Hito Štajerl o digitalnim ruševinama i poreklu spama

Hito Štajerl, nemačka rediteljka, umetnica i inovatorka, u svojoj knjizi koju je objavio FMK „Duty free art“ (prevod: Aleksandar Nedeljković) (raz)otkriva paradokse globalizacije, političkih ekonomija, vizuelne kulture i umetničke produkcije. To radi na osnovu svojih analiza informacija, lažnih vesti, video-igara, Vikiliks fajlova, digitalnog šuma. Štajerl inače istražuje ekonomsko samoponižavanje kreativne klase, umetničko delovanje i samoeksploataciju.

Ne postoji poznatiji akvarel od slike Angelus Novus Pola Klea. Valter Benjamin je figuru na slici opisao kao nesrećno stvorenje koje bespomoćno, poneseno burom napretka, gleda unazad u gomilu ruševina, naraslu do neba, koju je napredak ostavio za sobom.[1] Aforizam Benjamina je dobro poznat i zaista previše puta citiran. Ali ukoliko njegov prostorni raspored shvatimo ozbiljno, videćemo da on ima iznenađujuće i zanemarene implikacije.

Na crtežu nije naslikana nikakva vrsta ruševina. To ne znači da na njemu uopšte nema ruševina. Pošto je anđeo okrenut ka nama, gledaocima i – prema tvrdnji Benjamina – ka ruševinama takođe, krš se sigurno nalazi izvan kadra crteža. To bi značilo da se ruševine nalaze gde i mi. Ili, da odemo korak dalje: ruševine smo verovatno mi, gledaoci. Možda smo mi ruševine istorije, oni koji su nekako pregurali dvadeseti vek, ali ne bez posledica. Postali smo odbačeni objekti i beskorisni proizvodi, uhvaćeni u pogledu duboko potresenog anđela koji nas vuče sa sobom, dok biva oduvan u neizvesnost.

"Angelus Novus", Pol Kle, 1920.
“Angelus Novus”, Pol Kle, 1920.

Ipak, ruševine uhvaćene u pogledu anđela danas mogu poprimiti drugačiju formu. Nisu li krš i otpaci zastareli pojmovi u dobu u kojem informacije, navodno, mogu da budu kopirane bez gubitka, večno obnovljive i dostupne? Kako bi trebalo da izgledaju otpaci u digitalnom dobu koje se ponosi svojom neuništivošću i nesmetanoj reproduktibilnosti svojih proizvoda? Kada su informacije navodno postale besmrtne i imune na protok vremena? Nisu li ožiljci istorije znaci analognog doba koje je nepovratno prošlo? Nije li istorija samu sebe istrošila i postepeno se raspala?

Zapravo, desilo se suprotno: istorija nije okončana. Njene ruševine nastavljaju da se gomilaju do neba. Štaviše, digitalne tehnologije obezbeđuju dodatne mogućnosti za kreativno uništenje i degradaciju skoro svega. One umnožavaju opcije za destrukciju, korupciju i poniženje. One su nove sjajne alatke za proizvodnju, kloniranje i kopiranje istorijskih ruševina. Digitalne tehnologije, time što su pojačane političkim i društvenim nasiljem, postaju ne samo akušerke istorije, već takođe i njeni (plastični) hirurzi.

Uprkos njegovoj očiglednoj nematerijalnoj prirodi, digitalni krš ostaje čvrsto ukorenjen u materijalnoj realnosti. U njegove savremene manifestacije ubrajaju se gradovi kao što je Guej Ju u Kini, gde ljudi žive od sakupljanja odbačenih matičnih ploča i hard diskova, i gde su površinske vode kontaminirane. U digitalnom dobu, ruševine se ne sastoje samo od porušenih zgrada, razdvojenog betona i propalog čelika, iako ih digitalizovano ratovanje, kompjuterizacija proizvodnje i špekulacije na tržištu nekretnina proizvode u izobilju. Digitalni krš je istovremeno materijalan i nematerijalan – to su otpaci zasnovani na podacima koji imaju opipljivu fizičku komponentu.

