Pisci i spisateljice za i protiv interpunkcije: kada je koristiti, a kada izbegavati Pitanje interpunkcije može se postaviti i ovako: ; vs. — vs. , vs. . vs. ! a kada koju (ne)treba upotrebljavati nema jedinstven odgovor

 

Parul Segal jednom je rekla da je stil „90% interpunkcija “. Pregled vizuelnog poređenja romana koje je napravio Adam Kalhun, gde su oni svedeni samo na interpunkciju, daje sličan nagoveštaj. Takođe taj pregled ukazuje na nešto malo više od stila – neku vrstu pažljivosti, možda. Kao što je Džon Majer navodno rekao, iz nekog svog razloga: „Dame, ako želite da znate put do mog srca, to je dobar pravopis i dobra gramatika, dobra interpunkcija, pišite veliko slovo samo tamo gde treba, i to je to.“ Ali Džone, dame bi se mogle upitati, čiju definiciju „dobre interpunkcije“ ovde koristimo?

Najzad, čak i među stručnjacima postoje neslaganja, od kojih su neka neobično žestoka. (Koje bi unutrašnje sile primorale nekoga da satanizuje ili obožava tačku i zapetu?) Moguće je da su neke patvorene, ispolirane radi razmetanja. „Praviti dogmu od upotrebe interpunkcije je jednako glupo kao pravljenje dogme od bliko  kojeg drugog oblika komunikacije sa čitaocem“, napisao je Henri Džejms. „Sve takve forme zavise od toga čime se neko bavi i koji efekat želi da proizvede.“

Ipak, mislim da se sa sigurnošću može reći da  je piščev izbor interpunkcije bitan – čak i ako njihova odluka bude da ih sve poizbacuje – ili da makar na nešto ukaže čitaocima. „Interpunkcija”, napisala je Meri Noris u knjizi Greek to me, „uvek je u svom srcu imala dobrobit čitaoca.” Isto se ne bi moglo reći za pisce. Evo šta je nekoliko njih imalo da kaže o znacima koji ih oduševljavaju i koji im se gade.

 

;
(tačka i zapeta)

Mrzi je: Donald Bartelm

Zašto izbegavam, što je više moguće, tačku i zapetu? Da budem jasan: tačka i zapeta, ružan poput krpelja na psećem stomaku. Ja ih čupam iz svoje proze.

Mrzi je: Edvard Abi

Pretpostavljam da je ovo trivijalna stvar, ali želim da se usprotivim izluđujućoj interpunkciji koju jedan od vaših urednika pokušava da nametne mojoj priči. Rekao sam to i ranije, ali ponoviću, da bih, samo da to nije potrebno radi jasnoće značenja, više voleo minimum prokletih zareza, crtica, apostrofa, navodnika i jebenih (najnepristojnijih od svih interpunkcijskih znakova) tački i zapeta. Morao sam da izgubim sate brišući tu oluju muvljih govana.

Mrzi je: Kurt Vonegat

Evo lekcije iz kreativnog pisanja. Prvo pravilo: Ne koristite tačku i zapetu. Sve što ona čine jeste da pokažu da ste bili na fakultetu.

Napomena: Međutim, sledećih nekoliko rečenica u eseju „Čovek bez zemlje“, glasi: „I shvatam da neki od vas možda imaju problema sa time da prelome da li se šalim ili ne. Od sada ću vam reći kad se šalim. Na primer, pridružite se Nacionalnoj gardi ili marincima i podučavajte demokratiji. Šalim se.” Dakle, ne znam. Shvatam da je Vonegat najpoznatiji mrzitelj tačke i zapete u našoj kolektivnoj svesti. I možda sam pristrasna, jer volim i tačku zarez i Vonegata, ali… Zaista mislim da nije ozbiljno mislio.

