Kako se žene i mesec prepliću u književnosti Mesec, koji se smatra ženskim nebeskim telom, oduvek je bio inspiracija piscima i spisateljicama. Ponekad za fantastiku, ponekad za velike romanse, a ponekad za nezaboravne farse, kao što je ona Afre Ben iz XVII veka

Krajem XVII veka, engleska dramska spisateljica Afra Ben (Aphra Behn) napisala je sjajnu, hit predstavu o čoveku čija je opsesija Mesec i koji je neprestano u svojoj mašti putovao na njega. Tačno 282 godine kasnije, Nil Armstrong i Baz Oldrin taj su san zapravo ostvarili.

Njihovo zapanjujuće dostignuće od 20. jula 1969. kod nekih je izazvalo zabrinutost da će Mesec postati predmet čisto naučnih studija – neplodno i beživotno telo, koje više nije izvor romantične inspiracije. Srećom, ovaj strah se nije ostvario.

Na primer, u godini koja je obeležila 40. godišnjicu iskrcavanja na Mesec, pesnikinja  Kerol En Dafi (Carol Ann Duffy) uredila je knjigu Mesec: antologija lunarnih pesama (The Moon: An Antologi of Lunar Poems), koja je okupila dela od drevnih do modernih vremena, a gde je uključila i jednu svoju pesmu “Žena na mesecu”.

I iako još nijedna žena nije zakoračila na ovo nebesko telo, one su već dugo povezane sa Mesecom – privlačenjem njegove plime i binarnim razmišljanjem koje ga svrstava na drugo rojalističko mesto, odmah pored Sunca. Stoga nije ni čudo što je Mesec podstakao spisateljice na stvaranje neverovatne književnosti.

Mesec se često zamišlja kao žensko biće, koje je inspirisalo pesme sa temom njegovog benignog pogleda na Zemlju. Još u antici, grčka pesnikinja Safo je u svojoj kratkoj pesmi dala ovakav opis:

Kad, okruglo i puno, njegovo srebrno lice,
upliva u vidokrug i osvetli sav prostor.

Ovaj trop se nastavio u vekovima koji su usledili i stigao do XIX. Luiza Mej Alkot (Louisa May Alcott), autorka knjige Male žene napisala je Majku Mesec 1856. godine, zamišljajući dobronamerni majčinski Mesec kako gleda na Zemlju, povremeno skriven oblacima, ali neumanjenog značaja. Takođe u XIX veku, Mesec američke pesnikinje Emili Dikinson slično je zasijao „savršenim licem, dole prema svetu”.

Najnovija pesma pesnikinje Dafi sadrži ove već poznate elemente, a napisana je iz perspektive žene na mesecu – one koja nije mogla da veruje da bi iko umesto nje mogao zamisliti muškarca tamo. Žena na Mesecu provela je milenijume posmatrajući Zemlju i sada moli one koji je gledaju da razmisle o tome koliko su ljudi zanemarili svoju planetu, ponavljajući pitanje „Šta ste to uradili?“

Bacanje svetlosti

Afra Ben

Naravno, nisu svi ženski književni odgovori na Mesec bili baš toliko lirski. Urnebesna farsa Afre Ben Imperator meseca (The Emperor of the Moon) koja je naprečac osvojila londonsku scenu, jedan je od primera. Ben je bila jedna od prvih Engleskinja koja je za život zarađivala isključivo pisanjem, rušeći društvena ograničenja i postaviši cenjeni književni uzor kasnijim generacijama autorki.

Zasnovana na predlošku iz Francuske, ali promenjena na mnogo načina kako bi bila autentičan tekst Benove, predstava se fokusira na lekara Balijarda, koga su obmanuli da poveruje kako se nalazi u društvu ljudi sa Meseca.

On žudi da sazna da li Mesec ima mora, zašto tako blještavo sija i ima li dokaza za teoriju da je njegova atmosfera bila toliko slična Zemljinoj da je i on nekada bio naseljen.

Opsednutost ga čini toliko lakovernim da, kada se nestašni ljubavnik njegove ćerke pretvara da je „imperator Iredonzor“, te izbacuje žargonske izraze koji zvuče mudro ne bi li tako upotpunio svoju masku stanovnika meseca koji se spustio na zemlju, lekarevo ubeđenje biva potpuno.

Lažni mesečev car je tada u stanju da ubedi svog budućeg tasta kako njegovoj porodici odaje veliku počast bračnim savezom sa njegovom ćerkom (koja takođe učestvuje u zaveri). Kako se predstava približava kraju, lekar shvata da je pristao da svoju ćerku uda, ne za superiorno biće sa druge planete, već za prilično običnog dečka iz susedstva.

Farsična radnja bila je spektakularna i oduzimala je dah produkcijom i specijalnim efektima. U originalnim uputstvima za scenografiju piše sledeće:

Mesečeva lopšta se najpre pojavljuje poput mladog meseca. Kako se kreće napred, povećava se, dok ne dođe do punog. Kad se spusti, otvori se i prikaže imperatora i princa. Oni izlaze sa celom svojom svitom i flaute za njega sviraju simfoniju, što je uvod za pesmu koja sledi.

Možemo samo da zamišljamo reakciju publike, ali predstava je doživela izuzetan uspeh, odigrana je 130 puta do 1749. Ako je Ben i razmišljala o svemirskim putovanjima, nije ih stavljala na papir.

Ali možda dok NASA pojačava pripreme za dalje istraživanje Meseca, on će izaći iz područja čiste imaginacije. Možda će žene konačno biti među onim ekskluzivnim brojem ljudi koji su zakoračili na Mesec i odatle sami bacili pogled na Zemlju.

Pišu: Sara Read i Catie Gill
Izvor: theconversation.com
Prevod: Danilo Lučić

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: