Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?
Moje najranije uspomene na knjige i čitanje su kako sam ja, kao veoma nemirno i aktivno dete, mrzela skoro sve što se radi sedeći, u miru (osim crtanja), a to je uključivalo i knjige, posebno ako nisu imale ilustracije! Moj stariji brat je mnogo čitao i posmatrajući ga sa strane kako satima sedi i zuri u te stranice sa slovima činilo mi se da je to najdosadnija stvar na svetu! Knjige koje su mi na početku školovanja bile lektira bile su mi takođe neprivlačne, pa sam ih stvarno zavolela tek kada sam počela da čitam lektiru mog brata, odnosno, knjige koje su bile za uzrast dece 5 godina starije od mene, knjige sa avanturističkim sadržajem. A poeziju sam zavolela sa 10 godina i to preko tekstova pesama rok grupa „Arhangel“ i „Last Expedition“.
Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?
Alisa u zemlji čuda je definitivno „moja knjiga“. To je knjiga posle koje sam poželela i ja da budem spisateljica i definitivno sam zavolela književnost i magiju knjiga, posebno slobodu koju nam čitanje i pisanje nude.
Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?
Vraćam se na mnoge knjige. Najviše puta sam ponovo pročitala Gilgameša i Alisu u zemlji čuda. Gilgameša jer budi u meni tu uzbuđenost od moći lepog pripovedanja i pevanja da prkosi vremenu i da bude aktuelno, univerzalno i zanimljivo štivo čak i nakon četiri hiljade godina. Izgleda da je Gilgameš ipak postao besmrtan. A Alisi u zemlji čuda se vraćam jer želim da je doživim iznova i iznova u svakoj životnoj dobi i da proverim koja me mesta iz knjige menjaju na svakom nivou životnog razvoja, ali i čitalačkog iskustva. Ona je moje unutrašnje ogledalo, način suočavanja sa sobom, odnosno sa detetom u meni, moj ultimativni arbitar pred čijim sudom jedino strepim.
Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?
Ima ih nekoliko. Bile su to neke popularne knjige kojima sam htela da dam šansu, ali čim bih osetila kao da mi vređaju inteligenciju, odlučila bih da se ne mučim čitajući do kraja nešto tako predvidivo i neinovativno što me ne stimuliše mentalno i od čega nema šta da se nauči, osim možda kako ne treba pisati.
Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?
Sve knjige koje sam odbila da izdam.
U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?
Verovali ili ne, volim da živim ovde i sada, u svetu u kojem nam je „sveznajući narator“ nepoznat i pitamo se da li uopšte postoji, pa imamo osećaj da imamo kontrolu nad sopstvenim životom, ili bar nad tim koje ćemo knjige čitati i u kojim sve tuđim svetovima možemo „da živimo“ čitajući ih.
U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?
U čekaonicama sistema koji se raspada.
Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?
Pa, ja imam svoju izdavačku kuću, imala sam i knjižaru, i mogu samo da kažem da taj romantični san brzo puca, kao mehur od sapunice. Izdavaštvo, posebno ako od njega treba da živite, veoma je mučno u vremenima kada je čitanje knjiga zamenjeno mnoštvom drugih načina zabave, i kada izdajete na jeziku sa malim brojem govornika, pa je i onako mala čitalačka publika još manja. Jer, nije važno samo da izdate knjigu koja zadovoljava visoke estetske kriterijume, već i da ubedite ljude da žele da je kupe i pročitaju, a to je za izdavača uglavnom orijentisanog na poeziju izuzetno teško. Ali radost je velika kada se, ipak, u tome uspe.
Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?
Oh, to su možda sve knjige sa kojima sam se nekako duboko povezala, da kažemo na ćelijskom nivou. Ako treba da navedem neke naslove, evo da kažemo Farenhajt 451 od Bredberija, Rakova obratnica od Milera, Tajanstveni plamen kraljice Loane od Eka, O miševima i ljudima od Stajnbeka, Mišljenje jednog klovna od Bela, Skakavci od Petre M. Andrejevskog, Vapcarova poezija, Ilijada…
Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?
Šta čitaju oni koji pišu: Dušan ŠarotarGospođa Bovari od Gustava Flobera i Dnevnik o Čarnojeviću od Crnjanskog pamtim kao dela koja nisam mogla da podnesem i jedva sam ih pročitala do kraja, jer su mi bila obavezna lektira. Možda sam ih čitala u pogrešno vreme i u pogrešnom uzrastu, ali toliko mi se nisu dopala da im ne bih dala drugu šansu.
Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?
Nemam osećaj da sam nekog autora i/ili knjigu otkrila prekasno. Kada god otkrijem autora ili knjigu koja je u okeanu knjiga dospela do mene, obuzima me samo radost, ne lamentiram nad izgubljenim vremenom.
Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?
Poželela bih da mogu da znam ko su neznani autori koje nazivamo „narodnim genijima“ od kojih potiču najlepše makedonske narodne priče i pesme, pa bih izabrala petoro i skuvala im jela koja je pripremala moja baka.
Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?
Ili pišem sa strane u nekom notesu ili podvlačim olovkom. Boli me kada vidim savijene stranice.
Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odlužene doživotne zatvorske kazne?
Pa, ja sam praktična osoba i na pustom ostrvu bih volela da imam sa sobom neku “uradi sam” knjigu, sa lekcijama za preživljavanje u takvim uslovima. A za doživotnu zatvorsku kaznu, volela bih da sam u nekom zatvoru koji raspolaže celom bibliotekom, jer čitati istu knjigu do kraja života izjednačavam sa smrtnom kaznom.
Šta trenutno čitate?
Čitam nekoliko knjiga paralelno. Prevodim knjigu Kristin Omarsdotir, islandske pesnikinje (sa engleskog), čitam nekoliko knjiga makedonskih autora koje uređujem, čitam poeziju autora koje ćemo predstaviti na predstojećem 36. izdanju festivala „Pesnička noć u Velestovu“, čitam književne časopise, za svoju dušu ponovo čitam Kada je sunce bilo bog Zenona Kosidovskog i gramatiku makedonskog književnog jezika Blaža Koneskog, a sa sinom čitam petu knjigu iz serijala sa mačkama detektivima od A. Gatija i D. Morosinotoa.
Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.