Šta čitaju oni koji pišu: Ognjen Aksentijević „Retko nastavljam s čitanjem knjige koja mi se ne dopada. Ipak, verujem da sam mogao bez mnogih zbirki poezije i romana savremenih autora“, kaže pesnik i urednik Ognjen Aksentijević.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Iz vremena dok još nisam umeo da čitam posebno pamtim šest knjiga sabranih dela Miroslava Antića u izdanju novosadskog Dnevnika i Nanine priče Elinor Fardžeon. Iz prvih mi je čitala majka, a iz druge sestra, koja je naučila da čita još pre nego što je krenula u školu. Ja sam, s druge strane, do polaska u prvi razred knjige umeo samo da cepam i uništavam, pa su svi strepeli čim bih neku uzeo u ruke.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Na pamet mi najpre pada CA Blues Milana Oklopdžića. Prvi put sam je pročitao s 18 godina, a bila mi je važna jer sam, iako možda kasno, po prvi put u dahu pročitao knjigu koja nije bila poznata među mojim vršnjacima i do koje nisam došao po preporuci. Na neki način, ona mi je pokazala da knjige vredi tražiti na različitim izvorima. Kupio sam je na štandu s polovnim knjigama, pošto sam nekoliko meseci ranije prvi put čuo za nju u intervjuu Srđana Srdića povodom njegovog Satorija. Kasnije ću jako zavoleti i tu knjigu, i čitavu poetiku koja se nazire između njih.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Krleži i Kišu. Njihove knjige su na prvo čitanje postale deo moje lektire – čini mi se da sam lako uspevao da ih razumem, pre svega intuitivno, a svaki put kada im se vratim kao da otkrivaju još jedan važan a nenametljiv sloj. Iako često tragični i iznevereni, njihovi svetovi su puni života.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Hazarski rečnik. Probao dvaput. Nije išlo.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Retko nastavljam s čitanjem knjige koja mi se ne dopada. Ipak, verujem da sam mogao bez mnogih zbirki poezije i romana savremenih autora.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

U nekom fantastičnom, recimo, u svetu Harija Potera.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

Mnogo češće žalim zbog toga što ne uspevam da pronađem dovoljno vremena za čitanje.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Odnedavno s par prijatelja imam zajedničku izdavačku kuću u kojoj pokušavamo da stvorimo prostor za knjige koje među čitaocima mogu da stvore neku razliku. Kada bih razmišljao van konteksta savremenog, nezavisnog izdavaštva, voleo bih da objavljujem autore u kojima naslućujem potencijal za neki oblik emancipacije čitalaca, a takvi dolaze sa različitih strana i iz različitih vremena. Bez preteranog udubljivanja na pamet mi prvo padaju: Judita Šalgo, Muanis Sinanović, Alberto Moravija, Alan Badju, mnogi realisti, Dimitrije Tucović.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Vražji otok Miroslava Krleže.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Travnička hronika. Nikada nisam bio snažno privučen Andrićevim opusom u celini, onako kako to inače biva s njegovim pasioniranim čitaocima. Izuzev par dela, pedantnosti i uravnoteženosti teksta iza kog očigledno stoji mnogo predanosti, nisam nikada uspeo da osetim zadivljenost koja se pre čitanja očekuje.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Nadam se da je još dosta čitanja preda mnom, iako znam da mnoge autore još uvek ne stižem da otkrijem, uvek čekajući „bolje vreme“ da im se posvetim. Tu najviše mislim na razne savremene i istorijske klasike. Među njima će se jednog dana sigurno naći neko koga ću poželeti da sam otkrio ranije.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Na večeru bih pozvao par savremenih autora s kojima sam i privatno blizak, i to ne toliko zbog toga što su sjajni pisci, koliko zbog toga što bi nam za večerom verovatno bilo zabavno. Svakako ne verujem da bih skupio njih pet, to zvuči kao dosta veliki broj.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Ne volim da pišem po knjigama, a nemam naviku ni da izdvajam odlomke ili stihove, tako da zanimljive delove mahom markiram time što ih nekoliko puta pročitam i probam da upamtim ono zbog čega su me privukli. Nekoliko puta sam prepisao pesme za koje sam se bojao da ću ih teško opet pronaći, ali sam i te prepise najčešće gubio.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odluženje doživotne zatvorske kazne?

Na pusto ostrvo Don Kihota; u zatvor Balzakovu Ljudsku komediju.

Šta trenutno čitate?

Najveći deo vremena čitam neobjavljene rukopise koje dobija Raštan izdavaštvo ili one koje pripremamo za objavljivanje. Za svoj gušt, trenutno završavam Samo sam svirao tango Kristofa Hajna i Zmijštak Tanje Stupar Trifunović.

Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.