Žene određenog životnog doba u bajkama dobijaju jednu od dve uloge: opaka veštica ili zla maćeha, a nekad i obe.
Neizostavna figura u slovenskom folkloru, Baba Jaga, svakako ispunjava sve uslove za zlu vešticu: živi u kući koja hoda kroz šumu na pilećim nožicama, a ona sama ponekad leti naokolo (blizu tla) u džinovskom avanu. Obično se pojavljuje kao veštica ili nagrđena starica, a čuvena je i po najpoznatijem veštičjem običaju, po gošćenju decom.
Međutim, ona je i znatno složeniji lik nego što to pokazuje njen kratki opis. Lukava, bistra, zna da bude od pomoći isto onoliko koliko je i smetnja, a upravo ona mogla bi da bude najfeminističkiji lik u folkloru.
Legenda o Baba Jagi traje toliko dugo da je upravo objavljena nova antologija pripovetki U šumi; Priče o Baba Jagi (Into the Forest: Tales of the Baba Yaga, Black Spot Books) sa 23 interpretacije ovog lika, sve iz pera vodećih autorki horora. Priče se protežu kroz vekove, pa Sara Tentlinger u “O mesečini i mahovini” nudi snoliku evokaciju jedne od klasičnih priča o Baba Jagi, “Vasilisa Prekrasna”, dok se u “Voda kao razbijeno staklo” Karine Biset lik Baba Jage obreo među kulisama Drugog svetskog rata. Među ovim delima E. V. Najt u “Ujedima rode” potencira one užasne aspekte mita kao poučne priče za radoznalu decu.
Jaga u prošlosti
Baba Jaga pojavljuje se u mnogim slovenskim, posebno ruskim, narodnim pričama, a najstariji pisani podatak o njoj nalazi se u zapisu o likovima iz slovenskog folklora u Ruskoj gramatici Mihaila V. Lomonosova iz 1755. godine. Pre toga se javljala na drvorezima iz 17. veka, a potom redovno u knjigama ruskih bajki i folkloru.
Filmofili će prepoznati ime iz filmova o Džonu Viku sa Kijanuom Rivsom, u kom antiheroja iz naslova njegovi neprijatelji nazivaju Baba Jagom, dodajući mu tako misteriozne čari skoro pa mitskog bauka. Legendarni japanski animator Hajao Mijazaki je na Baba Jagi zasnovao lik vlasnice kupatila u Začaranom gradu (Spirited Away, 2001).
Baba Jaga se pojavljuje i u muzici; u sviti Modesta Musorgskog Slike sa izložbe iz 1874. godine deveti stav nazvan je “Koliba na kokošjim nogama (Baba Jaga)”. Uskoro bi mogla da se pojavi i na malim ekranima, pošto je Nil Gejmen koristio njen lik u stripovima o Sendmenu za DC, a Netlifiks je upravo najavio drugu sezonu serije rađene po ovom serijalu.
Gejmen je koristio Baba Jagu i u strip serijalu Knjige magije, a to kako je razvijao njen lik ističe njenu moralnu ambivalentnost: dok je u Sendmenu bila od pomoći, u Knjizi magije više je zloća. Gejmen je ispričao za BBC Culture da se prvi put sreo sa Baba Jagom u svojoj šestoj ili sedmoj godini, kada je čitao knjigu dečjih bajki Zmajeva sestra i Timotijeva putovanja britanske spisateljice Margaret Stori u kojoj se pojavljuje i Baba Jaga.
“Delovala mi je najzanimljivije među svim vešticama, a u to sam postao još ubeđeniji onda kada sam pročitao neke od ruskih priča u kojima se pojavljuje”, kaže on. “Izgleda da ona živi svoj život i izvan priča, što polazi za rukom samo malobrojnim likovima iz bajki”.
