Šta čitaju oni koji pišu: Zoran Janković “Imam problem sa tim nerezonskim epitetima sa poleđina knjiga/izdanja (remek delo, neponovljivo ili unikatno štivo...)”, kaže filmski i književni kritičar Zoran Janković.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Baš rano sam naučio da čitam, moja majka tvrdi da je to primetila kada sam krenuo da joj čitam (neki, nismo uspeli da utvrdimo) koji strip, ali kao celovitog čitalačkog iskustva prvo se sećam Dece Kapetana Granta Žila Verna, Tanjine mladosti Venijamena Kaverina i Tajnog društva PGC Antona Ingoliča.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Junaci antičkih mitova Vojtecha Zamarovskog , pa Faraon (1-3) Boleslava Prus, i još podosta knjiga iz edicije Plava ptica. U tin-godinama zaljubio sam se u knjigu Ples u tami (My Darling, My Hamburger) Pola Zindela, prilično uspešnog holivudskog scenariste.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Nemam vremena , a ni “očinjeg vida” za to mitsko vraćanje piscima ili delima. Pamtim koga i šta treba, ali u čitalačkom smislu naprosto moram dalje. Izazova je previše, a vremena (i očiju) tako i nedopustivo premalo.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Kompletista sam, i to nepopravljivi i zadrti, tako da sam sve načeto uz manje ili više muke uspeo da doteram do kraja. A izazova tog tipa je bilo i biće. I svima bih posavetovao da se liše tog vida bigotizma i da jednostavno prekinu, pa i zauvek, ono što im ne godi. Zdrav razum nalaže da je to jedino ispravno. Ne marite za mene i moje uvrnute navade.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Dobar deo onoga što sam čitao po više ili manje (samo)zadatoj “službenoj dužnosti”, zarad pisanja kritika. To se ponajpre odnosi na značajan deo poslovično izvikane savremene ili recentnije srpske proze ili “dela” iz domena “fenomenološke zanimljivosti” ili instant-hitova.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Prvo je to bio svet romana Loganov beg i Svemirski brod Galaktika,onda Gričke viještice (bio sam veliki ljubitelj čitanja po kompletima autora ili po edicijama)  a kasnije se iskristalisao Izlet u nebo Grozdane Olujić. A možda i svet Pravila privlačnosti Breta Istona Elisa (ali do trenutka kada se Loren zauzdava gledajući fotografija  komlikacija usled polno prenosivih bolesti, tu su me izgubili). Pa svet Čarobnog aprila Elizabet fon Arnim. Kasnije sam se prizemljio i nastojao da koliko mogu zavolim svoj život, ono što već imam i što i kako mi je dato.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

Kako sam vrat upropastio od njega i kako su mi rančevi omiljeni “asesoari”, to nikada ni ne može da se desi. Knjiga ili par njih je uvek tu, između lopatica i bubrega.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Mnogo njih, baš mnogo. Ali mahom sumanuto kabaste i sklone dekonstrukciji i suptilnim otklonima od kanona. Može Forsterov Moris, od nedavno kod nas objavljenih, a da budem konkretan, neka to bude gorepominjani Začarani april.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Imam problem sa tim nerezonskim epitetima sa poleđina knjiga/izdanja (remek delo, neponovljivo ili unikatno štivo…), tako da ne znam šta tačno potpada pod korpus i kišobran “opšteprihvaćenih remek-dela”. Od skorijih “fenomena” meni, eto, kanda, usled lične softverske nedostatnosti izmiču fasninacije Kormakom Mekartija ili Harukijem Murakamijem. Kao i Knausgorom. Ali to je samo moja, sva je prilika, manjkava procena.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Nije bilo takvih. Pre će biti da se usled naleta one jezive intelektualne natkompenzacije mladih godina, dešavalo upravo suprotno – da pohrlim da nešto pročitam znatno pre nego što sam za to bio spreman i zero. A rečima stoičara: sve što se događa, pravedno se događa; tako su me i sva bitna čitanja i sva lično važna i dragocena dela stigla u manje ili više savršenom trenutku za to iskustvo.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Forster, Karson Mekalers, Džejn Bouls, Emanuela Karera, Grozdanu Olujić. Može?

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Podvlačim, intenzivno. Knjigoljubac sam, od ekstremističke fele, ali nisam preterani fetišista kada je u pitanju odnos ili čuvanje knjiga koje su u mom vlasništvu (a čitam samo i isključivo tako). Tako da ostavljam tragove svog “čitalačkog” prisustva i “bivstvovanja” po knjigama, I decenijama tako.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odlužene doživotne zatvorske kazne?

Baader Meinhof – The Inside Story of the R.A.F Stefana Austa (to bi neko mogao ili trebalo da čim pre preved kod nas). Sve od Patriše Hajsmit, kao i kolekciju romana Džozefa Hansena o Dejvu Brandstelteru.

Šta trenutno čitate?

Više toga – Samo Sam svirao tango Kristofa Hajna , Ledi Suzan Džejn Ostin, We Know You Remember Tove Alsterdal (još jedna sugestija za prevođenje), Tangerine Christine Mangan, Novelu o šahu Štefana Cvajga.

Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” pročitajte ovde.