Jejtsovo “Jedrenje u Vizant” prvi put na srpskom

SHARE:

Prvo izdanje neprevođenih pesama Vilijama Batlera Jejtsa (1865-1939) na srpskom jeziku, pod naslovom “Jedrenje u Vizant”, i u prevodu Bojana Belića, pojaviće se u izdanju “Paideie” na predstojećem Sajmu knjiga. Posle skoro 40 godina, koliko je proteklo od kada je objavljena “Kula” u prevodu Milovana Danojlića, srpski čitaoci imaće pred sobom poeziju irskog nobelovca, jednog od najvećih pesnika 20. veka.

Kao autor koji je zaslužan za prošlogodišnje “Glasnikovo” izdanje prvog savremenog sveobuhvatnog prevoda Džona Kitsa na naš jezik, Belić sada predstavlja oko 80 Jejtsovih pesama. Ponovio je, kaže, svega nekoliko neizbežnih, antologijskih pesama, za koje je smatrao da se mogu prevesti drugačije. Knjiga će doneti i opsežan uvodni esej i komentare najznačajnijih Jejtsovih pesama, a obuhvata stihove iz sve tri faze njegovog stvaralaštva, od kojih je poslednja najzrelija i najznačajnija, premda je i u ranim radovima Jejts ostavio nekoliko velikih pesama.

– Jejts je toliko velika figura da kad pomislimo na irsku književnost prvo izgovaramo njegovo ime, kao što prvo kažemo Šekspir kad pomislimo na englesko pesništvo, Gete kad govorimo o nemačkoj književnosti, ili Bodler i Rembo kad pominjemo francusku poeziju – kaže, za “Novosti”, Belić. – Čitav život je tragao za unutrašnjim prolazom i vizijom poput njegovog duhovnog uzora Blejka. Malo je pisano o tome da je Jejts mehanizam podsvesnog kao disciplinu koristio pre nadrealista i da je stigao do dubljih i temeljnijih plodova. U poeziji 20. veka možda nema nijednog pesnika koji je sopstvenim iskustvom došao do sličnih otkrića.

Drevna irska prošlost, po Belićevim rečima, za Jejtsa nije bila romantičarski egzotični izlet, već povratak mitskom, onostranom i skrivenom u kojem je video ne samo budućnost sudbine irske već i čitave Evrope. Njegovo pesništvo prepuno je folklornog i ritualnog kroz koje je tumačio sve aspekte čovekovog egzistencijalnog iskustva – ljubav, prijateljstvo, mržnju, kajanje, smeh, starost:

– Pri tom nije lišio poeziju vitalističkog naboja i životne svežine, posvećujući snazi telesnog, pa i karnalnog, neke od najlepših pesama. U Jejtsu su se lomili svest uzornog katolika i duša divljeg paganina, vrhunski evropski intelektualac i keltski gorštak. U poeziji ih je briljantno pomirio pod maskom persone, poput junaka antičke drame ili No teatra. Obrazina mu je omogućavala da ostvari različita iskustva i karaktere a da, kao u Brehtovoj drami, bude privatno distanciran od lika i ne ugrozi sebe razornim psihičkim energijama. Obnovio je Irsko narodno pozorište i vratio mu duh. Pisao je odlične pozorišne komade, režirao predstave, vodio teatar, birao i otpuštao glumce, putovao sa njima kada su nastupali. Postao je mitska figura, poslanik u senatu, veliki bard, dramski pisac, polemičar, ženskaroš i zavodnik. Nobelovu nagradu zasluženo je dobio 1923.

Za Jejtsa nas danas vezuje, smatra Belić, to što je individualno i folklorno, u geografskom smislu, učinio opštim, sveprisutnim i kolektivnim i to se odnosi na većinu njegovih zrelih pesama:

– Jejtsova Vizantija je i naše izvorište i kolevka u kojoj je duhovni, etički i mitski potencijal našeg bića. Još jedan putokaz je u tome što je nacionalizam, koji je uzdigao iznad svake trenutne i programske primene, za Jejtsa značio svest o zajedništvu čija budućnost leži samo u srodstvu sa prošlim i vekovnim i razumevanju istorijske sudbine svog naroda. Kako je napisao Eliot, postao je veliki svetski pesnik onda kad je postao veliki irski pesnik. Jejts je učinio čitavu Irsku mitskim vrelom čovečanstva.

VIZANTIJA KAO NADAHNUĆE
NA čitavu srpsku poeziju, a posebno kad je reč o pesništvu 20. veka, anglosaksonski pesnici manje su uticali od francuskih, ruskih i nemačkih pesnika. Svetislav Stefanović, Ivan Lalić, Miodrag Pavlović i Jovan Hristić veoma su značajni za otvaranje naše kulture prema anglosaksonskoj književnosti. Ne može se govoriti o Jejtsovom uticaju na Lalića u pogledu jezika i vizije, ali je Vizantija kao duhovna materica i veza sa iskonskim i mitskim nesumnjivo nadahnula i njega, pa je u određenom aspektu Jejtsov tematski srodnik – kaže Belić.

izvor: novosti.rs