Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?
Imala sam tu sreću da su mi odmalena bajke pričali roditelji, baka (majčina majka) i deda (očev otac) pred spavanje, a često su meni i mlađem bratu tražili da sami pričamo bajke da bi videli koliko smo zapamtili. Tako su se povezivale priče i pričanja. Prvo sećanje na pisanu knjigu jeste izbor grčkih mitova koje je brat tražio za svoj rođendan, ali mu je brzo dosadila, te sam je ja ukrala i počela čitati. Tako sam se upoznala sa grčkim bogovima i herojima, a to znanje će mi biti neprocenjivo kasnije u životu.
Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?
Ronja razbojnička kći Astrid Lindgren. Dobila sam je kao nagradu na nekom takmičenju u četvrtom razredu osnovne škole. Bio mi je zanimljiv naslov zbog sličnosti u imenu i pročitala sam je za par sati. Potpuno mi je promenila mišljenje o avanturističkim romanima i uvek sam žalila što nije školska lektira.
Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?
Imam osećaj da mi je još rano da se vraćam piscima i da još uvek treba istraživati autore i književnosti, ali često su mi u blizini Kazuo Išiguro, Miodrag Pavlović i Stanislav Krakov.
Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?
Lelejsku goru. Zaista sam zbog studija pokušavala da je dovršim, ali nikada nisam uspela.
Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?
Nijedan književni junak me nije toliko nervirao koliko Pečorin u Junaku našeg doba. Jedva sam čekala da ga se otarasim i čitam sledeću knjigu.
U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?
U Kineskoj priči Stevana Raičkovića. Volela bih da vidim njegovu Kinu, stranu i na kraju tragičnu.
U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?
Najčešće zažalim u čekaonicama domova zdravlja ili u autobusu. Tada krenem da čitam na telefonu.
Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?
Volela bih da su korejski pisci zastupljeniji u Srbiji i da se ozbiljnije razmatra prevod sa korejskog. Han Kang je dobijanjem Nobelove nagrade zaista učinila veliki pomak, ali tu je cela istorija ove književnosti koja nam ostaje nepoznata. Stoga, volela bih da objavim Li Kvang Sua, Kim Dong Ina, Šim Huna i mnoge druge.
Bilo bi lepo imati i knjige Anke Žagar u Srbiji, jer se do njih teško dolazi čak i u Hrvatskoj, a njene pesme su zaista magične.
Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?
Šta čitaju oni koji pišu: Faruk ŠehićZauvek će me progoniti Ruke Ranka Marinkovića kao jedna od najboljih zbirki kratkih priča. Volela bih da posedujem taj humor i osećaj za apsurdno. Uz to i Bespuće Veljka Milićevića, jer sam se osećala zaista kod kuće u tom romanu.
Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?
Tri puta sam pročitala Robinzona Krusoa i svaki put u toku ili posle čitanja sam si postavljala pitanje zašto to sebi radim. Verujem da mi ne odgovara kompozicija romana, svaki put poželim da preskočim deo sa dnevnikom, i Defoovo, barem meni, suvoparno pripovedanje.
Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?
Kada su u pitanju književnici nemam osećaj da ih otkrivamo kasno, ali osećam da to jeste slučaj sa filozofima i književnim teoretičarima. Zimus sam pročitala Antitetički kanon Harolda Bluma i zapitala se zašto pomnije nisam slušala na predavanjima Teorije književnosti i kada ćemo prevesti Zapadni Kanon.
Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?
Bila bi to čudna zbrka jezika i autora pa bi zajedno sedeli Jukio Mišima, Ranko Marinković, Aleksandar Puškin, Miloš Crnjanski i Osamu Dazai.
Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?
Neko vreme sam bila antipodvlačitelj, antipravitelj ušiju, ali sam prihvatila vremenom da moram da podvlačim rečenice olovkom, pravim uši I koristim obeleživače u bojama da bih se vratila onome što mi je u tom trenutku bilo važno. Za mene one tako dobijaju novi život.
Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odlužene doživotne zatvorske kazne?
Inspirisana profesorom istorije iz srednje škole, reći ću da bih na pusto ostrvo nosila Bibliju, a na odsluženje doživotne kazne Kur’an, ako bih dugo poživela, dok bih za kraći životni vek ponela Roman o Londonu.
Šta trenutno čitate?
Trenutno mi u gradskom prevozu društvo prave Tesna zemlja Ognjena Aksentijevića, čija je promocija nedavno bila u Beogradu, i uporan Kiklop Ranka Marinkovića.
Još priloga iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.