Niko ne pravi horor filmove poput Italijana, i to je tradicija koja seže daleko u prošlost. Pogledajte ovo horor remek-delo iz žanra splater filma iz 1936, Il caso Valdemar – jednostavno je zadivljujuće. Iznenađujuće, dva reditelja Đani Epli i Ubaldo Manjagi (Gianni Hoepli, Ubaldo Magnaghi) praktično nemaju nikakvih drugih referenci na IMDB-u, što navodi na pretpostavku da su bili amateri? Gluma je odlična, a režija je neverovatno stilizovana i sofisticirana, sa brzim, dezorijentišućim kadrovima i neobičnim uglovima, koji podsećaju na film Kabinet doktora Kaligarija. Najatraktivnija je ipak odvratna završna scena, sa neverovatnim, ranim specijalnim efektima.
Il caso Valdemar je zapravo adaptacija „Činjenice o slučaju g. Valdemara“, kratke priče Edgara Alana Poa iz 1845. godine. Jednim podmuklim potezom, Po je predstavio priču kao istinitu i neko vreme pustio ljude da veruju da se ona zaista dogodila, da bi tek onda konačno priznao da je u pitanju varka. U priči Ernest Valdemar umire od tuberkuloze. Na samrti, traži da ga njegov prijatelj (narator, hipnotizer) hipnotiše. Narator dovodi Valdemara u trans i obznanjuje da je on mrtav. Sedam meseci Valdemar leži mrtav, ali se ne raspada. Narator na kraju budi svog izmučenog pacijenta, a Valdemar tada ubrzano počinje da truli.
(Ovde možete poslušati celu priču “Činjenice o slučaju g. Valdemara.)
Piše: Amber Frost
Izvor: dangerousminds.net
Prevod: Danilo Lučić
Pročitajte i tekst o tome zašto je E. A. Po savršen učitelj pisanja u ovim histeričnim vremenima.