Voli je: Loren Ojler

Postoji toliko stvari u životu kojih se možemo bojati, ali interpunkcija nije jedna od njih. To što su tačke i zapete, za razliku od većine drugih interpunkcijskih znakova, potpuno neobavezne i relativno neobične daje im snagu. Kada je upotrebite, radite nešto svrsishodno i prema svom izboru, u trenutku kada su motivacije nejasne i namere često uskraćene. A život pruža vrlo malo prilika kada mžete imati i jedno i drugo; tačka i zapeta su retka situacija u kojoj možete imati oba. Apsolutno nema negativne strane.

Voli je: Ursula Legvin

Nemam pištolj i nemam ni jednu ženu, a moje rečenice traju, i traju i traju, sa svom ovom sintaksom. Ernest Hemingvej bi pre umro nego da koristi sintaksu. Ili tačku i zapetu. Koristim gomilu sečenih tačaka i zapeta; upravo je bila jedna od njih; to je bila tačka i zapeta posle „tačke i zapete“, a druga posle „njih“.

Voli je: Kler Mesud

Pri sastavljanju rečenice važna je efikasnost – ili, tačnije, preciznost. Kapacitet je važan;  jasnoća je važna. Ovakva vrsta pisca kao što sam ja, barem, ne razmišlja u malim, začepljenim, deklarativnim rečenicama. Nije tako. Baš nikad nije. Možda za neke ljude. Ali ne za nas. Za one među nama čije misli idu u digresije; za one koje neočekivane suprotstavljenosti oduševljavaju, a ne zamaraju; one koji imaju za cilj, iako uvek neadekvatno, da prenesu životno iskustvo tako da se u njima očituje njegova kompleksnost –  za takve pisce je tačka i zapeta neprocenjiva.

Voli je: Abraham Linkoln

Kod obrazovanih ljudi, pretpostavljam da je interpunkcija stvar pravila; kod mene je stvar osećanja. Ali moram reći da izuzetno poštujem tačku i zapetu; to je jedno korisno malo momče.

Misli da je to samo zarez: Gertruda Stajn

Moćnije su, impozantnije, pretencioznije od zareza, ali su svejedno zarez. One zaista imaju duboko u sebi, u osnovi, prirodu zareza.

 

!
(uzvičnik)

Mrzi ga: Skot Ficdžerald

Izbacite sve ove uzvičnike. Uzvičnik je poput smejanja vlastitoj šali.

Voli ga: Džulijan Barns

Žao mi je uzvičnika. Nekada je bio deo visokog društva, obeležavao važne stvari poput užasa i podlosti. „O, proklet bio, Jago! O, neljudsko pseto!“, zavapi Roderigo nakon što bude izboden. „Utopljeni! O, gde?” jadikuje Laert svojoj sestri Ofeliji. „Kako su moćni pali usred bitke!“ rečenica je koja najavljuje drugu Samuilovu knjigu. To je bio interpunkcijski efekat koji se držao na visokoj polici, a koristili su ga štedro dobri pisci, koji su znali da će buka koju izaziva biti poput pucnja.

. . .

Uvek je to bio čudan i fleksibilan znak, koji se razlikovao u snazi u zavisnosti od veka i jezika. Na francuskom je on mnogo manje snažan, pa će prevodilac, recimo, Madam Bovari morati da izbaci i do 30% Floberovih uzvičnika. Dok su Ema Bovari i Rudolf romantično zagledani u mesec,  on oduševljeno izusti, „Ah! la belle nuit! “, i tu jedan od njih mora nestati.

Kako bismo ga mogli izvuči iz trenutne nevolje? Mislim da je to izgubljeni slučaj kada je reč o društvenim mrežama, ali možda se može popraviti u ispravnom pisanju. Jedna od primerenih oblasti gde se i dalje precizno koristi je oblast šahovskog beleženja. Tako, “!” ukazuje na snažan potez, „”!!“ vrlo jak; dok ljupko „?!“ ukazuje na potez koji je rizičan, sasvim moguće nerazuman, ali takođe možda i presudan.

