Serija Sendmen, snimljena prema kultnom stripu Nila Gejmena, trebalo bi da počne da se prikazuje od 5. avgusta na Netfliksu. Gejmen je tim povodom za britanski Gardijan, odakle prenosimo razgovor, pričao o nastanku grafičke novele koja ga je proslavila, borbi stripara da ovaj vid umetnosti stekne priznanje, kao i o ekranizaciji Sendmena.
***
Nilu Gejmenu laknulo je što je kod kuće. U crnom, raščupane kose protkane sedima, opušteno sedi na kauču kod kuće u Vudstoku, Njujork. “Otišao sam odavde u avgustu 2019. godine pretpostavljajući da ću se vratiti krajem marta”, kaže. “A nisam se zaista vratio sve do aprila 2022. Tačno na vreme da krenem na turneju po Americi”. Niko nije bio do kraja pošteđen pandemije, ali čak ni kovid nije mogao da iz koloseka izbaci visokobudžetnu Netfliksovu adaptaciju Gejmenove strip serije Sendmen iz devedesetih godina.
Gejmen, rođen u Velikoj Britaniji, jedan je od najpoznatijih živih pisaca. Njegova neumorna mašta odbija da bude sputana žanrovima ili demografijom; pisao je horor fantaziju za odrasle (Američki bogovi), knjige za decu (Koralina) i novu verziju drevnog mita (Norveška mitologija). Osvojio je nagrade Hugo, Nebula i Brem Stoker, kao i Njuberijevu i Karnegijevu medalju. A sve to samo za knjige.
Gejmenov dodir Mide širi se i izvan književnosti: njegov komad Okean na kraju puteljka, postavljen nedavno na scenu u Londonu, dobio je laskave kritike; među filmskim adaptacijama njegovih dela su Koralina i Zvezdana prašina, Lucifer, Dobra predskazanja i Američki bogovi i svi su sa uspehom prikazani na televiziji; Gejmen je čak na engleski preveo i Princezu Mononoki, animu iz Studija Ghibli.
Gejmenovo delo moglo bi se učiniti prolifičnim i raznovrsnim, ali je uz sve to odmah prepoznatljivo. Karakteriše ga magično realistični pogled na svet, u kom mistična bića obitavaju u svakodnevici. A njegove priče prožima blagost; Gejmen je pisac koji voli svoje likove. Takva širokogrudost verovatno je i jedan od razloga što su mu fanovi toliko posvećeni. Taj suštinski optimizam takođe je očigledan u njegovoj komunikaciji na društvenim mrežama. Sa nevericom prima to što ga skoro tri miliona ljudi prati na Tviteru i čita njegov onlajn dnevnik; fanovi su redovno dobrodošli i da slušaju kako Gejmen i njegova žena, muzičarka Amanda Palmer, pevaju uspavanke njihovom sinu Ešu.
Gejmen je doživeo fenomenalan uspeh, a počeo je sa stripovima, koji su tada smatrani marginom književnog sveta. Sredina osamdesetih godina bila je uzbudljivo vreme za bavljenje ovim medijem, a Gejmen, koji je tada radio kao slobodni novinar, bio je prilično svestan toga. “Nudio sam 1986. godine priču o tome šta se dešava u svetu stripa”, kaže on. “Do tada su već izlazili Maus, Povratak Mračnog Viteza i Nadzirači. Iz jednih novina su mi odgovorili: ‘Već smo pisali o 50. godišnjici Desperet Dena ove godine i ne možemo da objavimo još jedan tekst o stripu'”.
Od Gejmena su na kraju iz nedeljnog dodatka jednih novina poručili da napiše članak o stripovima. “Trebalo je da to bude veliki članak, najavljen na naslovnoj strani. Uradio sam sve intervjue i prikupio radove, uključujući tu i neobjavljeni materijal”. Ali ne beše suđeno. “Nisu se više javljali”, nastavlja Gejmen. “Posle nekoliko dana sam pozvao urednika da ga pitam da li mu je stigao tekst i on mi je odgovorio: ‘Da, pročitao sam ga. Postoji samo jedan problem – mislimo da mu fali balansa. Ti stripovi, vi izgleda mislite da je to dobra stvar…’ Ono o čemu sam govorio bilo je da taj medij uveliko cveta, a on je od mene hteo da intervjuišem ljude koji su mislili da stripovi znače kraj pismenosti”.