Ne postoji bolji primer digitalnog otpada od spama.[2] Daleko od toga da on predstavlja izuzetak u onlajn komunikaciji, spam je zapravo pravilo. Oko 80 procenata svih imejl poruka u zadnjih par godina bile su spam. Spam čini većinu digitalnog pisanja, njegovu suštinu. I on se, takođe, čvrsto drži za realnost. On je aktivna i rasprostranjena supstanca. Daleko od toga da je on sekundaran ili slučajan – ova vrsta digitalnog otpada suštinski je odraz perioda koji je uzdigao suvišnost u jedan od svojih vodećih principa.

Da upotpunimo Benjaminovu prostornu jednačinu: ako anđeo gleda u nas, mora da smo mi ruševine. A ukoliko su u ovom trenutku ruševine spam, onda je to ime koje nam danas anđeo dodeljuje.

Ti ćeš biti spam

Pharmacy 81% Replica 5.40% Enhancers 2.30% Phishing 2.30% Degrees 1.30% Casino 1% Weight Loss 0.40% Other 6.30%[3]

Današnja upotreba termina spam za označavanje neželjene elektronske komunikacije preuzeta je iz skeča Letećeg cirkusa Monti Pajtona iz 1970. godine. Skeč se odvija u kafeu, gde dve mušterije pitaju šta je na meniju za doručak:

(Scena: Kafe. Sve mušterije su Vikinzi. G. i gđa. Ban ulaze u kadar – odozgo, na žicama.)

G. BAN – Dobro jutro.

KONOBARICA – Dobro jutro.

G. BAN – Šta je na meniju?

KONOBARICA – Pa, imamo jaja sa slaninom; jaja, kobasicu i slaninu; jaja i spam; jaja, slaninu i spam; jaja, slaninu, kobasicu i spam; spam, slaninu, kobasicu i spam; spam, jaja, spam, spam, slaninu i spam; spam, spam, spam, jaja i spam, spam spam spam spam spam spam, pečeni pasulj, spam spam spam i spam; ili jastog termidor aux crevettes sa sosom mornej začinjen paštetom od tartufa, brendi i prženo jaje sa spamom.

Gđa. BAN – Da li imate neko jelo koje ne sadrži spam?

KONOBARICA – Pa, imamo spam, jaje, kobacisu i spam. U tome nema mnogo spama.

Gđa. BAN – (Krešteći) Ne želim nimalo spama!

[…]

G. BAN – Draga, nemoj da praviš problem. Poješću ja tvoj spam. Ja ga volim. Ja ću spam, spam, spam, spam, spam…

Vikinzi – (Pevajući) Spam, spam, spam, spam…

G. BAN – … pečeni pasulj, spam, spam i spam.

KONOBARICA – Pečeni pasulj otpada.[4]

Image result for monty python, spam

Skeč Monti Pajtonovaca je priča o osvajanju: spam – marka konzervirane hrane – polako ali sigurno osvaja sve stavke na meniju ali i celokupan dijalog, sve dok ne preostane ništa osim spama, spama i spama. Vikinzi, i ostali nepodesni učesnici u sceni, slave ovaj razvoj događaja. Spam preplavljuje zaplet, pa čak i odjavnu špicu celog šoua. On je trijumf repeticije, on je veseo koliko i sveobuhvatan.

U skeču, pojam spam se prvobitno odnosi na istoimeno konzervirano meso. Ali njegov smisao se polako izokreće kako bi se naglasilo verbalno ponavljanje i nekontrolisano repliciranje samog termina. Ovo drugo značenje je dobilo na važnosti u oblastima novonastalih onlajn delatnosti.

