Korespondencija: autobiografija Čehova u 200 reči (uz ostrige i orgije)

SHARE:

Čehov

Pismo koje je Anton Pavlovič Čehov poslao V. A. Tihonovu, 23. februara 1892. Čehov samo što je napunio trideset dve godine.

Grešite što mislite da ste bili pijani na proslavi Ščeglovog imendana. Popili ste koju kapljicu, to je sve. Igrali ste kada su i svi drugi igrali, a imitacija džigitovke nije izazvala ništa sem opšteg oduševljenja. Što se tiče vaše kritike, bila je daleko od stroge, čim je se i ne sećam. Sećam se samo da smo Vdenski i ja urlali od smeha dok smo vas slušali.

Potrebna Vam je moja biografija? Evo je.

Rođen sam u Taganrogu 1860. Srednju školu u Taganrogu sam završio 1879. Na Moskovskom univerzitetu sam diplomirao medicinu 1884. Puškinovu nagradu sam dobio 1888. Nakon dve godine, putovao sam na Sahalin, preko Sibira, i nazad – morem. Godine 1891, putovao sam po Evropi u kojoj sam pio odlično vino i jeo ostrige. U društvu V. A. Tihonova sam učestvovao u orgijama na imendanu 1892. Počeo sam da pišem 1879. Objavljene su mi zbirke: „Šarene priče“, „U sumrak“ , „Pripovetke“ , „Sumorni ljudi“ i novela „Dvoboj“. Ogrešio sam se i o dramu, ali ne značajno. Preveden sam na sve jezike osim stranih. U stvari, jesam davno na nemački. Dopadam se Česima i Srbima, a ni Francuzi nisu ravnodušni. Sa trinaest godina sam proniknuo u tajne ljubavi. Sa svojim prijateljima, doktorima i književnicima, sam u odličnim odnosima. Neženja sam. Voleo bih da primam penziju. Bavim se medicinom, toliko da ponekad leti izvršim obdukciju, iako nisam u protekle dve, tri godine. Omiljeni pisac mi je Tolstoj, lekar – Zaharin.

Doduše, sve su ovo besmislice. Napišite šta želite. Ako nemate činjenice – izmišljajte.

Sa ruskog preveo: Konstans Garnet
(sa engleskog prevela: Iva Kosovac)

izvor: theparisreview.org