Pokazalo se, naravno, da je Gejmen u pravu. Art Špigelman za je Mausa dobio Pulicerovu nagradu. Povratak Mračnog Viteza bio je bestseler i našao je čitaoce i van publike naklonjene stripu. Nadzirači Alana Mura stavljeni su na listu 100 najboljih romana Tajma od kada je taj magazin pokrenut.
Krajem osamdesetih dogodila se neka vrsta “britanske invazije”, odliva talenata u SAD, što je, ispostavilo se, promenilo lice stripa. Dobrim delom je to zasluga Karen Berger, dalekovide urednice DC komiksa, doma Betmena i Supermena. Prvo je Bergerova angažovala pisca Alana Mura da radi na hororu Čudovište iz močvare. Murov odgovor podigao je lestvicu za ono što je moguće uraditi u stripu koji izlazi jednom mesečno. Vrata su bila otvorena. Škotski pisac Grent Morison otišao je za njim. Preuzimajući bledunjavu ekipu superheroja u Patroli prokletih, uneo je u njih svoj lični nadrealni, psihodelični imidž. Posle toga je sve delovalo moguće.
Bio je to kontekst u kom je na scenu stupio tada još neprovereni Gejmen. DC komiks je ovim mladim početnicima iz Britanije davao već postojeće, ali nevažne, likove da se igraju sa njima, što je bio način da smanje svaki rizik. Gejmenu je bio ponuđen Sendmen, sporedni lik koji se ranijih godina pojavio u dve inkarnacije, a obe su ispale bezuspešne. Gejmen je podstaknut da taj lik uzme pod svoje i date su mu odrešene ruke da unese svaku izmenu za kakvu pomisli da će dobro da legne.
Čak i sa svim tim, Gejmen je bio nervozan. “Ne zaboravite da sam ja do tada napisao i prodao možda četiri priče i (strip mini seriju) Crnu orhideju. I sad je trebalo da radim strip koji izlazi jednom mesečno”, priča on. “I nisam imao predstavu da li to umem ili ne umem. Ja nemam šlifa da pišem strip o supeherojima. Gledao sam šta Alan Mur radi, šta radi Grant Morison. Ti momci imaju šlifa za superheroje, oni mogu da ih prave; ja to nemam”.
Gejmenu je bio potreban drugačiji pristup, a on je došao preko američkog pisca naučne fantastike. “Rodžer Zelazni napisao je knjigu Gospodar svetlosti i u njoj je stvorio naučnofantastične bogove koji su delovali kao supeheroji”, objašnjava Gejmen. “Ta knjiga smeštena je u svet budućnosti u kom je gomila istraživača kosmosa sebi dala moći iz hindu panteona. Pomislio sam: ne umem da pravim superheroje, ali bih mogao da radim stripove sa bogovima. Kladim se da bih mogao da izazovem takvu vrstu osećanja, sve to bi moglo dovoljno da zaliči na strip sa superherojima, pa nasamarim ljude”.
Gejmenova verzija Sendmena je Morfeus, zgodni gotičar kome je jednako udobno pod lepšavim plaštom u baršunastim senkama kao i u farmerkama i majici (crnim, naravno). On je jedan od Večnih, sedmoro besmrtnih braće i sestara, otelotvoranja prirodnih sila: Smrti, Strasti, Sudbine, Sumornosti, Sile, Sumanutosti i (u Morfeusovom slučaju) Sna. Poput svih božanstava iz mitologija, Morfeusa njegove skoro neograničene moći ne štite i od duboke tuge i ugroženosti. Zapravo, Gejmen je uživao istražujući nesavršenost i suštinsku ljudskost ovih pojava. To što je Morfeus besmrtan Gejmenu je pružilo mogućnost da priče smešta u različite ere, od najdalje praistorije do daleke budućnosti, kao i da ubacuje prizore iz savremene kulture. Bio je to drzak i odvažan koncept za seriju o superherojima.
