Iz izdavačke kuće Knopf najavljeno je 8. marta da će na jesen objaviti dva romana Kormaka Makartija, njegova prva u poslednjih 16 godina, ali ne očekujte da će on krenuti na turneju da ih predstavi. Dobitnik Pulicerove nagrade živi potpuno povučeno. “Ne daje intervjue, ne drži predavanja i ne potpisuje knjige”, napisao je Majkl Hol u Teksas mantliju još 1998. “Ne voli da govori o pisanju, o svom životu, zbog čega su, naravno, drugi pisci, njegovi poštovaoci, pa čak i nepoštovaoci još znatiželjniji”.
Postoji zapravo tek nekoliko njegovih intervjua – u Njujork tajms magazinu 1992. godine, Veniti feru 2005. godine, kod Opre Vinfri 2007. i u Vol strit džornalu 2009. Makarti je čitao javno u Santa Feu 2015. i dodao je savete za pisanje o nauci u žurnalu Nejčer 2019. Ali to je sve. Neki autori dobijaju više publiciteta za nedelju dana.
I zato sam bio skeptičan kada mi je Dejvid Sadak rekao da je dobio detaljniju priču o spisateljskom zanatu od samog Makartija. Ali Sadak je nastavnik i strastveno je posvećen dobrom pisanju, on je ona vrsta ljudi koja jednostavno ima dokaze za to. Ispričao mi je priču jednako ubedljivu koliko i neverovatnu.
U jesen 2014. godine držao je napredni kurs jezika u srednjoj školi u Katalina Futhilsu, državnoj školi u predgrađu Tusona. “Učenicima sam dao zadatak da urade analizu romana”, kaže Sadak, “i da je potom izlože”.
Tražio je od učenika da se podele u grupe i odaberu jedan od nekoliko romana. Neki su odabrali Američku pastoralu Filipa Rota, neki Belu buku Dona DeLila, a neki Sve te lepe konje Kormaka Makartija.
Sadak je ljubitelj kompletnog Makartijevog opusa, ali kaže da je upravo Svi ti lepi konji prava knjiga za učenike iz više razloga. Jezik u njoj je lep, pustinjski krajolici poznati su Arizoncima, hibrid je vesterna i ljubavne priče. Teme prelaska granice, odlomci na španskom i motivi meksičke istorije obećavali su dobru raspravu. Razredu će biti zanimljiva i kritika pojedinih scena iz filma. I, naravno, tu je neodoljivi protagonista.
“Džona Grejdija Kola prosto morate da volite”, kaže Sadak. “A kome od učenika Džimi Blevins neće biti zanimljiv lik?”
Učenice Lili Vilhelm i Karli Oseran odabrale su Sve te lepe konje za svoj seminarski rad. I imale su ideju.
Ispostavilo se da je dečko Lili Vilhelm komšija prijatelja Kormaka Makartija i da je zapravo i video pisca. Zato su ona i Oseranova ispisale spisak pitanja za Makartija, uz malu pomoć Sadaka, i poslali ih elektronskom poštom tom prijatelju. Ubrzo je došlo i vreme da učenici pokažu na času šta su uradili.
“Bilo je prilično zabavno”, kaže Sadak. “Neki od njih snimili su kratke filmove i lažne razgovore sa piscima. A ceo trik ove grupe bio je ‘kontaktirali smo sa čuvenim piscem koji se povukao u samoću’. I to je prosto pokosilo sve druge. I mene, prosto nisam mogao da poverujem. Ostao sam bez teksta”.
Makartijev prijatelj odgovorio je ljubaznim mejlom, prenoseći piščeve odgovore na pitanja učenica. Bila je to zabavna prepiska. Otkud tako malo znakova interpunkcije u Makartijevom tekstu? Oni samo “ubrljaju stranicu”. Za koga piše? “Čitalac kog imam na umu sam ja”. Šta misli o retoričkoj analizi knjige? To je “dobar način da se pokvari čitalački doživljaj”. (Ceo tekst mejlova je u nastavku).
Sadak je i dalje impresioniran prepiskom, ali i Oseranovom i Vilhelmovom, koje su videle priliku i rešile da je iskoriste. Slučajnost da se tako nešto dogodi takođe ga je zapanjila. Delovalo je manje verovatno nego da Džimi Blevins pronađe svog konja u meksičkoj štali. “Pomislio sam: ‘Kakva čista sreća'”, kaže Sadak. “Kakva slučajnost da tako nešto uspe”.
***
Ovo je tekst i-mejl prepiske, sa posredovanim pitanjima i odgovorima. (Pošto prijatelj Kormaka Makartija nije javna ličnost, njega smo ovde nazvali Prijateljem.)
Mejl Lili Vilhelm i Karli Oseran, 18. mart 2014. godine
Prijatelju: Mnogo vam hvala što ste nam omogućili da bolje razumemo Kormaka kao pisca i kao osobu. Bilo nam je mnogo zanimljivo na ručku sa vama i hvala vam što ste pristali da nam pomognete u ovom projektu. Jedva čekamo vaš odgovor, čujemo se uskoro, hvala još jednom!
