Šta čitaju oni koji pišu: Miloš Živković Retko koje dobre knjige su i zabavne, kaže pisac Miloš Živković govoreći o čitalačkim navikama i književnim delima koja su ga formirala.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Žvrljanje po koricama i stranicama sivih izdanja Prosvete i SKZ-a. Otac je bratu i meni ostavljao da crtkamo po njima da bismo ih zavoleli. Nana kako recituje odlomke Borine “Koštane”.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Jednu pocepanu, nezavršenu, raskoričenu “Bibliju za decu”. Nema u njoj raspeća ni vaskrsenja. Nisam znao kako se završava. Pitanja o značenju reči kao što su mana, uhoda… Neke nestvarne boje. Ta knjiga je čudo, verovatno će mi kao neki od poslednjih fleševa pred smrt doći njene ilustracije, kip iz Navuhodonosorovog sna ili neman koja guta proroka Jonu.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Gabrijelu Garsiji Markesu i “Sto godina samoće”. Nostalgičan sam. Čuvam u stanu omekšivač koji je koristila bivša devojka, dedin rđavi skalpel, nanine goblene i pet svojih starih telefona. Taj stil je čista nostalgija, ta kniiga je samo kruženje. Svaki put kad joj se vraćam imam utisak da se topim, da likovi gube imena, da se karamelizujem, isparavam…

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

“Čarobni breg”, više puta sam je počinjao, i krajem gimnazije i na fakultetu, dolazio sam stalno do one scene kad Hans sanja veštice i klasični hram, ali nisam imao umne snage da je dovršim. I drago mi je što sam stigao do kraja ipak uspešno! Haha, ne bih se usudio inače da izađem na ispit.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Silom prilika to je istovremeno i knjiga koju sam pročitao najviše puta u životu – “Kuća sećanja i zaborava” Filipa Davida.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Knjiga za decu i ostale, nešto bogato, razigrano, ilustrovano. Neka bude sjajna i luda “Škola” Jasminke Petrović. Ilustrovao bi me Bob Živković (imenjak mog pradede). Šta ćete boljeg Demijurga?

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

Nemam vremena, nemam vremena za knjige koliko bih želeo. Sve više nemam vremena da čitam knjige koje mi nisu obaveza, nemam vremena, to je poslednjih meseci više stanje nego situacija.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Prvo bih objavio antologiju radova vinaverovske, parodične Fejsbuk stranice “Cela lepa”. Nedostaje nam kao sredini takvog duha, isuviše smo sujetni. Voleo bih da mi odrube glavu.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?
“Sto najvećih rupa” Ivana Kušana. Genijalna ideja i dobra, zabavna knjiga, a retko koje dobre knjige su i zabavne.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

“U traganju za izgubljenim vremenom” Marsela Prusta, nisam pročitao sve knjige serijala (3 jesam), ali Prust mi je, moram priznati, uvek bio previše arogantan pripovedač, a njegov tok misli ređe inspirativan.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Alis Manro, čitao sam skoro opet njenu priču “The Bear Came Over the Mountain“ i osećam da bih je mnogo više voleo da sam se susreo sa njom ranije, možda čak u lektiri (jer mi štreberi mnogo volimo lektiru). Pulmana i „Njegova mračna tkanja“ takođe.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Kao neko ko se bavi starijim književnostima i mnoštvom dela čiji su pisci nepoznati (mnogi ne bi ni voleli da se nazovu piscima/spisateljicama) voleo bih da upoznam, negde u prirodi, na Vlasinskom jezeru, nekoga sa malo manje ega nego što se nakupilo poslednjih vekova. Pozvao bih autora Aleksandride (o kojoj pišem tezu), prve knjige Postanja, Odiseje, bajke “Usud” i pesme Hasanaginica. Večerali bi ribu.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Kad čitam podvlačim, komentarišem, dopisujem, precrtavam, pre i posle sadržaja, preko i pored teksta, ako nemam olovku ili bojicu onda i zagrebem. Vidi se kad me nerviraju i kad ih volim. Moja prijateljica Ana Marija Grbić nije imala gde ni posvetu da mi napiše na svojoj knjjizi.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odlužene doživotne zatvorske kazne?

Na pusto ostrvo “Atlas zabačenih ostrva” Judite Šalanski, za odsluženje doživotne kazne bih tražio da mi neko ko me dobro poznaje pošalje knjigu koju nisam čitao.

Šta trenutno čitate?

“Almanah priča” Društva novosadskih književnika.

Još priloga iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.