Gejmenov “strip o bogovima” otisnuo se sa ovom čarobnom jednačinom. Pun književnih aluzija i sa istaknutim jakim ženskim likovima, Sendmen je našao publiku za sebe izvan uobičajenih legija muških fanova. Postao je nezaobilazno štivo u kampusima koledža, podjednako i među studentima i studentkinjama.
“U ono vreme je DC uvek štampao izdanja po godinu dana pre nego što bi ih ukinuo”, priča Gejmen, “tako da sam pretpostavljao da će mi posle osmog broja telefonirati i reći: ‘Pa, neznatan uspeh kod kritike, veliki komercijalni promašaj. Imaš još četiri broja da to zaokružiš i privedeš kraju!”. I bilo bi to sve od mene. To bi bio Sendmen. Umesto toga, stigli smo do osmog broja i prodavali smo više u odnosu na bilo šta sa čim bi to moglo da se uporedi u poslednjih 15 godina”. Sa samopouzdanjem koje je izbacio talas prodaje, Gejmen je rešio da uradi tačno ono što je hteo sa stripom, uz podršku Karen Berger kao njegove saveznice. “Znao sam da je to jedina prilika koju ću ikada dobiti da sve što sam voleo stavim u strip”, kaže, “tako da sam, ako sam hteo da prepričam Avgustov život po Svetoniju (rimskom istoričaru) kao omaž pesniku Robertu Grejvsu, to moći da uradim samo jednom. Sreća pa sam imao urednicu koja mi je verovala”.
Talking about recreating the comics panel by panel…#TheSandman pic.twitter.com/NBzCZ99A2n
— Anthro 💭 SANDMAN AUGUST 5TH (@anthrossandman) August 2, 2022
Prodaja je bila sve bolja, posebno kada su stripovi sakupljeni u knjigu i postali su dostupni i van striparnica, ali je priznanje kritike stizalo sporije. “Otišao sam na božićnu žurku nekog časopisa 1989. u klubu ‘Gručo'”, priča Gejmen. “I započeo sam priču sa nekim ko je, ako me sećanje dobro služi, bio urednik književne rubrike u Telegrafu. Pitao me je čime se bavim i rekao sam da pišem scenarija za stripove. Gospodin me je pogledao kao da sam ga mlatnuo haringom, ali nije tek tako mogao da prestane da priča sa mnom i okrene se, pa me je pitao: ‘Pa, dobro, za kakve stripove?’ Rekao sam da sam napisao nešto što se zove Nasilni slučajevi i da sada pišem nešto što se zove Sendmen. I onda on kaže: ‘Čekajte malo, vi ste Nil Gejmen?!’ ‘Da’, kažem. A on će: ‘O, dragi moj druže, ne pišete vi stripove, vi pišete grafičke novele!’ Osećao sam se kao kurva koju su upravo proglasili ‘damom večeri'”.
Uspešnom piscu može cela karijera da prođe a da ne stvori klasik. Gejmen ga je stvorio već na kapiji. Za one koji su ga pročitali, Sendmen je umnogome obeležio devedesete godine, isto koliko i Tvin Piks i Nirvana. Njegova publika isprva možda nije bila na istoj talasnoj dužini sa njim, ali je on od svog pisca napravio ikonu.
“Išao sam 1997. na sastanak u Vorner bros. Čak se i ne sećam o čemu se radilo”, priča Gejmen. “Tamo sam sa svojim novim agentom. Sastanak nije vodio ničemu i kada smo sišli niz stepenice tamo je bilo par onih što bismo ih nazvali sekretaricama za svojim stolovima. I dok smo prolazili, jedna od njih mi kaže: ‘Izvinite, gospodine Gejmen, da li biste mi potpisali Sendmena?’ I ja to uradim. Moj agent mi kaže, onako u šali: ‘Haha, ti si kao Tom Kruz za ove žene’. Ona se okrene ka njemu i besno mu kaže: ‘Tom Kruz i Bred Pit su ovde jebeno stalno. Ovo je Nil Gejmen. On je napisao Sendmena!’ Ono što me je tada fasciniralo bilo je da niko tada u studiju nije znao ko sam, ali su ljudi sa dna lestvice, oni što vam prinesu flašicu vode kad dođete, to znali. Ti ljudi sada vode studija. To su ti ljudi koji su sada rešeni da Sendmen kog su voleli dospe na ekrane”.