Kormaku: Velika nam je čast što imamo priliku da vam postavimo nekoliko pitanja da bismo bolje razumeli način na koji pišete. Mi smo dve srednjoškolke iz razreda za napredne učenike na jezičkom smeru, a pišemo seminarski rad u okviru kog razvijamo prezentaciju koja odražava proces retoričke analize vašeg romana Svi ti lepi konji. Pitanja koja slede vezana su za stvari koje su nas zaintrigirale dok smo čitale roman, a tu je i nekoliko ličnih pitanja – nadamo se ne suviše ličnih – da bismo bolje razumele specifičnost načina na koji pišete i vas kao osobe. Još jednom vam mnogo hvala što ste nam omogućili ovaj povlašćeni uvid u vaše pisanje.
Lili i Karli
*
Odgovor Prijatelja, 21. mart 2014. godine
Drage Lili i Karli,
U nastavku su Kormakovi navodi. Ja sam postavljao pitanja i kucao ovde ono što je on odgovarao. Svi dijakritički znaci su moji, lol. Nadam se da će vam ovo pomoći.
Za Lili i Karli od Kormaka: (Moj prijatelj) mi kaže da ste vas dve veoma bistre i pažljive mlade dame. Svaka čast.
Sve najbolje,
Kormak i Prijatelj,
Santa Fe,
21. marta 2014.
*
Lili Vilhelm i Karli Oseran: Možete li da nam opišete deo procesa u kom razvijate svoje ideje u priče?
Kormak Makarti: Pisanje je krajnje podsvestan čin i poslednje što želim je da o tome razmišljam.
KO i LV: Dobile smo zadatak da uradimo retoričku analizu romana Svi ti lepi konji. Da li, kao romanopisac, mislite da je to uopšte moguće ili je to dobar način da se pokvari čitalački doživljaj?
KM: Mislim da je to dobar način da se pokvari čitalački doživljaj.
KO i LV: Vaša sintaksa nekada je opisana i kao muzička. Zato smo se zapitale koju vrstu muzike slušate i/li da li je muzika uticala na vaš stil.
KM: Sve u životu utiče na stil, pa je zato teško, ako ne i nemoguće, ukazati na određeni uticaj. (Prijatelj: Kormak misli da je ovo sjajno pitanje. Želim samo da dodam da je on suviše skroman da bi rekao da peva i ima divan glas i da jako dobro svira gitaru. Pošto je odrastao u Tenesiju, ljubitelj je blugras/kantri balada, grupa Louvin Brothers i Carter Family predvođene majkom Mejbel Karter, na primer. Stihovi nekih od tih balada su veoma opsedajući/zanimljivi. Možda bi vam se dopalo da ih čujete).
KO i LV: Mnogi čitaoci tvrde da je ton Svih tih lepih konja elegičan i da je ono što ste hteli na neki način imalo veze sa žalom za davno prohujalim vremenima. Da li je to, što se vas tiče, tačno?
KM: Prohujalost davnih vremena svakako je tema knjige, ali nije nužno i ono što sam hteo.
KO i LV: Vaši romani puni su živih slika i veoma detaljno opisanih prizora. Da li slikate određena mesta na kojima ste bili dok ste pisali? Ako je tako, šta bi moglo da posluži kao primer za to?
KM: I da i ne. Kompleksno je to. Zapisujem ono što mi je u glavi, na pameti. Svakako ima trenutaka kada ono o čemu pišem koresprondira sa mestom koje dobro poznajem, kao što su zapadni Teksas i Meksiko, ali nekada imam u glavi sliku koja ne može da se poveže ni sa jednim određenim mestom za koje znam.
KO i LV: Očigledno su vam u glavi određeni efekti kada ne koristite znake navoda i rutinsko pripisivanje dijaloških replika onima koji ih izgovaraju. Da li biste to prokomentarisali?
KM: U davna vremena su pisci ispunjavali stranice znacima pitanja, zapetama, crticama, itd, sa namerom da pomognu čitaocu. Ali došli smo do tačke kada, prema mom mišljenju, to samo ubrlja stranicu. Koristim što je moguće manje dijaktitičkih znakova.
KO i LV: Da li obično pišete u trećem licu, iz perspektive naratora i, ako je tako, zašto?
KM: Opet, to je podsvestan proces. Pišem ono što mi padne napamet.
Ne pišem za određenu publiku. Čitalac kog imam na umu sam ja.
KO i LV: Primećujete li kod sebe neke sličnosti sa Džonom Grejdijem Kolom? Ako da, koje?
KM: Ima nekih sličnosti. To kako i koliko poštuje zemlju, svet prirode. Mislim da je on divan klinac i možda bih želeo da sam mu bio sličniji kad sam bio njegovih godina.
KO i LV: Šta mislite o filmskoj adaptaciji Svih tih lepih konja.
KM: Mislim da ne bi trebalo da komentarišem tuđi rad, čak iako je taj rad zasnovan na mom.
KO i LV: Moglo bi se, prema stilu u vašim romanima, zaključiti da vam je kao piscu delimično namera da izazivate svoje čitaoce i da od njih očekujete više nego prosečan romanopisac. Da li to radite namerno ili je to jednostavno ishod? Pored toga, za kakve čitaoce pišete?
KM: Ne pišem za određenu publiku. Čitalac kog imam na umu sam ja. Kad bi neko drugi mogao da napiše ove knjige, ja bih mogao da odem da igram golf.
Tekst: Mari Karpenter
Izvor: Lithub
Prevod: Matija Jovandić