izdavači bogate od e-knjige.

U januaru se Evropska unija pobrinula za to da „Amazonovi” poreski trikovi postanu prošlost, predstavljajući nova pravila prema kojima veb-prodavci određuju cene prema lokaciji na kojoj korisnici žive, a ne prema tome gde je sedište prodavca. Ovo novo pravilo koštaće „Amazon” milione, budući da je porez na dodatu vrednost na elektronske knjige u većini zemalja članica Evropske unije dvadeset procenata. Ali kada je pre tri godine Amazon ušao na nemačko tržište e-knjiga i kada su potpisivani ugovori o distribuciji sa vodećim izdavačima, malo se raspravljalo o uslovima, jer je „Amazon” pre svega bio zainteresovan za širenje svoje mreže, manje za profit. Tada je prihvatio trideset odsto udela u prodaji.

Ova bitka između industrije knjiga i „Amazona” počela je prošle jeseni, kako piše strana štampa, posle Frankfurtskog sajma knjiga i posle razgovora izdavača sa glavnim prodavcima, kao što su „Talija”, „Hugendubel” i pomenuti „Amazon”.

Prošle godine Aleksandar Lorbir imenovan je za izvršnog direktora Ulštajna, koji kao i Pajper i Karlsen pripadaju „Bonijer grupi”, medijskom konglomeratu sa sedištem u Švedskoj, i koji objavljuju tiražne pisce kao što su Nele Nojhaus i Ju Nesbe. Međutim, do pre dve godine, Lorbir je radio u „Amazonovom” predstavništvu u Minhenu i sada može samo da nagađa razloge zbog kojih ova velika e-knjižara smatra „Bonijer” glavnim protivnikom u raspravi oko cena e-knjiga.

Pored Francuza, i Nemci vole sebe da vide kao potomke pesnika i mislilaca. Veb-prodavac „Amazon” upravo je naumio da iskoristi ovaj neumorni nemački entuzijazam za knjige, ali bez poimanja njegove suštine. Što se tiče Ralfa Klebera, izvršnog direktora „Amazona” za Nemačku, knjiga je samo štampana stvar, još jedan od mnogih proizvoda.

„Amazon” je digitalno skladište koje pohranjuje sve – od mašina za pranje veša do motornih testera i knjiga – i ima moć da menja ljudske živote, od načina na koji kupuju do toga kako gledaju televiziju ili čitaju. Danas „Amazon” skladišti 15 miliona knjiga, ali jedva da deset procenata prihoda ove kompanije dolazi od knjiga, bilo da su štampane bilo da su elektronske. U Francuskoj, „Amazon” pokriva 70 odsto onlajn prodaje knjiga, ali samo 18 procenata naslova biva i prodato na ovakav način.

Knjige nisu bilo kakva roba, to su proizvodi umeća i imaju dušu… Mnogi autori dobijaju zaradu unapred kako bi radili na svojim knjigama, a tek kada je rukopis gotov, urednici i izdavači pristupaju poslu. Za „Amazon” knjiga ima vrednost tek kada je napisana, onlajn prodavac nije zainteresovan za njenu evoluciju niti za napore izdavača, pišu inostrani mediji.

Ovaj spor mogli bi da okončaju samo pisci, smatraju poznavaoci, jer da nema autora, ne bi bilo ni knjiga. Tako da je izdavačima potrebna podrška pisaca. „Amazon” će možda pokušati da sabotira ovaj odnos, namamljujući pisce obećanjima kao što je 70 procenata od prodajne cene knjige. Sve ukoliko izaberu samizdat varijantu u saradnji sa „Amazonom”. Ralf Kleber se nada da je ovakav dogovor dostižan, jer „Amazon” inače smatra da korisnici nisu mnogo zainteresovani za prepirke oko prodaje knjiga. Ali, čitaoci su obrazovani, a „Amazon” ne bi bio prvi tehnološki gigant koji bi otkrio da je njegova glad za uspehom zanemarila senzibilitet njegovih korisnika. Tradicionalni izdavači nastavili bi da štamapaju knjige, dok bi „Amazon” preuzeo objavljivanje elektronskih knjiga, privlačeći isključivo pisce čija se dela pojavljuju u digitalnoj formi. Ovakav način doveo bi u pitanje budućnost klasičnih izdavača. Iako je ovo scenario za sudnji dan, on nije nezamisliv.

izvor: Politika