Televizijska adaptacija urađena je raskošno i verna je originalnom stripu, ali mu ne robuje. Jedan od razloga što je Sendmen na početku naišao na tako strastvenu publiku bio je u njegovim progresivnim pogledima na pol, seksualnost i raznolikost, u vreme kada takvi stavovi nisu bili popularni, a kamoli pomodna. To je olakšalo adaptaciju. “Sjajna stvar u vezi sa tim što su sve te stvari urađene još onda je to što je ostalo mnogo manje posla danas”, ocenjuje Gejmen. “Bude trenutaka kada ljudi viču na mene jer, kao, na sva zvona alarmiram na nejednakost i nepravdu onlajn, a ja na to kažem: ‘Jeste ikada pročitali jebeni strip?’ Ljudi su me kritikovali jer sam birao polno nestalnu, nebinarnu glumicu za Strast, ali tako je i u originalu. Želja je uvek bila nebinarna; u tome je suština lika”.
Ova pitanja nisu bila baš najpreča u vreme kada je Sendmen prvi put objavljen. “Početkom devedesetih su mi spočitavali, posebno u britanskoj štampi specijalizovanoj za stripove, da nisam dovoljno političan. Ljudi su pravili političke stripove o tome kako je Margaret Tačer bila loša osoba, a ja sam razmišljao o različitosti rasa, polova i seksualnih opredeljenja. Kada bi me u intervjuima pitali za to, rekao bih: ‘Pa, lično jeste političko, a možda ćete otkriti da je Sendmen političniji nego što mislite’. Nisam bio tamo i nosio megafon. To su bili moji prijatelji i hteo sam da ih stavim u strip. Hteo sam da menjam ono što je u srcima i umovima. Imao sam trans prijatelje, imam ih i dalje, i izgledalo mi je da niko ne ubacuje trans likove u stripove. A ja sam imao strip. Učio sam od svojih prijatelja. Na primer, da porodice sahranjuju ljude pod njihovim mrtvim imenima (imenima pre promene pola). Meni je to bilo šokantno. I pomislio sam: evo prilike da napišem priču u kojoj će svako ko je pročita da se zaljubi u moje trans likove jer će oni biti fenomenalni”.
Oko Sendmena su okupljene glumačke zvezde, među kojima su Čarls Dens, Dejvid Tevlis, Džoeli Ričardson, Stiven Fraj i Mark Hamil. Naslovnu ulogu Sendmena, odnosno Morfeusa, igra Tom Sturidž. Osim što je tvorac priče, Gejmen je i izvršni producent i scenarista. Izbor glumaca mu je bio mnogo važan, posebno onih za glavne uloge. “Izgovaranje tih replika uopšte nije lako. A on to uspeva. Ima taj stav. Saosećate sa njim. Ume da bude i šupak, a opet ga volite. Čista magija”.
Watch – #TomSturridge admits he had an “enormous” amount of nerves taking on the role of Dream in #TheSandmanhttps://t.co/sea4UK6EjQ
Related
— ET Canada (@ETCanada) August 2, 2022
Zašto je "Parabola o sejaču" Oktavije Batler sve manje SFGvendolin Kristi iz Igre prestola igra Lucifera, vladara pakla. Toliko je dobra da krade scene, a očigledno uživa u ulozi zloće. Gejmen je s tim saglasan. “Bio nam je potreban neko polno neodređen. Onako polno neodređen kao Dejvid Bouvi kad je bio folk pevač; on mi je bio glavni model za Lucifera. I našli smo Gvendolin Kristi. I ogromna je! I lepa je! Ima moć!”