Voli ga: Tom Vulf

U romanu Mi, Zamjatin crticom neprestano prekida misao usred rečenice. Pokušava da imitira navike stvarnog mišljenja, pretpostavljajući, sasvim tačno, da mi ne razmišljamo u celim rečenicama. Mislimo emocionalno. Takođe je koristio puno uzvičnika, naviku koju sam ja stekao i koju još uvek imam. Neko ih je izbrojao u Lomači sujeta – neki ogromni broj uzvičnika, u hiljadama. Ja mislim da je to sasvim opravdano, mada su me zbog toga ismevali. Dvajt Mekdonald je jednom napisao da je čitanje mojih knjiga, sa svim tim uzvičnicima, poput čitanja dnevnika kraljice Viktorije. On je u to vreme bio toliko ugledan, da sam se osetio shrvano. Ali onda sam iz radoznalosti pogledao dnevnike kraljice Viktorije. To su dnevnici iz detinjstva. Puni su uzvičnika. Oni su mnogo čitljiviji od zvanične proze koju je ona nametala premijerima i Englezima narednih godina. Njeni dnevnici uopšte nisu loši.

Savetuje umerenost, osim ako niste Tom Vulf: Elmor Leonard

Držite svoje uzvičnike pod kontrolom. Dozvoljena su najviše dva ili tra na 100.000 reči proze. Ako imate smisla za igru sa uzvičnicima onako kako to radi Tom Vulf, onda ih ubacujte šakom i kapom.

 


(crta)

Voli je: R.L. Stin

Kada se u romanu pojavi trenutak istinske strave, nema bolje interpunkcije od –. [Na primer:] „Zastala je zadihana – i razjapila usta od užasa.“ „Spotaknuo se, pao – i srušio u otvoren grob.”

Voli je: Laura van den Berg

U proteklih godinu dana, [nakon] godina pružanja otpora, zaljubila sam se bezglavo u crtu. Volim način na koji to može da stvori osećaj isprekidane / nepotpune / prekinute linije ili misli.

Mrzi je: Nijedan pisac. (Ovo je naučna činjenica.) Ali je mrze mnogi urednici.

Problem sa crtom je – kao što ste možda primetili! –  što obeshrabruje zaista efikasno pisanje. Takođe –  i ovo bi mogao biti njen najgori greh –  remeti tok rečenice. Ne čini li vam se dosadnim –  i možete mi slobod reći ako jeste, neću biti povređena – kad pisac ubaci misao u sred druge koja još nije dovršena? Strank and Vajt – koji se uvek moraju pominjati u člancima poput ovog – takođe savetuju da se izbegava prekomerna upotreba crte: „Koristite crtu samo kada se uobičajeni znak interpunkcije čini neadekvatnim.“ Ko smo mi, savremeni pisci, da donosimo sud – i to toliko šokantno često – o ovim jednostavnijim oblicima interpunkcije – o zarezu koji liči na radnika, o postojanoj dvotački, o tački koju uzimamo zdravo za gotovo? (Jedan kolega – tvrdeći da se u određenim prilikama u svrhu dobijanja tona traži crta umesto neke druge interpunkcije – rekao mi je da zagrade smatra šapatom, a crtu načinom skretanja pažnje na frazu. Što se tiče toga šta ja mislim o njegovom zapažanju – razmiliste o tome kako sam odlučila da je nadoknadim.)

 

,
(zapeta)

Mrzi je: Gertruda Stajn

Kao što kažem, zarezi su servilni i nemaju vlastiti život, a njihova upotreba nije upotreba, to je način da se zameni vlastiti interes i ja svesno biram da mi se sviđa moj vlastiti interes za ono što radim . Zapeta, pridržavajući vam kaput kad ga oblačite i pomažući vam da obujete cipele, sprečava vas da živite svoj život onoliko aktivno koliko bi trebalo, već dugi niz godina, a ja se i dalje tako osećam, tek sada ne obraćajuči previše pažnje na njih jer mi je njihova upotreba bila pozitivno ponižavajuća.

