Šta čitaju oni koji pišu: Branko Rosić Sve te meni omiljene knjige modernih pisaca uglavnom govore o junacima s puno anksioznosti, pa i depresije, tako da bih možda živeo u njihovim gradovima, ali se ne bih i družio s njima, kaže novinar i pisac Branko Rosić.

Branko Rosić foto: Nebojša Babić

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Dve prve knjige su bile Diznijeve slikovnice. Bile su to poučne epizode sa Pajom Patkom. U jednoj je zaprepastio svoje sestriće nepristojnim ponašanjem u saobraćaju. Na kraju slikovnice se popravlja i biva ponos svojih malih rođaka.

Druga slikovnica mi se mnogo više urezala u pamćenje, a i život. U njoj su stavljeni na test ego i sujeta Paje Patka. Mislim da sam se decenijama kasnije stalno prepoznavao u toj knjižici. Napadi sujete i povređenog ega su stvar koje i dalje probam da korigujem. Lakše je bilo Paji Patku da se koriguje u dobrog vozača nego u nesujetnog lika. I tu smo slični.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Baš malopre pomenutu knjigu o sujeti i egu Paje Patka. Okej, bio je to i Lunov magnus strip i Zlatna serija, koje jesu bile knjige. Mislim da su uticale i na neke le osobine, recimo prekomerno pijenje kafe zbog Teksa Vilera je okej, ali dugo mi je trebalo da zaboravim na cigarete koje su pratile Vilerovu puno šolju vruće crne (domaće) kafe.

Nešto kasnije otkrio sam Tri musketara. Početak zimskog rapsusta često je značio izvlačenje ove knjige sa police i obnova gradiva. Urezane slike nikada kasnije nisam hteo kvariti ekranizacijama istog dela.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Entoniju Bardžisu i Paklenoj pomorandži. U mom aktuelnom romanu Dolazak matadora imam četiri rečenice koje smatram direktnim uticajem ovog pisaca i ove njegove knjige. Nisam propustio da se slikam pored murala ovog pisca u Mančesteru.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Knjiga o nekom usavršavanju a ne znam čega. Kako patim od nesavršenosti, ovo je bila literatura u žanru viška.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Ne sećam se sada.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Niti jednog. Sve te meni omiljene knjige modernih pisaca uglavnom govore o junacima s puno anksioznosti, pa i depresije, tako da bih možda živeo u njihovim gradovima, ali ne i družio s njima. Recimo, živeo bih u Edinburgu tokom devedesetih kao junaci Trejnspotinga, ali samo bih živeo na istoj lokaciji i u istom periodu, ali ne bih se baš davio u heroinu, već u odličnoj muzici tog doba, možda i u škotskom popu koju godinu kasnije.

Isto važi i za lokaciju knjige Ko su oni bili – predivni Maide Vale u Londonu, ali u njemu bih živeo kao vlasnik dvospratnice kao Noel Galager ili nekada Pol Makartni i blizu Bitls studija, a ne kao krimos iz ovog kraja iz knjige.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

Možda na aerodromu kad spiker javlja da se let pomera za dvocifren broj sati, a konekcija je slaba. Nisam internetski gik, i draže mi je čitanje od prekomernog boravka na mrežama i netu, ali navikao sam da čitam isključivo u potpunoj tišini pred spavanje.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Ne znam.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Serotonin ili Platformu.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Ima ih nekoliko, a delovao bih sam sebi jadno kada bih sada to napisao. Mislim da je pre do senzibiliteta.

Teror čitalaca, bukstagramera, o tome kako su određeni domaći autori potpuna genijalnost. Nikada nisam voleo jednoumlje, a u čitalačoj praksi Srbije ga ima više nego ikada u doba našeg samoupravnog jednoumlja. Kao da se servira da svi moramo imati isti ukus. U jedno od razočarenja koje su donele mreže spada moje otkriće koliko ovde ljudi vole da su u gomili i da svoj ukus prilagode većini, čak i kad je u pitanju ono što se podvodi pod kvalitetnom književnošću.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Sve u svoje vreme. Ne žalim za prolivenim slovima, sustigne se sve.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Hanif Kurejši, s kojim sam bio na čaju i kafi, ali što ne i drugi put, Toni Parsons jer postoji jedna važna stvar koju želim da mu kažem, Džef Dajer a sve da bih ga pitao da li je voleo zaista bend Van Der Graaf, isto bih pitao i Uelbeka, Biljanu Srbljanović jer je najduhovitija i najbolje kuva.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili?

Ja sam kontrol frik, nikada ne pravim uši i margine. Beleške na marginama tolerišem samo u elektonskim verzijama

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?

Na pusto ostrvo nešto o priručniku za priručnu signalizaciju na pustom ostvrvu, na doživotnu robiju uputstvo za pravilno korišćenje otrova koji bi mi doneli u posetu sakrivenog u knjizi koju sam poručio.

Šta trenutno čitate?

Ocene igrača poraženog tima u Premijer ligi u subotu. Od knjiga, čeka me konačno Tirza.

Još priloga iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: