Irska književnica Sali Runi mogla bi da bude uhapšena na osnovu Zakona o terorizmu nakon što je izjavila da namerava da iskoristi prihod od svojih dela kako bi podržala organizaciju Palestinska akcija (Palestine Action), koja je prošlog meseca u Velikoj Britaniji proglašen terorističkom, upozorio je jedan pravni stručnjak.
U međuvremenu, Dauning strit 10 saopštio je da je podrška toj grupi krivično delo prema zakonu, nakon što je Runi iznela svoju nameru.
Tantijeme od knjiga Runi, uključujući Normal People (Obični ljudi) i Conversations with Friends (Razgovori s prijateljima), kao i od BBC adaptacija tih dela, biće upotrebljene za podršku organizaciji Palestinska akcija, napisala je ona tokom vikenda u Irish Times-u (taj tekst izvorno je objavljen 16. avgusta 2025, prim. prev).
Isti pravni stručnjak takođe je rekao da bi ova autorka bestselera mogla da bude krivično gonjena ako bi, na primer, iznela svoje stavove na nekom književnom festivalu u Velikoj Britaniji, naglašavajući „grubu nesrazmernost“ ove zabrane.
Iako portparol premijera nije hteo direktno da odgovori na komentare autorke, rekao je da postoji „razlika između pružanja podrške zabranjenoj organizaciji, što je krivično delo prema Zakonu o terorizmu, i legitimnog protesta kao podrške nekom cilju“, prenosi Press Association.
Na pitanje kakvu bi poruku Dauning strit 10 poslao onima koji razmišljaju o doniranju novca organizaciji Palestinska akcija, portparol je rekao: „Podrška zabranjenoj organizaciji predstavlja krivično delo prema Zakonu o terorizmu i, naravno, policija će, kako je i najavila, primeniti zakon kako se i očekuje.“
Više od 700 ljudi uhapšeno je na osnovu Zakona o terorizmu u vezi s ovom organizacijom otkako je zabranjena početkom jula, a mnogi od njih pritvoreni su na mirnom protestu 9. avgusta na Parlament skveru u Londonu.
Palestinska akcija proglašena je terorističkom nakon što su aktivisti upali u bazu RAF-a u Oksfordširu i isprskali dva aviona sprejem. „Naravno, znali su da su njihova dela protivzakonita“, napisala je Runi za Guardian u junu. „Od sufražetkinja, preko pokreta za prava homoseksualaca, do borbe protiv aparthejda – istinski politički otpor je uvek podrazumevao namerno kršenje zakona.“
U članku objavljenom prošlog vikenda u Irish Timesu, Runi je rekla da bi „rado objavila ovu izjavu u britanskim novinama – ali to bi sada bilo protivzakonito“. U knjige Runi spadaju i Beautiful World, Where Are You (Bajni svete, gde si) i, najnovije, Intermezzo.
Advokat i pisac Sadakat Kadri rekao je: „Primanje novca s namerom da se on upotrebi za podršku terorizmu predstavlja krivično delo prema članu 15. zakona iz 2000. godine. To znači da Runi može biti uhapšena bez naloga kao ‘teroristkinja’.“
Dodao je da se „apsurd tu ne završava“ i istakao da odluka ministarke unutrašnjih poslova, Ivet Kuper, da svrsta Palestinska akcija u istu kategoriju s grupama kao što su Islamska država, znači i da bi BBC mogao da bude krivično odgovoran ako nastavi da isplaćuje tantijeme Runi s obzirom na njene javno iznete namere.
„Autoritarne vlade rutinski prete piscima i zastrašuju medije, ali smatram sasvim neverovatnim da je Laburistička partija pod Kirom Starmerom odlučila da krene istim putem.“
Na pitanje da li bi Runi mogla da se suoči s pravnim posledicama ako bi, na primer, govorila na književnom festivalu u Velikoj Britaniji, Kadri je rekao da „sigurno postoji rizik da bi se našla u sukobu sa zakonom“. Ako bi Runi izrazila „svoje stavove u smislu osude ratnih zločina koji se čine u Gazi, moglo bi se izneti pravno održivo tužilačko stanovište“.
