“Optužba” – prva disidentska knjiga prokrijumčarena iz Severne Koreje

SHARE:

Tekst: Čo Sang Hun
(prevod: Danilo Lučić)

Bio je to rukopis od 743 stranice, sa gomilom “ušiju”, povezan vrpcom. Ali za Do Hi Juna, aktivistu koji se bori za ljudska prava u Severnoj Koreji, to je bilo otkrovenje.

Gospodin Do je 2013. došao u posed nečega za šta veruje da je prvi rukopis jednog živog disidenta iz Severne Koreje, koji je nekako prokrijumčaren. Veoma pedantno rukom ispisana na stranicama grubog, smeđeg papira koji se koristi u Severnoj Koreji, ova knjiga – zapravo zbirka od sedam priča – žestoko napada totalitarni Sever. Autor piše da živi “kao mašina koja govori, upregnuto ljudsko biće.”

Zahvaljujući naporima gospodina Doa, knjiga “Optužba”, napisana pod pseudonimom Bandi (“svitac” na korejskom), našla je svoju publiku po celom svetu. Prevedena je na 18 jezika i objavljena u 20 država.

 “Ovo je debi ‘severnokorejskog Solženjicina’”, rekao je Kim Kvang Jin, istraživač na državnom institutu za Nacionalnu sigurnost u Seulu, poredeći Bandija sa ruskim romanopiscem i dobitnikom Nobelove nagrade, čije je pisanje pomoglo da se podigne globalna svest o gulazima u SSSR-u. U Gardijanu je objavljeno da je “u svom obimu i hrabrosti, “Optužba” akt velike ljubavi.”

Kako je “Optužba” ugledala svetlost dana je priča za sebe. Gospodin Do je 2012. dobio hitan poziv od kolege-aktiviste u borbi za ljudska prava iz Kine: kineska policija je uhvatila jednu ženu iz Severne Koreje, i sprema se da je izruči Severu, gde će sigurno biti poslata u zatvor. Gospodin Do je obezbedio novac kojim je trebalo nekoga podmititi, kako bi žena bila puštena i dovedena u Južnu Koreju.

Francusko izdanje Bandijeve knjige "Optužba"

Francusko izdanje Bandijeve knjige “Optužba”

Ona je rekla gospodinu Dou da je, pre nego što će uteći iz Severa, otišla da se pozdravi sa rođakom, Bandijem. On ju je zamolio da ponese sa sobom pobunjenički rukopis koji je skrivao, ali ona je bila previše uplašena da proba da ga prokrijumčari preko kineske granice; ukoliko bi je uhvatili, ona, pisac i njihove porodice bi sigurno bili svi skupa poslati u logore, ako ne i pogubljeni.

Ona je gospodinu Dou rekla Bandijevo pravo ime i njegovu adresu, a on je kasnije angažovao jednog rođenog Korejca da ode u Severnu Koreju turistički i proba da kontaktira pisca. Godine 2013, rukopis je nekako prošvercovan, skriven među propagandnim materijalom koji je veličao Kim Il Sunga.

Gospodin Do je već bio poznat borac za ljudska prava u Severnoj Koreji, a bio je i član južnokorejskog državnog Nacionalnog savetodavnog veća za ujedinjenje. Međutim, kada je ponudio Bandijev rukopis južnokorejskim izdavačima, većina ga je odbila, zato što postojanje nekog Bandija u Severnoj Koreji nikada nije bilo nezavisno potvrđeno. Jedino na šta su mogli da se oslone je Doova reč.

Gospodin Do se našao u teškoj neprilici. Hteo je da obezbedi što je moguće više informacija, kako bi mogao sa sigurnošću da tvrdi da rukopis nije neka prevara. Ali, takođe, trebalo je i čuvati Bandijev identitet, kako ga ne bi snašla odmazda severnokorejskog režima. Ovo je sve što Do može da kaže o Bandiju: rođen je 1950. Pripadao je Udruženju pisaca, udruženju kontrolisanom od strane države koje je proizvodilo cenzurisanu književnost za državnu periodiku.

“Optužbu” je u Severnoj Koreji 2014. objavio Chogabje, konzervativni novinski portal i izdavač, koji knjizi nije uspeo da obezbedi publicitet. Gospodin Do je bio uporan, nudeći rukopis izdavačima u inostranstvu. Napredak se dogodio kada se pojavio prevod na francuski prošle godine. I drugi prevodi su ubrzo usledili.

Gospodin Do kaže da mu je posrednik pre devet meseci javio da je Bandi dobro i da zna da je njegova knjiga stigla do spoljnjeg sveta. Gostujući na jednom južnokorejskom radiju čiji se program emituje ka Severu, gospodin Do je govorio o napretku knjige, nadajući se da će Bandi to čuti.  Tada je izjavio da je “Optužba” do sada zaradila 10.000 dolara autorskog honorara, koji će biti upotrebljen kao podrška Bandijevoj porodici i drugim izbeglim piscima koji žive u Južnoj Koreji.

Samo je nekolicini ljudi bilo dozvoljeno da pregleda originalni rukopis. Gospodin Do je nedavno to dozvolio reporteru The New York Times-a, ali je zabranio fotografisanje teksta, zabrinut da bi severnokorejski režim mogao da pomoću rukopisa identifikuje Bandija.

Kao dodatna zaštita, gospidin Do je rekao da je izmenio imena junaka i lokacija u pričama. “Isprva sam pretpostavio da su izmišljena”, rekao je. “Ali nisam hteo da rizikujem. Što se više zna o njemu, to sam više zabrinut za njegovu sigurnost.”

Kim Džong je bivša severnokorejska propagandistkinja koji sada živi u Seulu, član je Južnokorejskog centra za pisce u egzilu, koji je ogranak internacionalnog PEN-a, i danas je borac za ljudska prava. Izjavila je da je ona, zajedno sa drugim prebeglim piscima i spisateljicama, proučila Bandijeve priče i zaključila da ih je zaista napisao Severnokorejac.

“Postoje neki izrazi u ovoj knjizi koje bi samo neko iz Severne Koreje mogao da napiše”, rekla je. Inače, južnokorejsko izdanje ima fusnote koje čitaocima treba da pomognu sa rečima koje se koriste samo na Severu. Njegove priče takođe prate “teoriju semena”, vodič za sve severnokorejske pisce kojim se od njih zahteva da struktuiraju svoje pisanje usko oko centralne ideologije – iako Bandi koristi taj isti mehanizam da bi napao partiju.

“Bandi je pseudonim koji je pisac sam odabrao”, rekao je gospodin Do. U jednoj od 50 pesama koje su prokrijumčarene uz rukopis “Optužbe” i koje je trebalo objaviti  odvojeno, Bandi objašnjava svoj pseudonim. Svicu je, kaže on u jednoj pesmi, “sudbina da sija samo u svetu tame.”

U knjizi se opisuje kao je Južna Koreja zemlja u kojoj je žena programirana da iskazuje tugu zbog smrti Kim Il Sunga, uz cveće i potoke suza, i srceparajući vapaj “Veliki vođo, Oče!” – dok njen muž skapava u nekom od logora za političke zatvorenike.

U jednoj od priča, “Tako blizu, a tako daleko”, sin ne može da poseti svoju majku koja je na samrti, zato što nema neophodnu putnu dozvolu. Tu on opisuje sebe kao “vilinog konjica zarobljenog u paukovoj mreži.”

“U krajnjoj liniji, ovo je knjiga o stanju ljudskih prava u Severnoj Koreji”, rekao je gospodin Do. “Ono što ona prikazuje jeste da je tamo običan život, sam po sebi, ropstvo.”