Dobitnik 65. NIN-ove nagrade je Vladimir Tabašević za roman “Zabluda Svetog Sebastijana”, saopštio je žiri.
O romanu je u poslednjem izdanju magazina NIN napisano sledeće: Uzimajući u podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u knjizi Zabluda Svetog Sebastijana problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i o savremenim zabludama u kojma se sećanja neprestano preobražavaju.
Ove godine žiri NIN-ove nagrade je radio u sastavu: Tamara Krstić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Zoran Paunović (predsednik). Takođe, ova godina će ostati upamćena i po tome što je dostavljen rekordan broj romana koji su konkurisali za ovu nagradu, čak 201. Prema pisanju novinara NIN-a i pisca Miće Vuičića, to je više nego ukupan broj romana dostavljen NIN-ovom žiriju za prvih 10 godina postojanja nagrade.
U najužem krugu bili su romani „Prekasno“ Branke Krilović, „Odustajanje“ Jelene Lengold, „Uhvati zeca“ Lane Bastašić, „Deseti život“ Saše Savanović, „Zabluda Svetog Sebastijana“ Vladimira Tabaševića i „Beogradski trio“ Gorana Markovića.
Pokrovitelji NIN-ove nagrade su Zberbank, GO Stari grad, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija koje žele da ostanu anonimne.
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Tokom proteklih više od pola veka dodeljivana je piscima sa prostora cele bivše Jugoslavije. Njen trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović i Dragan Velikić. Davičo je i jedini laureat NIN-ove nagrade dve godine uzastopno (1963. i 1964).
Related
Da li je roman XX veka žanr za sebe?Nagrada je do sada svega pet puta dodeljena ženama-piscima – Dubravki Ugrešić 1988. godine, Svetlani Velmar-Janković 1995. godine Grozdani Olujić 2009. godine, Gordani Ćirjanić 2010. godine i Ivani Dimić 2016. godine. Nagrada nije dodeljena jedino 1959. godine, kada je napravljen presedan radi stimulisanja kvaliteta.
Bez nagrade tada je ostao Miodrag Bulatović sa romanom „Crveni petao leti prema nebu“. Međutim, Bulatović je kasnije, 1975, ipak dobio NIN-ovu nagradu za roman „Ljudi sa četiri prsta“. NIN-ovu nagradu vratili su Danilo Kiš, nagrađen 1972. godine za „Peščanik“, i Milisav Savić, koji je to priznanje dobio 1991. godine za „Hleb i strah“. O dodeli nagrade odlučuje žiri većinom glasova svojih članova.