„To što govorim ni na koji način nije pokušaj da opravdam taj zakon“, rekao je Kadri, opisujući ga kao „sraman napad“ na slobodu govora. „To je samo naročito oštro ilustrovanje grube nesrazmernosti ove mere.“
Majk Švarc, šef tima za javne istrage u pravnoj firmi Hodge Jones & Allen, rekao je da „svako ko pruža novac koji bi, u očima države, mogao da finansira ‘terorizam’ i, odvojeno, svako ko podržava organizaciju koja je zabranjena prema antiterorističkim propisima, izlaže sebe vrlo ozbiljnom riziku od policijske istrage i krivičnog gonjenja za teška krivična dela u Velikoj Britaniji. To deluje naročito verovatno u trenutnoj usijanoj političkoj klimi koja okružuje Palestinsku akciju.“
Tekst: Ella Creamer
Izvor: theguardian.com
Prevod: Danilo Lučić
___________________________________________________________
(Tekst Sali Runi izvorno objavljen na portalu The Irish Times 16. avgusta 2025.)
Kako se postaje “glas generacije”?U subotu, 9. avgusta, britanska policija uhapsila je više od 500 mirnih demonstranata pod sumnjom da su izvršili teroristička dela. Ogromna većina ovih hapšenja dogodila se na Parlament skveru u Londonu, gde su među uhapšenima bili i irski državljani poput Šinejd Ni Hiakavš (Sinéad Ní Shiacáis) iz Limerika, ali i u Belfastu, gde je PSNI (Policijska služba Severne Irske, prim. prev.) priveo jednu ženu. Ti demonstranti nisu učestvovali ni u kakvim nasilnim radnjama niti su promovisali bilo kakvo nasilje prema ijednom živom biću. Pa ipak, sada se mogu suočiti s optužbama za terorizam koje bi im mogle promeniti život, a neke od njih podrazumevaju i do 14 godina zatvora. Zašto? Zato što su ti hrabri pojedinci, potpuno svesni posledica, odlučili da izraze podršku organizaciji Palestinska akcija.
Od osnivanja 2020. godine, Palestinska akcija je pre svega organizovao direktne akcije protiv proizvođača oružja: oštećivanje zgrada, razbijanje prozora i zauzimanje fabrika. Ovog leta, dok je Velika Britanija nastavila da pruža materijalnu i diplomatsku podršku tekućem genocidu u Gazi, aktivisti su provalili u jednu bazu RAF-a i sprejom išarali dva aviona. Vlada je odgovorila tako što je Palestinsku akciju proglasila terorističkom organizacijom, stavivši je u isti pravni okvir kao al-Kaidu i Islamsku državu. Suosnivačica grupe, Huda Amori (Huda Ammori), sada se na sudu bori protiv te kvalifikacije, ali u međuvremenu, svaki izraz podrške organizaciji Palestinska akcija, pa čak i jednostavan transparent ili majica, predstavlja ozbiljno krivično delo prema britanskom antiterorističkom zakonu.
Aktivisti koji ometaju priliv oružja genocidnom režimu možda krše sitne krivične zakone, ali istovremeno poštuju daleko viši zakon i dublji ljudski imperativ: da zaštite jedan narod i kulturu od istrebljenja.
U međuvremenu, irska vlada – zajedno s praktično svim humanitarnim organizacijama širom sveta – priznala je da Izrael u Palestini sprovodi genocid. Genocid je najteži od svih međunarodnih zločina i, za većinu nas, nezavisno od pravnih okvira, najodvratnije zlo koje se može zamisliti. Prema Konvenciji o genocidu, čije su potpisnice i Irska i Velika Britanija, države imaju obavezu ne samo da kazne već i da spreče izvršenje ovog nezamislivo užasnog zločina. Aktivisti koji ometaju priliv oružja genocidnom režimu možda krše sitne krivične zakone, ali istovremeno poštuju daleko viši zakon i dublji ljudski imperativ: da zaštite jedan narod i kulturu od istrebljenja.
Ali dok se irski državljani – uključujući potencijalno i ovde, na ostrvu Irska – optužuju za terorizam zbog protesta protiv priznatog genocida, irska vlada je do sada ostala nema. Kada naši građani bivaju uhapšeni pod autoritarnim režimima drugde, država i njene konzularne službe obično hitno reaguju, ili se barem pretvaraju da reaguju, kako bi zaštitile ljudska prava irskih državljana. Sada, kada se nadležnost u pitanju nalazi odmah pored nas – i zapravo još bliže – naši lideri deluju neobično nespremni da bilo šta učine. Ako vlada u Dablinu zaista veruje da Izrael sprovodi genocid, kako može da okreće glavu dok njen najbliži sused finansira i podržava taj genocid, a njeni građani bivaju hapšeni samo zato što dižu glas?
