Ministarstvo kulture otkupilo knjige Kežmana, Suzane Mančić, Lotara Mateusa…

Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je u utorak zvanične podatke o otkupu knjiga za javne biblioteke. Na konkurs se prijavilo 238 izdavača, Komisija za otkup je izdvojila određeni broj naslova, a na kraju su sa te liste bibliotekari birali. Za mnoge izdavače neprijatno iznenađenje bila je lista koju je sastavila komisija.

[alert type=”e.g. warning, danger, success, info”]Otkup u brojkama
– 238 izdavača se prijavilo na konkurs Ministarstva kulture.

– 3.528 naslova su izdavači ponudili na otkupu.
– 2.140 naslova od 207 izdavača je Komisija odabrala za otkup.[/alert]

“Akademska knjiga” Iz Novog Sada je među prvima reagovala zbog izostavljanja njihovih šest naslova, među kojima su autobiografski roman Matjea Lendona o prijateljstvu sa Mišelom Fukoom, delo redovnog člana SANU Zorana Kovačevića, kanadskog filozofa i psihologa Pola Tagarda i jednog od najpoznatijih savremenih lakanovskih psihoanalitičara Masima Rekalkatija.

– Smatramo da je ovim izborom Komisija uskratila mogućnost bibliotekama da odaberu najvažnija izdanja iz humanističkih nauka, a istovremeno je onemogućila budućim naučnicima i široj publici da prate savremenu teoretsku misao. A otkupljene su knjige “zvezda” kao što su Suzana Mančić, Mateja Kežman, Marija Šerifović, Lotar Mateus, Dejan Lučić… – kaže Bora Babić, direktorka “Akademske knjige”.

Ova izdavačka kuća u pismu upućenom ministru kulture Ivanu Tasovcu predlagala je da se raspiše novi konkurs za otkup knjiga i izabere nova komisija. Odgovor iz Vlajkovićeve glasio je da ministarstvo nema uticaj na donošenje odluka stručnih komisija.[alert type=”e.g. warning, danger, success, info”]Vlajčić: Autobiografija Kežmana je zanimljiva

Predsednik Komisije za otkup knjiga, kolumnista “Blica” Milan Vlajčić, kaže da je to telo ponudilo mogućnost izbora bibliotekarima i da ono ne donosi konačnu odluku.

– Vodili smo se principom demokratičnosti, smatrali smo da treba zadovoljiti različita interesovanja i ukuse, težili smo tome da pokrijemo različite žanrove. Sve to podrazumeva napraviti i određene kompromise, ali svakako ne na uštrb kvaliteta i prelaženja granica dobrog ukusa. Iako je iznos ove godine nešto manji, možemo biti zadovoljni što je budžet za otkup 100 miliona dinara i što su biblioteke bile u mogućnosti da nabave naslove koje prethodnih godina nisu bile u prilici. Znate, ne može se nametati elitistički ukus. Ako bismo malo prelistali, na primer, autobiografija Kežmana je zanimljiva. Zaboravljamo i da u većini gradova Srbije ne postoje knjižare, ugašene su baš kao što su ugašeni i bioskopi – kaže Vlajčić.

[/alert]Za izdavače sa kojima smo razgovarali sistem otkupa u kome niko ne preuzima odgovornost nije dobar, a predlažu da rad komisije traje tokom cele godine.

– Državni otkup knjiga bi trebalo da bude instrument kulturne politike i on kakav god da jeste predstavlja otvorenu poruku države o kulturnim vrednostima koje zastupa. Ukoliko zastupa ozbiljnu kulturnu vrednost, onda predmet otkupa ne mogu biti komercijalni naslovi, ne mogu biti knjige koje ne zadovoljavaju kritiku stručnu, naučnu, umetničku, vrednosnu… – smatra Gojko Božović, glavni urednik i direktor “Arhipelaga”.

[alert type=”e.g. warning, danger, success, info”]Članovi komisije

Pored Milana Vlajčića, komisiju za otkup knjiga čine i dr Jerko Denegri, dr Aleksandar Belić, dr Miroslav Perišić, dr Veljko Brborić, dr Miloš Ković, dr Jovan Ljuštanović.  [/alert]

Zoran Hamović, predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, traži od komisije da javno potvrdi legitimnost liste, ali i stručno obrazloženje za izbor.

– Budući da je reč o stručnjacima koji su do sada svojim delovanjem u kulturi i nauci potvrdili svoj stručni integritet začuđeni smo i skloni da verujemo da je neko drugi dodavao neprimerene naslove za otkup mimo volje članova komisije. Takođe kada je reč o izboru naslova i broju primeraka moramo se zapitati o stručnosti bibliotekara i njihovoj profesionalnoj odgovornosti – kaže Hamović.

On tvrdi da su uslovi otkupa, kao i javne nabavke već načinili “ogromnu štetu izdavačima, čitaocima i savesnim bibliotekarima”, te da se hitno moraju menjati i urediti.

– Kada je reč o izboru naslova moramo se zapitati o stručnosti bibliotekara i njihovoj odgovornosti. Izborom naslova koji proizlaze iz duha rijaliti emisija na televzijama biblioteke su pokazale šta njihove čitaoce zanima, ali nisu opravdale svrhu postojanja već krah savesti, idejno i profesionalno bankrotstvo – kaže čelni čovek udruženja izdavača Zoran Hamović.

izvor: blic.rs

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: