Šta čitaju oni koji pišu: Jasmina Vrbavac Imala sam preko trideset godina kada sam prvi put pročitala “Orlanda” i ne mogu da se načudim kako do nje nisam došla ranije” - otkriva nam novinarka, teoretičarka i kritičarka Jasmina Vrbavac.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Politikin zabavnik. Dugo su mi ga čitali, na njemu sam naučila da čitam prilično rano, negde sa četiri godine jer više niko nije mogao da odgovori na moje čitalačke “kapacitete”. Često sam bila bolesna, ležala u krevetu i samo me je čitanje zabavljalo pa je trebalo po ceo dan čitati, a za to niko nije imao dovoljno vremena.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Ne znam ni sama više koje su to godine kada književno odrastamo? Čitala sam sa 8 Karla Maja i Žila Verna, sa 9 Sjenkjeviča, Stivensona i Valtera Skota, sa 10 sestre Bronte, sa 11 Džejn Ostin, sa 12 Hemingveja i Remarka, sa 13 Tolstoja i Dostojevskog, sa 14 Borhesove priče koje mi je poklonio brat sedam godina stariji – bila sam opčinjena, ali da li i dovoljno odrasla da razumem… Ne znam šta se misli pod ODRASTANJE? Ali sa 15 sam bila ubeđena da sam već potpuno odrasla, pa sam sa 16 već po drugi put čitala Anu Karenjinu itd. Kada uopšte stane odrastanje?

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Ne vraćam se nikome, nemam vremena za to jer stižu nove knjige kao na pokretnoj traci. I ja im se radujem.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Lelejska gora Mihajla Lalića me je baš namučila u srednjoj školi, nisam uspela da stignem do kraja.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Mnogo ih je i odmah sam ih zaboravljala posle čitanja.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Aleksandrijski kvartet.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

U svakoj. I uvek je imam pri ruci jer svuda vučem knjige. Ako ništa drugo, barem dve su mi u mobilnom telefonu.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Borhesa.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Hamleta. Nepregledno dubok bunar želja. Sve što poželite od književnosti, tamo se nalazi.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Don Kihot je zapravo jedna dosadna knjiga iako joj ne sporim pionirsku ulogu u stvaranju romana.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Virdžiniju Vulf. Imala sam preko trideset godina kada sam prvi put pročitala Orlanda i ne mogu da se načudim kako do nje nisam došla ranije.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Pošto je žurka u pitanju onda svakako neki zabavni, duhoviti pisci. Mada delo ne mora biti u saglasju sa piscem, ma koliko obožavala njihova dela (Kafka npr.) imam utisak da bi nam sa njima mogla presesti večera. Dakle prvi koji mi padaju na pamet su Aristofan, Rable, Šekspir, Džejn Ostin i Meri Šeli.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Nekada je knjiga bila svetinja, nista se nije smelo pisati po njoj. Onda sam imala papiriće na kojima sam beležila brojeve stranica. A u poslednje vreme neke knjige stradaju obeležavanjem – od tačkica, podvlačenja pa sve do pravljenja ušiju. Ipak, ne prolaze baš sve knjige takav tretman, još uvek na papirićima pišem brojeve strana.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?

Ni u zatvor ne bih nosila knjigu koju ne želim da čitam baš kao ni na pusto ostrvo. Mislim da je ovde, pored kvaliteta presudna dužina. Pošto ne mogu da se setim duže knjige, onda možda na oba mesta Knausgorovu Moju borbu. Ili Prustovu U traganju za izgubljenim vremenom.

Šta trenutno čitate?

Novi roman Džulijana Barnsa Elizabet Finč. Barns je vrhunski pisac, a ovaj roman sam tek započela, nadam se najboljem.

Ostale intervjue iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” pročitajte ovde.