Hapšenje jednog demonstranta u Belfastu svakako predstavlja naročito flagrantan primer političkog policijskog delovanja. Kada je oluja prošle godine oštetila ozloglašeni lojalistički mural u severnom Belfastu, obnova je počela odmah i zid je sada ponovo išaran ikonografijom Ulsterskih dobrovoljačkih snaga (UVF). Nijedno hapšenje nije izvršeno na osnovu toga, niti je mural uklonjen, iako je UVF zabranjena teroristička organizacija odgovorna za ubistva stotina civila. Palestinska akcija, zabranjena prema istom zakonu, odgovorna je za nula smrti i nikada nije pozivao na upotrebu nasilja protiv ijednog ljudskog bića. Zašto se onda njihove pristalice hapse zbog nošenja majica, dok murali koji veličaju lojalističke odrede smrti ostaju netaknuti? Može li PSNI da objasni ovu očigledno selektivnu primenu antiterorističkog zakona?
Dok se demonstranti u Velikoj Britaniji nazivaju teroristima, palestinski civili se, naravno, istim terminom označavaju od strane izraelskih snaga. Ali dok se britanskim demonstrantima nameću izmišljene optužbe i zatvorske kazne, Palestinci se suočavaju s nasilnom smrću. Minulog vikenda izraelske snage ubile su tim novinara Al Džazire u Gazi, među kojima i čuvenog novinara Anasa el Šarifa (Anas al-Sharif), čiji je rad za Rojters prošle godine nagrađen Pulicerovom nagradom. Umesto da poriče odgovornost za ovaj užasan ratni zločin, Izrael je otvoreno preuzeo zasluge za ubistvo, tvrdeći – bez ikakvog verodostojnog dokaza – da je Anas el Šarif, priznati i voljeni reporter, zapravo bio „terorista“. Ova tvrdnja, iako bez osnova, naširoko je ponavljana u zapadnim medijima proteklih dana. Čini se da, jednom kada se prizove ta specijalna reč „terorista“, svi zakoni nestaju u vazduhu i sve postaje dopušteno.
Sadašnja vlada Velike Britanije dobrovoljno je lišila sopstvene građane osnovnih prava i sloboda, uključujući pravo da izraze i da čitaju nesaglasne stavove, sve u cilju zaštite odnosa s Izraelom.
U ovom kontekstu osećam se obaveznom da još jednom izjavim– poput stotina demonstranata uhapšenih prošlog vikenda – ja podržavam Palestinsku akciju. Ako me to prema britanskom zakonu čini „pristalicom terora“, neka bude tako. Moje knjige se, bar za sada, i dalje objavljuju u Britaniji i široko su dostupne u knjižarama pa čak i supermarketima. Poslednjih godina državna televizija u Ujedinjenom Kraljevstvu emitovala je dve sjajne adaptacije mojih romana i stoga mi redovno isplaćuje autorske honorare. Želim da jasno kažem da nameravam da koristim te prihode od svojih dela, kao i svoju javnu platformu uopšte, da nastavim da podržavam Palestinsku akciju i direktne akcije protiv genocida na svaki način na koji mogu. Ako britanska država to smatra „terorizmom“, onda bi možda trebalo da istraži sumnjive organizacije koje i dalje promovišu moj rad i finansiraju moje aktivnosti, poput WH Smitha i BBC-ja.
Kako bi britanska javnost bila upoznata s mojim stavovima, rado bih objavila ovu izjavu u britanskim novinama – ali to bi sada bilo protivzakonito. Sadašnja vlada Velike Britanije dobrovoljno je lišila sopstvene građane osnovnih prava i sloboda, uključujući pravo da izraze i da čitaju nesaglasne stavove, sve u cilju zaštite odnosa s Izraelom. Posledice po kulturni i intelektualni život u Velikoj Britaniji – gde je ugledna pesnikinja Elis Ozvold (Alice Oswald) već uhapšena, a sve veći broj umetnika i pisaca više ne može bezbedno da putuje u Britaniju kako bi javno govorili – jesu i biće dalekosežne.
Ali kao što je rekla Šinejd Ni Hiakavš nakon hapšenja prošlog vikenda: „Mi nismo tema; palestinski narod je tema. Oni mole ljude da im daju glas.“ Palestinska akcija je bila među najsnažnijim od tih glasova u Velikoj Britaniji, preduzimajući direktne korake da zaustavi naizgled nezaustavljivu mašineriju nasilja. Dugujemo njihovim hrabrim aktivistima svoju zahvalnost i solidarnost. A sada, gotovo dve godine nakon što genocid u Gazi uživo prenose kamere, dugujemo palestinskom narodu više od običnih reči.
Pročitajte i esej američko-ruske novinarke Maše Gesen “U senci holokausta” zbog kojeg joj je umalo oduzeta nagrada “Hana Arent”, kao i ovu listu od 5 knjiga koje vam mogu pomoći da bolje razumete istoriju sukoba Izraela i Palestine.