Ovog meseca, najviše rangirani birokrata države Delhi Vinai Kumar Šaksena (Vinai Kumar Saxena) dao je dozvolu Delhiju da pokrene sudski postupak protiv Arundati Roj i Šeika Šovkata Huseina (Sheikh Showkat Hussain) zbog izjava koje su dali na jednom javnom događaju pre 14 godina. Delhijem upravlja opoziciona stranka Aam Aadmi, ali policijske snage glavnog grada su pod nadležnošću Ministarstva unutrašnjih poslova centralne vlade. Iako je premijer Narendra Modi izgubio većinu u parlamentu na nedavno završenim izborima, sudski progon Arundati Roj pokazuje da će oni koji su očekivali skrušeniju vladu spremnu da radidrugačije verovatno biti razočarani.
Husein i Roj će se suočiti sa sudskim postupkom zbog govora koje su održali na konferenciji po imenu “Azadi (“sloboda” na jeziku urdu): Jedini put”, na kojoj su njih dvoje osporavali indijsku vlast u tadašnjoj državi Džamu i Kašmir. Husein je kašmirski akademik, pisac i aktivista za ljudska prava. Roj je jedna od najslavnijih indijskih autorki, sa širokim krugom obožavalaca širom sveta.
Nakon što je Roj osvojila Bukerovu nagradu 1997. za roman Bog malih stvari, postala je miljenica nacije. Bila je to godina Indije, u izvesnom smislu: 50. godišnjica nezavisnosti Indije i godina kada je Salman Ruždi, prvi indijski dobitnik Bukera, objavio antologiju nove indijske književnosti. Roj je bila svež glas iz još uvek mlade, odnedavno nezavisne Indije, podsećajući nas na mnoge priče sa podkontinenta koje još nisu ispričane. Postala je idol kojem se divimo i kojeg oponašamo. U filmu Mire Nair Monsunsko venčanje iz 2001. godine, lik koji želi da studira kreativno pisanje na američkom univerzitetu dobija savet od strica: “Danas se dobro zarađuje od pisanja. Ona devojka koja je osvojila Bukerovu nagradu postala je preko noći milionerka.”
Ali mnogi među takvim stričevima – moćni i privilegovani – više nisu zadovoljni s Roj. Kada je Šaksena najavio da bi Roj mogla biti gonjena prema indijskom drakonskom zakonu o sprečavanju nezakonitih aktivnosti (UAPA), jer je na navedenom događaju rekla da Kašmir nikada nije bio “integralni” deo Indije, to je izazvalo ogorčenje u inostranstvu među intelektualcima i spisateljskim organizacijama, ali odgovori koji su dolazili iz same Indije nisu bili tako energični. Dok su političari i političarke poput Mahue Moitre iz “Sveindijskog grasruts kongresa” hitro kritikovali ovaj potez, drugi su na društvenim mrežama hvalili vladu i sa zadovoljstvom prekorevali one koji su branili Roj. Ovako su rezonovali: Roj je “antinacionalna”, antipatriotska simpatizerka terorista i mora se suočiti sa punom snagom zakona.
UAPA je drakonski zakon – veoma je teško dobiti kauciju, i optuženi mogu biti uhapšeni pre početka suđenja. A mogu proći godine pre nego što počnu sudski postupci, kao što se dogodilo nekim vodećim disidentima tokom godina Modijeve vladavine. Ali upotreba tog zakona protiv Roj u ovom slučaju je zbunjujuća. Advokati su ukazali na proceduralne propuste: nije poznato da li je policija Delhija podnela formalni izveštaj, poznat kao “charge sheet“, nakon sprovedenih istraga, što je neophodno pre pokretanja krivičnog gonjenja. Najviši sud Indije zahteva da vlasti objasne zašto žele da koriste UAPA, a Šaksenina naredba ne pruža nikakvo objašnjenje. Takođe, nema objašnjenja ni u belešci objavljenoj 14. juna na društvenim mrežama koja nosi njegov potpis. Prema UAPA, odobrenje centralne vlade je neophodno pre pokretanja gonjenja, i vlast može dati takvu dozvolu tek nakon nezavisne revizije prikupljenih dokaza. Javno nije poznato da li su te korake preduzeli, što postavlja temeljna pitanja o zakonitosti same dozvole. Neki advokati veruju da je vlada možda iskoristila UAPA da zaobiđe pravnu prepreku u vidu zastarevanja.