Voli je: Gariela Luc

Koliko znam, doba zareza je gotovo. Ali bilo je prelepo biti živ u to vreme. Rečenice su imale preciznost. Ovih dana vidite pozorišnog kritičara u istaknutom časopisu kako brodvejsku emisiju Sweet Charity opisuje kao “Nil Sajmonovu pročišćenu muzičku verziju Fellinijevih Noći Kabrije. Bez zareza koji razdvaja „pročišćenu “ od „muzičku“, fraza implicara, ne dajuči pomoć, da postoje najmanje dve muzičke adaptacije Felinijevog filma, da se te dve verzije razlikuju po stepenu pročišćenosti, i da se prikaz bavi onom koja je pročišćena.

Sluša zvuk rečenice i uvek je u pravu, Bob: Toni Morison

[O svom uredniku, Bobu Gotlibu, koji je „uvek umetao zareze u rečenice Morison, a ona ih uvek izbacivala “] Čitali smo na isti način. Mi razmišljamo na isti način. On je veoma agresivan  vezi sa zapetama i raznim drugim stvarima. On ne shvata da zapete služe za pauze i hvatanje daha. Mislim da zapete služe za gramatičke stvari. Došli smo do sporazuma, ali to je još uvek borba.

 


(crtica)

Voli je: Gariela Luc

O crtici treba napisati malu knjigu – bila bi to vrlo utešna knjiga, bar za mene – jer je crtica najzapostavljeniji interpunkcijski uređaj koji imamo. Malo sam odlepila kad sam to primetila, još u trećem razredu. Počela sam da stavljam crtice između svih reči u svojim rečenicama. Mislila sam da je to način da se stvari ne raspadnu, ali učitelj me je naterao da prestanem sa tim. (Te godine kupio sam i knjigu za poboljšanje rečnika. Prvo poglavlje nudilo je prideve eldritch i gelid. Ugurala sam ih u pasus koji sam morala da napišem na času, a nastavnik mi je rekao da prestanem da izmišljam reči. ) Crtica je ipak najslađi interpunkcijski znak, jer objedinjuje reči u parove (a ponekad i u trojke i četvorke). Ona voli da se grli. Ona najveći deo svojih glavnih poslova obavlja ispred imenica, i posao joj je da stvari učini jasnijim.

Voli je: Norman Majler – bar kada je imao sedam godina

Moje pisanje je bilo izvanredno po načinu na koji sam stavljao crtice u reči. Voleo sam da stavljam crtice, pa bih stavljao crtice u the, praveći th-e ukoliko bi se nalazilo na kraju reda. Ili bi they postali the-y. Zatim, dugo nisam ništa napisao.. Nisam čak ni pokušao da pišem za književni časopis u srednjoj školi.

.
(tačka)

Voli je: Gertruda Stajn

Tačke imaju svoj život, svoju nužnost, svoj osećaj, svoje vreme. I taj osećaj da se život da potreba da vreme može da se izskaže u beskrajnim farijacijama, to je razlog zbog kojeg sam zauvek ostala verna tačkama, toliko koja se vreme može izraziti u beskonačnoj raznolikosti, to je razlog što sam uvek ostala verna tačkama, tako da, kao što sam nedavno rekla, osećam da nam treba mnogo više nego što ih imamo.

Trpi ih, ako baš mora: Kormak Makarti

Verujem u tačke, u velika slova, u zareze povremeno i to je to.

*

Džejm Džojs je dobar primer za interpunkicju. Svodi je na apsolutni minimum. Nema razloga da izbrljate stranicu tim čudnim malim znacima. Mislim, ako pravilno pišete, ne biste trebala da koristit interpunkciju.

Pa dobro. Problem rešen.

(Pročitajte i tekst o skrivenom životu marginalija.)

Piše: Emily Temple
Izvor: lithub.com
Prevod: Danilo Lučić

 

 

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: