Kada je u pitanju pozorište, Harold Pinter je bio perfekcionista, koji je vodio računa čak i kako prodavac sladoleda treba da izađe iz partera, što saznajemo iz jednog pisma do sada neobjavljenog pisma.
Godine 1985. Pinter je imao svoj režiserski debi na Vest Endu, a u pitanju je bila Slatka ptica mladosti Tenesi Vilijamsa, sa Loren Bekol u glavnoj ulozi, koja je imala premijeru 8. jula u teatru Rojal Hejmarket. Pinter je 24. jula pisao Entoniju Piku, tadašnjem upravniku pozorišta, hvaleći izvedbu od prethodne večeri: „Bila je prilično dobra, pomislio sam, i oduševljen sam što je posao ispao tako dobar.”
Ali se u nastavku požalio na dve stvari: „Poslužitelj sa sladoledom je ostao da stoji u parteru sve dok se svetlo nije ugasilo. Onda se popeo uz stepenice i zatvorio vrata, zbog čega se na bini pojavio odraz svetlosti. Može li on ranije da se skloni sa svog mesta, šta mislite?”
Takođe je prigovarao što se zavesa podigla sa 12 minuta zakašnjenja, „velika šteta, jer je 98 odsto publike bilo na svojim mestima do 7:30”.
Pinter, koji je preminuo 2008. godine, bio je jedan od najvećih modernih dramatičara, kao i glumac i reditelj. Nagrađen je Nobelovom nagradom za književnost 2005. godine, a neka od njegovih najpoznatijih dela su The Caretaker, The Homecoming i The Servant.
Pismo je otkrio Tomas Edsal iz jedne od vodećih antikvarnica, poreklom iz XIX veka, Rare Book & Photograph Shop, iz Bruklina, Njujork. Pismo je bilo zakopano u kutiji sa raznim pismima upravnika pozorišta Pika, kao i božićnim čestitkama, koje je ovaj antikvar nabavio. Prikačeno za Pinterovo otkucano pismo, nalazičo se i jedno potpisano, koje je bilo kopija Pikovog ljubaznog odgovora, u kojem on prihvata kritike.
Edsal je za Gardijan rekao: „Pismo pokazuje Pinterovo (…) obraćanje pažnje na najsitnije detalje u vezi sa postavljanjem predstave. Upravnika pozorišta Entoni Pika, veterana Vest Enda, ovaj gigant britanskog pozorišta nije uplašio. On brani politiku pozorišta koja se tiče kašnjenja predstava, ali priznaje da je pitanje sladoleda neodbranjivo, rekavši: „Potpuno ste u pravu za poslužitelja“.
Majkl Bilington, Pinterov biograf i bivši kritičar Gardijana, rekao je: „Harold je bio poznat po tome što je bio perfekcionista, posebno kada je u pitanju bilo šta što se tiče proba ili nastupa. Bio je večisto svestan i obraćao je pažnju na buku i prekide. Sa pravom je od publike i svih uključenih u predstavu želeo apsolutnu, stoprocentnu koncentraciju. To je veoma u skladu sa njegovim karakterom.”
Related
Tomas Man: Nastanak "Čarobnog brega" (I deo)Ovo otkriće dolazi kada vodeća američka rediteljka Keri Perlof objavljuje knjigu o svojoj bliskoj saradnji sa Pinterom i Tomom Stopardom na brojnim američkim produkcijama njihovih drama tokom nekoliko decenija.
U toj knjizi pod nazivom Pinter i Stopard: Pogled reditelja, ona se priseća da je Pinter bio toliko precizan u svom pristupu režiji da je umeo da istakne kako glumac nije napravio dovoljno veliku pauzu.
Takođe se seća da, kada je njena novorođena beba bila u nosiljci u svlačionici pozorišta, on nije obraćao pažnju na dete sve dok mu nije zatrebao način da dočara odnos oca i ćerke.
Ona je za Gardijan rekla: „Uvežbavali smo Planinski jezik, predstavu o političkom zatvoreniku koji nikada nije video svoje dete. Piter Rigert, divan glumac, igrao je zatvorenika i teško mu je padala scena. Nije mogao da se lično uživi u nju. Konačno je Pinter… otišao do garderobe, pokupio bebu… i doneo je u sobu.
Rekao je veoma mirno: ’Piter, ovo je sada tvoje dete i bio si sprečen si da je vidiš zbog svoje politike (…) Potpuno je specifično. Sada odigraj scenu.’ Piter je zurio u ovu bebu, počeo da plače i onda je odigrao scenu. Pinter je podigao bebu i vratio je u garderobu… Scena je nakon toga uvek ispadala neverovatno.”
Piše: Dalya Alberge
Izvor: theguardian.com
Prevod: Danilo Lučić