Osamdesetih godina prošlog veka, termin spam doslovno je korišćen za jednu vrstu invazije u MUD (multi-user dungeon, višekorisničke tamnice) okruženjima: korisnici bi kucali reč iznova i iznova kako bi uklonili tekst sa ekrana drugih korisnika. Sadržaj nije bio bitan, već količina. Reč spam pretvorena je u inertan materijal, koji je u stanju da fizički blokira neželjene informacije.

Slanje iritantnog, besmislenog i velikog komada teksta na ovaj način nazivalo se spamovanje. Grupa insajdera je ovo koristila kao taktiku kada su iz čet sobe hteli da oteraju pridošlice kako bi konverzacija mogla da se nastavi. Spamovanje se takođe koristilo kako bi se članovi suparničke grupe sprečili da četuju […] na primer, fanovi Zvezdanih ratova su često upadali u četove fanova Zvezdanih staza i ispunjavali prostor komadima teksta sve dok fanovi Zvezdanih staza ne bi napustili čet. Ovaj čin, koji se prvobitno zvao flooding [preplavljivanje] ili trashing [blaćenje], postao je poznat pod imenom spamovanje.[5]

Spamovanje je, dakle, nastalo kao onlajn aktivnost koja je za cilj imala disciplinovanje nekoga ili nečega pomoću verbalnog ponavljanja. Reči su, zapravo, korišćene kao masivni objekti koji su u stanju da prostorno izguraju druge reči. Danas je spam postao komercijalni proračun. Velika količina imejlova koji imaju komercijalnu ili prevarantsku namenu[6] preplavljaju konekcije širom sveta i izazivaju ogromnu ekonomsku štetu time što troše vreme i trud. Iako je broj klijenata stečenih ovom praksom ekstremno mali on i dalje predstavlja isplativ poslovni potez. Nepotrebno je napomenuti da lakoća s kojom se obavlja tehnološka reprodukcija stoji iza ekonomske isplativosti ovog poduhvata. Spamovanje je bespotrebno ponavljanje nečeg bezvrednog i uznemirujućeg, iznova i iznova, ne bi li se izvukla i najmanja iskra koristi koja leži neiskorišćena u inertnom auditorijumu.

____________________________________

[1] Walter Benjamin, „Theses on the Philosophy of History“, u Illuminations: Essays and Reflections, prir. Hannah Arendt, Schocken Books, Njujork 1968, str. 257-8.
[2] Zahvaljujem se Imriju Kanu što mi je skrenuo pažnju na ovu temu. Jako dobar tekst na ovu temu je Finn Brunton, „Roar so Wildly: Spam, Technology and Language“, Radical Philosophy 164, November/December 2010, str. 2-8.
[3] Commtouch Online Security Center, na veb-sajtu commtouch.com.
[4] The Broadview Anthology of British Literature, Concise Edition, Volume B, prir. Joseph Black i dr., Broadview Press, London 2015, str. 1509-10.
[5] Myshele Goldberg, „The origins of spam”, na veb-strani MysheleGoldberg.com, 21. maj 2004: „Kad god bi se fanovi Zvezdanih ratova umorili od inteligentne debate ili ljutite rasprave, oni bi se vratili svojoj oprobanoj ’spam i tang’ taktici. ‘Štagod,’ napisali bi, ‘Zvezdane staze su ionako samo spam i tang.’ Spam i tang Spam i tang Spam i tang Spam i tang Spam i tang Spam i tang Spam i tang Spam i tang Spam i tang Spam i tang Spam i tang Spam i tang Spam i tang Spam i tang Spam i tang. Napisali bi ovu poruku desetinu, stotinu puta, zauzimajući ceo prostor na četu tako da niko drugi nije mogao da napiše ništa.”
[6] U kontekstu ovoga jedan od najinteresantnijih primera bila je prodaja serije nepostojećeg dela Endija Vorhola nazvanog Spam na onlajn aukciji na veb-sajtu us.ebid.net (pristupljeno u junu 2011. godine).

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: