EPS preuzima “Prosvetu”?

Višegodišnja agonija beogradske izdavačke kuće “Prosveta”, koja je u svojevremeno neuspeloj privatizaciji ostala bez velikog dela imovine, a zatim i knjižare “Danilo Kiš” na Terazijama, trebalo bi da bude razrešena 19. maja. Za taj dan zakazano je ročište u Privrednom sudu na kome će biti odlučeno da li će otići u stečaj ili će novi vlasnici, odnosno akcionari, postati državna preduzeća kojima ovaj izdavač duguje ukupno 120 miliona dinara. Među njima su Fond za razvoj, Elektroprivreda Srbije, Gradske toplane, Komunalno preduzeće, Poslovni prostor…

Sve ovo, međutim, može da dobije sasvim drugačiji tok, jer je Jevrejska opština Beograd, kako smo nezvanično saznali, podnela zahtev za restituciju imovine Gece Kona, osnivača i vlasnika predratne “Prosvete”. U Jevrejskoj opštini Beograd nisu želeli o ovome da govore, ali smo iz Jevrejske opštine Srbije dobili informaciju da se na restituciji uveliko radi.

– Radimo na osnovu spiskova oduzete imovine Jevreja od 1941. do 1945. godine. Tu figurira i privatna imovina Gece Kona, čija je cela porodica ubijena u Drugom svetskom ratu – kaže, za “Novosti”, dr Ruben Fuks, predsednik Jevrejske opštine Srbije. – Ceo postupak vodi Jevrejska opština Beograd. Nismo sigurni da ćemo dobiti knjižaru “Geca Kon” u Knez Mihailovoj ulici, ali ćemo pokušati da dobijemo novčanu naknadu, i to ne samo za knjižaru, već i za ostalu imovinu velikog izdavača koja je u međuvremenu prodata.

Geca Kon (1873-1941), koji je zadužio srpsku kulturu objavivši za kratko vreme više od pet hiljada naslova, bio je i veoma uspešan poslovan čovek. Pored knjižare u Knez Mihailovoj, njegova je bila i zgrada u Čika Ljubinoj 1, kuća od 500 kvadratnih metara u Dobračinoj 30, plac na Dedinju u Tolstojevoj 33, gde je najpre podignuta kuća za visokog partijskog funkcionera Jovana Veselinova, a devedesetih godina tadašnji predsednik Slobodan Milošević ju je otkupio, srušio i dao da se izgradi potpuno nova vila. Geca Kon je bio vlasnik i vile u Jajincima i imao je dva stana u Ulici Strahinjića bana.

– Mi bismo voleli da Jevrejska zajednica dobije knjižaru pod uslovom da zadrži osnovnu delatnost – kaže Dragan Milenković, direktor “Prosvete”. – Što se tiče sudbine naše kuće, verujem da će biti pronađen način da opstanemo. Vlada Srbije je donela zaključak po kome se svi “Prosvetini” dugovi državnim preduzećima pretvaraju u kapital, odnosno akcije. A naše dugove prema privatnim poveriocima, u ukupnom iznosu od 50 miliona dinara, trebalo bi da, kako smo dostavili u UPPR (predlogu za izlazak iz krize), vratimo za dve godine.

[alert type=”e.g. warning, danger, success, info”]

[/alert]

U nakaradnoj privatizaciji “Prosvete” ostali su samo “Geca Kon” i knjižara na Kopaoniku, koju planiraju da prodaju.

– Na taj način bismo izmirili jedan deo duga od 15 miliona dinara, a ostala potraživanja izdavača, dobavljača i galerista mogli bismo da namirimo bez većih problema – objašnjava Milenković. – Sadašnji mesečni prihod od prodaje knjiga gotovo je tri puta veći od mesečnih potraživanja, koja iznose 300.000 dinara. Broj zaposlenih sveden je na minumim, troje je u stalnom radnom odnosu, a devetoro ima ugovor o delu.

[alert type=”e.g. warning, danger, success, info”]

Šansa za opstanak

Prethodni direktor “Prosvete” Jovan Janjić kaže da je svako rešenje bolje od sadašnjeg stanja, pa i da “Geca Kon” pripadne jevrejskoj zajednici.

– “Prosveta” ima šansu da opstane. I treba da opstane – kaže Janjić. – Nema danas pismenog čoveka, ne samo u Srbiji, nego i na širem jugoslovenskom prostoru, koji nije stasavao uz “Prosvetina” izdanja. Nema ni značajnijeg pisca 20. veka koji nije objavio neko svoje delo u “Prosveti”.

[/alert]

izvor: novosti.rs