Tu je i Morfeusova sestra, Smrt, a igra je Kirbi Hauel-Baptist. Hemija među braćom i sestrama jedan je od ključnih pokretača priče. “Izbor za ulogu Smrti bio je užasan”, priznaje Gejmen. “Bio sam na 700 audicija. Neverovatno je kako mnoge neverovatne, lepe i darovite glumice iz svih etničkih i društvenih miljea ne uspevaju da kažu replike poput: ‘Ti si najjadniji izgovor za antropomorfnu personifikaciju u ovoj ili bilo kojoj drugoj ravni!’, a da to zvuči uverljivo.
Pošto je porodica Sendmen rođena, Gejmen već usmerava pažnju na širok spektar projekata. Neki su književni, neki televizijski, neki za velike ekrane. Pored toga, vraća se svojim korenima i završava svoju čuvenu nedovršenu strip seriju Čudotvorac sa crtačem Markom Bakingemom iz Marvel komiksa.
“Ja sam pre svega pripovedač”, kaže. “Kao klinac sam stvarno želeo da pišem stripove. Stripovi su bili sjajni. Bili su mesto gde si mogao da radiš stvari kakve niko nikada nije radio. Ali sam hteo i da snimam filmove. Hteo sam da se bavim televizijom. Hteo sam da pišem romane. Ono što sam hteo bilo je da pričam priče”.
Nil Gejmen o inspiracijama za Sendmena
Originalni rad Dejva Mekina za prvi broj Sendmena
Imao je oko metar i police sa strane. Ljudi na to gledaju kao na kolaž, ali nije; to je objekat sa slikom u središtu i raznim nađenim objektima sa strane. Dejv je imao neverovatno visoke standarde. Imali smo sreće što smo se našli baš u ono vreme kada jesmo. On je mrzeo stripove o superherojima; mrzeo je palp; dakle, znao sam da je moj prvi čitalac neko koga sam morao da impresioniram.
Zavođenje Marlina Edvarda Burn-Džonsa
Hteo sam da Sendmen ostavi prerafaelitski utisak. Sve je bilo u postavci. Beri Vindzor Smit je napravio nešto kada je preuzeo slike prerafaelita i dodao mišiće da bi stvorio svoj strip Konan varvarin. Ono što sam ja uradio bilo je samo skidanje tih mišića.
Metal Machine Music Lua Rida
Dok sam pisao Pakao (mesto u prvom tomu Sendmena), taj album sam puštao četiri dana bez prekida. Ne znam kakva je muzička lista u paklu, ali Metal Machine Music će poslužiti svrsi. I dalje je neslušljiv, ali kada ga čujem, neverovatno sam srećan što je baš to moj saundtrek.
King of America Elvisa Kostela
Na ovom albumu je “Sleep of the Just”. Sećam se da, pošto sam napisao prvi broj Sendmena, nisam bio u stanju da smislim naslov za njega. Zatekao sam se kako pevušim nešto za sebe i pomislio: Šta je ovo? Znam ovu pesmu… Shvatio sam da sam pevušio Sleep of the Just i pomislio: O, pa eto naslova!
Sendmenov šlem iz serije na Netfliksu
Prvi lik koji je nosio ime Sendmen nosio je i gas-masku. Hteo sam vizuelnu posvetu toj gas-masci i pomislio sam: hajde da od nje napravimo neku stvar koju bi H. G. Gajger kreirao. Ideja je bila da to bude gas-maska od metala, kože i kostiju, suštinski od kičme. Dopala mi se činjenica da bi je različiti umetnici drugačije nacrtali. Samo što se to pretvorilo u problem kada je trebalo da odaberemo jednu za seriju, jer je bilo toliko mnogo verzija! Na kraju smo odabrali onu koju je Dž. H. Vilijams Treći nacrtao za Sendmen: Uvertira. To je naš šlem.
"One of you has my helm; my mask of pure dream. I crafted it myself, from the bones of a dead god."
– Dream, #TheSandman pic.twitter.com/vzcrUGYace
— The Sandman on Netflix (Fan Page) (@Sandman_Netflix) February 19, 2022
Piše: Džon Haris Djuning
Izvor: Guardian
Prevod: Matija Jovandić