Kako će Brexit uticati na svet književnosti

“Imam osećaj kao da živim u lošem distopijskom političkom trileru”, tvitovao je pisac Robert Haris u 8:50, 24. juna, a odgovor, kao eho, stigao je desetak minuta kasnije od agenta Džonija Gelera – “Ne moram više da čitam distopijske romane.” Reakcije slične njihovim su podelile i druge vodeće figure iz sveta književnosti, uz eminentne nezavisne izdavače – Džejmi Bing iz Canongate-a, Stiven Pejdž iz Faber-a, Aleksandra Pringl iz Bloomsbury-a. Tu su bili i jednoglasni autori, kao što su Malori Blekmen, Filip Pulmen, Majkl Rozen i JK Rouling, obznanjujući svoju užasnutost jutro posle referenduma. Prestrašeni rukovodioci iz velikih konglomerata su bili teže uočljivi, ali Gejl Ribuk, predsedavajući u Penguin Random House UK nazvao je sve to “katastrofalnom noći”, a šef u Hachette UK Tim Heli Hačison je bio “razočaran”.

Još je teže bilo uočiti ijednog izdavača koji je bio oduševljen izborom da se napusti EU (rezultati ankete organizovane među knjižarima su pokazali da je 78% planiralo da glasa za ostanak, protiv 12% koji će glasati za napuštanje), iako je Jan Dejl iz Biteback-a – izdavač Najdžela Faradža i neautorizovane Kameronove biografije “Zovite me Dejv” – sasvim očekivano likovao. Još uvek se čeka zvanično saopštenje izvršnog direktora Harper Collins-a Čarlija Redmejna povodom rezultata, ali je navedeno da je tokom londonskog sajma knjiga u aprilu bio “dvosmislen”, budući da je njegova kompanija deo imperije Ruperta Murdoka, koja je podržala Brexit.

Sa druge strane, oni bez dlake na jeziku su reagovali imajući na umu da rezultati nešto govore o Britaniji, predviđajući kako će napuštanje EU transformisati čitavu zemlju (prva reakcija Roulingove je bila u 5:25 ujutru, u petak, i glasila je samo “Zbogom, UK”, očekujući da će i Škotska zatražiti drugi referendum o nezavisnosti, a da će Kameronovo zaveštanje ostati “rasturanje dve unije”). Fokusiranje na posledice rezultata glasanja po njihovu industriju, umesto da se sumorno posmatra šira slika, izgledalo bi kratkovido i narcisoidno, pa su i kompanije i pojedinci to izbegavali, na Tviteru, kao i drugde.

Pa ipak, verovatne i neposredne implikacije na trgovinu je predočio šef Waterstones-a Džejms Dont, u mejlu koji je pre referenduma poslao svom osoblju: teške ekonomske posledice koje predviđa MMF podrazumevaju “značajan pad prodaje”, upozorio je, gde će pad prodaje knjiga imati negativne posledice i po izdavače i po knjižare (što podrazumeva “rezanje troškova” u Waterstones-u, uz “otkaze i stagnacije plata”). Što se tiče izdavača, ovaj pad prodaje ima moguću pozitivnu stranu u smislu slabljenja sterlinga – što je bolje za izvoznike, kako je primetio Ričard Čarkin iz Bloomsbury-a, ikao se Džulijet Mabej iz Oneworld-a ne slaže s tim.

Sa druge strane, slabija funta podrazumeva skuplje troškove papira i štampe, kao što je Nil Deni primetio na sajtu BookBrunch (mali izdavač Little Toler Books je tvitovao “troškovi štampe će skočiti nebu pod oblake, više nećemo moći da štampamo knjige. Hvala!”). Druge “negativne posledice” koje je projektovao su uključivale i “veće troškovi za cene i ugovore denomirane u dolarima i eurima”, kao i “gubitak grantova EU” za prevode i (naročito naučna) istraživanja, što će uticati podjednako na izdavače specijalizovane za knjige na stranim jezicima, kao i na akademsko izdavaštvo.

“Ako postoji dobra strana u svemu ovome, ja ne umem da je uvidim”, lamentovao je urednik Bookseller-a Filip Džouns, iznoseći slične razloge za nezadovoljstvo u svom postu koji počinje sa “košmar izdavača je postao stvarnost”. Drugi tvrde da treba razboritije gledati na svetlu stranu, kao što je Denijeva tvrdnja da bi izdavači iz Ujedinjenog Kraljevstva sada opet mogli da dobiju “glavnu ulogu” u “anglofonom svetu” u koji će nas Brexit “opet gurnuti”. British Council i ministar kulture Ed Vejzi (kao i izdavač Peirene, koji je tvitovao “strana literatura je sada važnija nego ikada za UK”) bili su među onima koji su podržali ideju da će književnost i druge umetnosti sada biti kao medijatori u razvodu, popravljajući naše odnose sa kontinentalnom Evropom dok budemo napuštali EU.

Međutim, niko nije u stanju da prepozna konkretne pozitivne posledice; kao u govori Borisa Džonsona, oni koji se hvataju za slamku se vrte oko svojih maglovitih i naširokih tvrdnji da će sve biti dobro – ili malo manje sumorno od proročanstava pesimista.

Džon Dagdejl
foto: Dejvid M. Benet
(preveo: Danilo Lučić)
izvor: theguardian.com

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: