“Roman Grudi i jaja mi je oduzeo dah”, rekao je slavni japanski pisac Haruki Murakami o prvoj proznoj knjizi Mieko Kavakami. Dotadašnja kantautorka, blogerka i nagrađivana pesnikinja svojim debitantskim romanom je izazvala buru u Japanu: tradicionalisti su je bespoštedno osuđivali, a na njenu stranu stali su svi oni i one pogođeni knjigom u kojoj se bavi pitanjima odnosa etike i estetskih zahvata, granica ženskih tela i njihovih mesta u svetu, seksualnošću, (ne)mogućnostima rađanja, nasleđa, (ne)prihvaćenošću u društvu… Roman je, nakon što je preveden na engleski, postao svetski bestseler, objavljen je i na našem jeziku, a Kavakamijeva je u međuvremenu objavila i Raj (2021) i, nedavno, knjigu Svi ljubavnici u noći. Britanski novinar Maks Liu tim povodom razmenio je nekoliko pitanja i odgovora sa Mieko Kavakami i mi ih prenosimo ovde.
***
Kada je roman Grudi i jaja japanske spisateljice objavljen na engleskom 2020. godine, naveliko je hvaljen zbog svoje nekonvencionalne maštovitosti, psihološke pronicljivosti i političke svesti. Moćno istraživanje ženstvenosti u radničkoj klasi u savremenom Japanu postalo je svetski bestseler – nešto što Kavakamijeva, odrasla u siromaštvu u Osaki, nikada nije ni sanjala da će se dogoditi. “Bila sam prilično osetljivo dete, ali nikada nisam zamišljala da ću biti spisateljica”, kaže.
“Odrasla sam u kući u kojoj nije bilo knjiga. Nismo imali vremena za njih – toliko smo mnogo radile da bismo preživljavale dan za danom”, nastavlja autorka, koja je sa 14 godina počela da radi u fabrici za proizvodnju grejalica i fenova da bi izdržavala porodicu.
Usledio je posao hostese, a njena književna karijera počela je tek kada je postala popularna blogerka; žestoko je pisala o seksu i porodici. Osvojila je, takođe, i prestižnu Nagradu Nakahara Čuja 2008. godine za debitantsku zbirku poezije.
Nakon uspeha Grudi i jaja, njeni prevodioci Sem Bet i Dejvid Bojd čitaocima na engleskom priređivali su po knjigu svake godine: Raj (2021), koja je bila u užem izboru za Međunarodnu Bukerovu nagradu ove godine, a sada i novi roman, Svi ljubavnici u noći, o introvertnoj lektorki u tridesetim godinama, koji učvršćuje reputaciju Kavakamijeve kao autorke jedinstvenog glasa.
“Bila sam iznenađena uspehom mog dela na engleskom”, kaže Kavakami (45), koja sada živi u Tokiju sa mužem i njihovim sinom. “Ono što me zaista iznenađuje, opet, to je istinska umetnost prevođenja. Oduševljena sam time kako se prevodom priča prenosi u sasvim drugačiji jezik, sa drugačijim slovima i drugačijom strukturom rečenica, a opet svuda sačuva srž samog narativa”.
Protagonistkinja Svih ljubavnika u noći Fujoko živi donekle izolovano, prekarno, što je sve češća pojava, i jedino kontaktira sa Hidžiri, društvenom i nezavisnom ženom izdavačem, sve dok ne sretne gospodina Micucuku, tajanstvenog nastavnika sa kojim se upušta u napetu ljubavnu vezu.
Iako je Fujuko bila u malo smislenih veza, veoma je dirnuta onim što vidi u svetu oko sebe. To se odrazilo na divni lirizam u romanu – crveno svetlo na semaforu, na primer, opisano je kao “treperavo kao da je mokro, iako ne pada kiša”. Iskustva Mieko Kavakami kao pesnikinje i kantautorke ovde je očigledno.
Objavila je tri albuma u svojim dvadesetim godinama pre nego što je prestala da se bavi muzikom da bi se posvetila pisanju.
“To je priča o jeziku i egzisteniciji, ali i o tome kako su svetla, muzika i samoća utkani u sve kao pokretačka snaza”, priča mi Kavakamijeva. “Želim da opišem male promene u svetlosti, treperenje i živost zvuka, dirljive trenutke koji nam krase sećanja. To su stvari koje me potresaju do srži – čista lepota”.
Sedam romana inspirisanih slovenskim folklorima
Dok se svet Fujoko postepeno širi, iskrsavaju i bolna sećanja iz njene prošlosti – seća se, na primer, kako je bila silovana kao tinejdžerka. I u Raju je mladost opisana kao doba nasilja i traumi, pošto tamo učenika, protagonistu, neprekidno tuku njegovi školski drugovi.
“Ne bih rekla da svesno biram da pišem o mladosti, ali postoji nešto jezivo u vezi sa tim posebnim paklom kroz koji prolaze mladi ljudi”, kaže Mieko Kavakami.
Da li sa odrastanjem i sazrevanjem život postaje bolji? “Mislim da nam sazrevanje pomaže da jednostavno shvatimo koliko smo bespomoćni kada izađemo pred svet i koliko smo bespomoćni kada ga napustimo. Za mene je svest o tome deo suštine postojanja”.
Važno joj je da se suprotstavi uznemirujućim elementima življenja, posebno kao za autorku romana.
“Morate da se uhvatite ukoštac sa jakim, uznemirujućim opisima. Tako pretresate osnove koncepta dobra i zla i potresate vrednosti i senzibilitete ljudi”, kaže ona. “Ako pisci uspevaju u tome, imaju više šanse da otvore vrata drugima da drugačije vide svet”.
Šta sada čita? – Sve o Beatriks Poter
“Radim trenutno na prevodu kompletnog serijala o Zecu Petru. Snaga koju unosi u njene priče čine je beskrajno fascinantnom autorkom”.
Šta je sledeće što će čitati? – Vrelo mleko Debore Levi
“Konačno će biti objavljena u Japanu na leto. To je prva njena knjiga koja će biti prevedena na japanski. To je tako uzbudljivo”.
Piše: Maks Liu
Izvor: iNews
Priredio i preveo: Matija Jovandić