U šumi je uredila je Lindi Rajan, spisateljica i profesorka informatike i vizuelne analitike na Univerzitetu Rutgers u Nju Bransviku, u Nju Džersiju. Ona je i osnivačica male izdavačke kuće povećene objavljivanju dela autorki horora po nazivu Blek spots buks, koja je objavila knjigu. A kako je jednu Amerikanku fascinirao slovenski mit?
“Moja maćeha Ruskinja emigrirala je u Ameriku posle pada Sovjetskog saveza”, priča Rajanova, “i zajedno sa mojom polusestrom i polubabuškom donela je boršč, matrijoške i Baba Jagu. Dok je većina devojčica mog uzrasta odrastala uz brižljivo prečišćene Diznijeve verzije princeza, ja sam više volela priče braće Grim, Šarla Peroa, Hansa Kristijana Andersena i, naravno, knjige slovenskih bajki i folklora koje su govorile o Baba Jagi”.
Baba Jagino poreklo zapravo seže i mnogo dalje u prošlost, pre 17. veka; postoji cela škola naučne misli koja ističe da je Baba Jaga slovenska analogija grčkoj boginji Persefoni, boginji proleća i prirode. Svakako se povezuje sa šumama i gorama, kao i sa netaknutom prirodom. “Suštinske crte Baba Jage postoje u mnogim kulturama i pričama. Ona simbolizuje nepredvidivu i neukrotivu prirodu ženskog duha, Majke Zemlje, i veze žena sa divljinom”, kaže Rajanova.
Related
Tetovirana ikona: Keti Aker i umetnost krađe identitetaBaba Jagu u odnosu na obične dvodimenzionalne veštice iz folklora izdiže njena dualnost, ponekad je skoro heroina, ponekad negativka, kao i njena nesputana evokacija ženskog. “Baba Jaga ostaje jedna od najdvosmislenijih, najprepredenijih i najbistrijih žena u folkloru”, kaže Rajanova. “Ona izaziva strah i respekt, istovremeno i strahopoštovanje i želju. Divim se njenoj bezbrižnosti i nezavisnosti, čak i njenoj surovosti, a u svetu u kom su žene prečesto svedene na maglovitu mrlju nedoslednosti ona je figura koja nas podseća da smo divlje i neukrotive, a da takve slobode imaju svoju cenu”.
Ona je, u stvari, u neku ruku protofeministička ikona. “Apsolutno jeste”, kaže Ji Izi Ju, jedna od autorki čija je priča zastupljena u U šumi. Jedan od razloga što je zaslužila takav epitet leži u tome što iz korena menja stereotipe o majkama i to tako što ona jede decu umesto da rađa ili doji. “Moćna je uprkos tome što nije privlačna u onom konvencionalnom smislu. Živi po sopstvenim čarobnim uzusima, a ne po svakodnevnim pravilima”, kaže Izijeva. “I na svakom koraku stavlja na probu koncepte i kategorije. Čak je i njen dom istovremeno i kuća i pile, što je čini vezanom za kuću, da, ali ne tako da bude ‘zarobljena u kući’. Gledano tako, rekla bih da je ona preteča Ciganki iz kuća na točkovima”.
Prava odmetnica
Izijevoj se Baba Jaga dopada više od likova varalica i opsenara iz mnogih mitologija, kao što su norveški bog podvala Loki ili kojot u folkloru američkih urođenika. “Iako Baba Jaga često postupa kao negativka, spremna je i da ponudi pomoć. Na primer, u “Vasilisi Prekrasnoj” pomaže Vasilisi da se oslobodi iz kandži njene zle porodice”, kaže ona. “I dok je opasno petljati se s Babom, kao i sa mnogim likovima s one strane zakona u savremenim filmovima, ona može da ispadne i dragocena u opasnim situacijama. Tako Baba Jaga komplikuje pasivnu ulogu odgajivačice onom vrstom odmetničkog stava ima da radim šta ja hoću, obično pripisivanom samo muškarcima. Moglo bi se reći da se u Baba Jagi ukrštaju opšta mesta o zloj veštici i kumi vili da bi se stvorila moćnija i daleko manje predvidljiva uloga u odnosu na bilo koju od ove dve.
