Šta čitaju oni koji pišu: Enes Halilović Na pitanje koju knjigu bi voleo da nikada nije pročitao, pisac Enes Halilović odgovara: “I ono što je loše nečemu služi. Služi da vidiš kako ne treba i kako su mnoge knjige izvikane.”

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Majka mi je čitala bajke još kad sam imao 4 ili 5 godina. U stanu, sećam se, uveče bi mi čitala. Čak i Martina Krpana Levstikovog i neke priče Petra Kočića. U selu sam slušao šta pričaju stariji, bilo je mnogo literarnog u pričanju. Sećam se da mi je Atifa, sestra mog dede, pričala priču o nekoj kozi i jaradima. Pre škole sam znao samo slovo a, a potom sam krenuo u čitanje. Mislim da sam od drugog razreda krenuo u intenzivno čitanje, ponajviše sam čitao bajke. Desilo bi se da čitam ujutru, zanesem se, i zakasnim u školu.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Eskimske bajke. Indijske bajke. Korejske bajke.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Crnjanski, Holan, Šimborska, Mervin, Ajtmatov, Platonov, Vladimr Burič, Vergilije.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Nekako mi Herman Hese nikad nije legao. Doduše čitao sam ga u mladosti, negde oko dvadesete godine. Dosadno mi je to bilo. Neubedljivo. Mnogo je dosadnh knjiga. Većina savremenih romana su veoma dosadni.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Ne mogu sad da se setim. I ono što je loše nečemu služi. Služi da vidiš kako ne treba i kako su mnoge knjige izvikane.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Ne bih voleo da živim u drugom vremenu, ali se pitam – kako bi bilo sresti na Sutjesci Ivana Gorana Kovačića i videti kako možda beleži neke stihove dok se čuju puške i topovi. Da li bih mu zatražio da mi kaže neki stih koji je verovatno ostao neobjavljen?

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

U saobraćaju. Gužve su u Novom Pazaru. Dešavalo se da milim kolima i čitam. Haos je u saobraćaju, baš rasulo. Možeš u kolima da čitaš pripovetke.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

U tom slučaju dva autora: Šeherezada. I Aninim koji je pisao povest o Esopu.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Nema te knjige. Radujem se dobroj knjizi bez obzira ko je njen autor.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Da se odmah ogradim, volim “Ispovesti varalice Feliksa Krula” i “Smrt u Veneciji” i čitao sam mnoge knjige Tomasa Mana. On je veliki pisac, ali “Budenbrokovi” su mi bili neprivlačni. Ne znam da li bi tako bilo kada bi ih sada čitao, ali nešto nemam želju…

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Nema tu kasno ni prekasno. Neke sam otkrio prerano, pa sam im se vraćao i vredelo je.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Ani Ristović mantije, jer ne mora da pazi na liniju. Miroslav Kirin, za njega kozji sir. Milisav Savić, za njega kiseo kupus iz njegove proze. Nenad Šaponja, za njega pazarski ćevapi iz njegovog putopisa. Za Vladmira Pištala pljeskavica umesto hamburgera.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Nešto podvučem, nešto dotaknem pa na kraju knjige stavim broj stranice. Nekad nešto prepišem da bih negde pomenuo, citirao ili iskopiram stranicu i podatak.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odslužene doživotne zatvorske kazne?

Poneo bih onu knjigu čije neke delove znam i napamet, tako da, i ako je ne bih poneo – ne bih bio bez nje.

Šta trenutno čitate?

Autobiografiju Stravinskog i poeziju koju potpisuje Tur Ulven u prevodu Marka Vukovića.

Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.