Reizdanje antisemitskih pamfleta Selina neće proći

[dropcaps round=”no”]Ž[/dropcaps]estoka gužva izbila je u Parizu nakon što je vodeći izdavač “Galimar” najavio da će objaviti zbirku brutalnih anitesemitskih pamfleta Luja-Ferdinanda Selina.

Ova francuska izdavačka kuća insistira na tome da neće odustati od namere da objavi zbirku od 1.000 stranica Selinovih pamfleta iz 30-ih godina u kojima pisac poziva na istrebljenje Jevreja. Datum objavljivanja nije preciziran, a u „Galimaru“ ističu da nameravaju da ukoriče tekstove i „vrate ih u njihov kontekst, kao spise o izrazitom nasilju, obeležene anitsemitskom mržnjom njihovog autora“.

Međutim, Serž Klarsfeld, čuveni francuski advokat i lovac na naciste koji je kao dete tokom okupacije bio skriven od nacista u Nici, zahteva da se objavljivanje obustavi, preteći zakonskim merama ako „Galimar“ istraje u svojoj nameri.

Selin je i dalje hvaljen kao jedan od najbriljantnijih pisaca, a njegov roman „Putovanje nakraj noći“ iz 1932. godine smatra se jednim od najboljih dela nastalih u Francuskoj u 20. veku. Ipak, senku na njegovu reputaciju bacili su njegovi bezumni, antisemitski, prohitlerovski pamfleti iz vremena Drugog svetskog rata.

Pomognute francuskom kolaboracionističkom višijevskom vladom, nemačke vlasti deportovale su oko 78.000 francuskih Jevreja u logore smrti za vreme okupacije od 1940. do 1944. godine. Selin je pobegao iz Francuske tokom savezničkog iskrcavanja u Normandiji 1944. godine, kasnije mu je suđeno u odsustvu zbog kolaboracije, ali je pošteđen odlaska u zatvor i mogao je da se vrati u Francusku.

Kada su mediji proletos izvestili da se „Galimar“ sprema da objavi zbirku Selinovih antisemitskih tekstova, u sve su se uključile i francuske vlasti. Premijerovi predstavnici zaduženi za borbu protiv rasizma, antisemitizma i mržnje protiv LGBT osoba napravili su u decembru presedan pozivom izdavaču. Zatražili su da izdavač pri svakom novom izdanju tri antisemitska teksta, napisana između 1937. i 1941. godine, doda beleške stručnjaka, uključujući i istoričare, da bi se ocrtao i njihov jasan kontekst. Urednik izdanja je, navodno, to odbio, ocenjujući da će napomene stručnjaka za Selinovu književnost biti sasvim dovoljne.

Potom je Klarsfeld, osnivač grupe „Sinovi i kćeri Jevreja deportovanih iz Francuske“, nastupio sa zahtevom da se objavljivanje obustavi.

– Učiniću sve što je u mojoj moći da to sprečim. Imamo zakone koji nam omogućavaju da odbijamo antisemitske istupe. Iskoristiću ih. Ne razumem zašto se Luset Detuš predomislila, ona, koja se, od kako joj je suprug preminuo, snažno protivila ovom projektu. Po mom mišljenju, jednostavno je nemoguće ponovo objaviti ove Selinove tekstove koji tako užasno pozivaju na mržnju prema Jevrejima. Bilo bi to neodgovorno – rekao je Klarsfeld za književni podlistak pariskog magazina “L’Obs”.

Klarsfeld, koji je ranije nazvao Selina najantisemitskijim Francuzom svog vremena, rekao je da su njegovi pamfleti „uticali na celu generaciju kolaboracionista koji su slali francuske Jevreje u smrt“. Advokat je, iako podržava to da istoričari izučavaju te tekstove, ocenio da bi predstavljanje Selinovih podlih spisa u blistavoj novoj ediciji u knjižarama bilo neprihvatljivo i da nema te količine fusnota koje bi mogle da ih ublaže.

Ti pamfleti ne štampaju se od 1945. godine, a Selin, koji je preminuo 1961. godine, rekao je da ne želi njihovo ponovno objavljivanje. Ali njegova udovica, sada u 105. godini života, nedavno se predomislila i potpisala prava na objavljivanje.

Žestoka se bitka rasplamsala i u književnim krugovima između onih koji su za i protiv objavljivanja. Profesor književnosti Anri Godar smatra da bi guranje pamfleta pod tepih izazvalo „nezdravu situaciju” i da je bolje da ih čitaoci budu svesni i da mogu kritički da ih ocene kao celovito objavljene tekstove. Neki od njih navodili su i da se piratska izdanja već mogu kupiti ili naći na internetu, a da je „Galimar” tražio da objavi u Francuskoj knjigu već objavljenu u Kvebeku 2012. godine, iako je „Mond“ upozorio na to da su beleške uz to kanadsko izdanje nedovoljne.

Istoričar Paskal Ori naveo je da „moramo da se direktno suprotstavimo tim tekstovima, naoružani naučnim kritičkim aparatom“, jer će u suprotnom oni biti onlajn, van svakog konteksta.  

Ali, drugi su uzvratili, navodeći da će ponovno objavljivanje Selinovih brutalnih antisemitskih tekstova kod vodećeg izdavača poput „Galimara” da im nanese glazuru respektabilnosti i da bi to moglo da opere Selinovu ulogu u ratu.

Iako je Hitlerova “Moja borba” prošlog marta preštampana u Francuskoj, pojedini istoričari napomenuli su da postoji ogroman jaz između istorijskog dokumenta poput tog i Selinovog trabunjanja punog mržnje.

Četvoro istoričara napisalo je žestok članak u magazinu “L’Obs”, gde argumentima pokazuju da se na bilo kakve fusnote ne bi niko mnogo osvrtao, a da takvo izdanje rizikuje „u najboljem slučaju voajerizam, а u najgorem nostalgiju ili posvećenje poziva na ubistvo umotano u kutiju za bombonjere prestiža”.

I neki političari sa levice pridružili su se Klarsfeldu rečima da bi, pošto su sudovi već reagovali zbog ekstremno desničarskih pisaca, kao i zbog antisemitskih komentara francuskog komičara Djudona M’bala M’bale, bilo neodrživo sada dozvoliti vodećem izdavaču knjiga da preštampa antisemitske tekstove.

Izvor: “Gardijan”
Prevod: Matija Jovandić