Izijeva je rođena i odrasla je u severnoj Kini, a pošto je veći deo ruske književnosti preveden na kineski, Baba Jaga je prešla i granicu i zakoračila je u psihu Kineza. “Prvi put sam se suočila sa Baba Jagom preko jednog kineskog crtanog filma koji sam gledala kad sam bila jako mala. Sećam se tog crtaća jer sam rekla mojoj baki da Baba Jaga jako liči na mog ujaka. To ju je nasmejalo. Ujak se nije smejao”, priča Izijeva.
Trop gorske ili šumske veštice raširen je po celoj istočnoj Aziji, posebno zato što se, kaže Izijeva, “planine dovode u vezu sa velikim spiritualnim potencijalom i sa figurama pustinjaka koji su rešili da žive po svom, slično onome kako je Baba Jaga samosvojna žena”.
Ona podseća da u Japanu postoji Jamamba, “neverovatno slična Baba Jagi, takođe opisivana kao neko sa odvratnim fizičkim karakteristikama, a voli i da jede decu”. Jamamba je takođe moralno ambivalentna, opisivana je podjednako i kao ljudožderka i kao nositeljka promene i transformacije, kao i zaštitnica junaka”.
Lindi Rajan je zamislila horor antologiju sa ženom u središtu pre nego što joj je pala napamet ideja o knjizi sa temom Baba Jage, ali se velika šumska veštica sama nametnula. “Želela sam da antologija predstavi glasove žena iz svih krajeva sveta koje se ne plaše da ispričaju svoje priče, da ispolje sopstvenu nesputanost i poročnost i tako mi se Baba Jaga pojavila kao muza za antologiju”, objašnjava ona. “Možda najveće iznenađenje bilo je to koliko su autorke bile spremne da se poduhvatile zadatka, kao i odjek kakav Baba Jaga ima širom sveta. Ona je istinski univerzalan lik i bila sam zadivljena reakcijama žena sa svih strana sveta koje su svoje glasove udružile sa njenim”.
Prilog Ji Izi Ju ovoj antologiji, “Priča o kući”, govori o jednoj od osobenosti mita o Baba Jagi, o njenoj trošnoj kolibi koja se kreće na pilećim nožicama i opisuje njen nastanak i gradnju. “Bila sam očarana idejom o malim pilećim nožicama na toj velikoj staroj kući. To mi je odmah pobudilo želju da napišem nešto o kući. Osim toga, samo što sam završila prevod Knjige senki Ji Juna, zbirku čudnih kineskih priča iz 18. veka. Ona je prepuna čudnih metafora, aveti lisica, tibetanske crne magije i atmosfere šamanizma, kao i priča o natprirodno inteligentnim ili moćnim životinjama. Time je inspirisana atmosfera kakvu sam htela da stvorim u ‘Priči o kući’, kao i teme koje otvara”.
Da li se u legendi o Baba Jagi nalaze neke poruke za nas danas? Izijeva misli da da. “Ona je šamanski opsenar, prekoračuje granice i izmiče kategorijama, podseća na to da sloboda počiva malo izvan granica društvenih normi i da iz tame možemo da učimo isto onoliko koliko i iz svetla. Konačno, mislim da ona zagovara logiku i postavku stvari ‘i jedno i drugo’. Podseća nas da smo i heroji i negativci, da pile može da bude i kuća, a da možemo da prihvatimo i želje tela i tajne duha”.
Rajanova je saglasna s tim, a dodaje i spasonosno upozorenje onima koji bi da negiraju moć Baba Jage i, samim tim, žena bilo gde na svetu. “Valjalo bi da zapamtimo da se Baba Jaga skriva u šumi, ali da prati sve i sve pamti”, zaključuje ona.
Piše: Dejvid Barnet
Izvor; BBC
Preveo: Matija Jovandić