Uprkos ovoj nepravdi, to što Roj ne dobija dovoljno saosećanja od javnog mnjenja ima veze s tim kako se Indija promenila u poslednjih četvrt veka. Njena elita želi da se otarasi slike iz prošlosti o siromašnoj, namučenoj zemlji. Indija zaslužuje mesto u čelu stola, kažu oni; a disidenti i pisci koji dovode u pitanje indijsku politiku su naporni dobronamernici čiji pesimizam ometa uspon Indije. Po značajnim pitanjima u vezi sa kojima veći deo indijske majoritarijanističke, moćne elite veruje da postoji saglasnost, Roj je nesaglasna.
Razmotrite njene stavove o Kašmiru, spornoj teritoriji zbog koje su Indija i Pakistan vodili bar tri rata, i gde su pobunjenici podržani od strane Pakistana tražili nezavisnost. Indijska vojska tamo ima desetine hiljada vojnika, a organizacije za ljudska prava optužuju indijsku državu i ekstremističke grupe za zlostavljanja. Roj je saslušala kašmirske glasove i dovodila u pitanje dokumenta o ljudskim pravima u Indiji više od jedne decenije. Uporno se protivila indijskom upravljačkom konsenzusu i ponašanju u Kašmiru – njen poslednji roman Ministarstvo neizmerne sreće (The Ministry of Utmost Happiness) slikovito opisuje krizu u Kašmiru. Slavodobitni Indijci ne vole da čuju takve kritike.
Mnogi Indijci takođe ne vole njeno propitkivanje koliko je mudra izgradnja velikih brana za proizvodnju električne energije ili za navodnjavanje poljoprivrednih površina. Izgradnja brana bila je san indijskog prvog premijera Džavaharlala Nehrua; on je nazvao brane “hramovima moderne Indije”. Brane su bile od pomoći farmama i generisale su energiju, i dobronamerni stručnjaci za razvoj su dovodili u pitanje pozicije koje je zastupala Roj. Ali ona je pokazala kako su brane takođe dovele do rasejanja stotina hiljada ljudi. Ljudi koji su ostali bez domova gledali su na mandatorne izmene zakona o akviziciji zemlje kao na otimanje zemlje od strane moćnika.
Related
“Nož” Salmana RuždijaRoj je takođe kritički pisala o Gandijevim stavovima o “nedodirljivoj” kasti dalita, nazivajući te stavove diskriminatornim i patronizirajućim, i bila je glasna kritičarka indijskih nuklearnih testova i arsenala. Ovi stavovi su uvredljivi i za konzervativnu i za liberalnu indijsku misao. Indijski pacifisti cene Gandija; indijski hindu nacionalisti mrze Gandija, ali vole bombe. Činjenica da ona dobija priznanja u inostranstvu, i da joj istaknuti zapadni mediji daju prostora za pisanje, dodatno ih iritira i uznemirava. Moćnici u Indiji žele da čuju samo pohvale; Roj stalno podseća svet na trulež koja je unutra.
Da li će Roj biti gonjena ostaje da se vidi; nadležni organi možda smatraju da dokazi nisu dovoljni, ili da je prošlo previše vremena, a njeni advokati mogu imati uspeha sa svojim proceduralnim primedbama. Možda i Vlada preferira nejasnost, nadajući se da će pretnja tužbama možda ućutkati nju i druge disidente.
Ali jedno je sigurno: bilo je pogrešno pretpostaviti da se Modi promenio. Proganjanje tako visokoprofilne ličnosti kao što je Roj je način na koji Vlada upozorava kritičare da ne očekuju ništa drugačije. Mač visi nad kritičarima; Roj nas podseća zašto pero mora ostati moćnije od mača.
Tekst: Salil Tripathi
Izvor: theguardian.com
Prevod: Danilo Lučić
Pročitajte i govor koji je Arundati Roj održala na konferenciji Mišljenje i istina pod pritiskom 22. marta 2023. godine u Švedskoj akademiji.