Šta čitaju oni koji pišu: Andrija B. Ivanović Džek London i njegove "Uspomene skitnice" otkrili su mi da stvarnost nekad može da bude neverovatnija od izmišljenih avantura, kaže pesnik i novinar Andrija B. Ivanović.

Andrija B. Ivanović foto: Privatna arhiva

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Tamo negde u prvom razredu, nakon što smo prešli sva slova, učiteljica nas je poslala u biblioteku da uzmemo prvu knjigu. Nisam još imao predstavu šta me zanima, pa sam uhvatio slikovnicu o životinjama Afrike. Bilo je to doba crtanog filma Tarzan, gospodar džungle, verovatno me je zbog toga privukla ideja o afričkoj džungli.

Kad sam se vratio iz škole nisam mogao da se odvojim od nje, pa sam je ujutru vratio u biblioteku. Tu je nastao problem – bibliotekarka me je napala misleći da vraćam knjigu koju nisam pročitao i nije popustila dok me nije ispitala o svemu u njoj. Jedva mi je dozvolila da tog dana uzmem drugu, sledećeg treću…

 Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Teško je izabrati jednu. U prvoj fazi odrastanja bio je to Tarzan Edgara Rajsa Barouza, koji mi je otkrio magiju čitanja. Drugu fazu odrastanja obeležio je Vinetu Karla Maja, jer mi je otkrio magiju izmišljanja i podstakao želju da i sam pišem. U trećoj fazi Džek London i njegove Uspomene skitnice, u nekim izdanjima prevedena i kao Drum, otkrili su mi da stvarnost nekad može da bude neverovatnija od izmišljenih avantura.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Džejmsu Džojsu. Kad god uzmem u ruke Portret umetnika u mladosti imam utisak da je čitam prvi put. U Dablincima svaki put nađem nešto novo, nešto što me iznenadi, što mi je izmaklo u prošlom čitanju. O kompleksnosti Uliksa je suvišno i pričati. I stalno nastavljam da čitam Fineganovo bdenje, mada nisam ni blizu završetka, ali uporno pokušavam da shvatim da li je ta knjiga remek-delo ili potpuni promašaj jednog genija.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Tolkinov Gospodar prstenova. Previše ljudi mi je hvalilo, objašnjavalo njen značaj, simboliku, uticaj… Ali meni je knjiga bila samo toliko dosadna da nisam mogao da preguram ni 20. stranicu.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Netočka Nezvanova Fjodora Dostojevskog. Kada sam počeo da je čitam nisam znao da je nedovršena, pa me je smorio kraj koji nije kraj.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Iracionalni deo mene bi kao iz topa ispalio: u svetu Konana Simerijanca Roberta Hauarda ili u svetu roto-romana o Doku Holideju. Ali u tom svetu bih poginuo prvog dana, ako ne i prvog sata, tako da ipak biram svet romana Na putu Džeka Keruaka.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

U čekaonicama. Mada, sad uglavnom imam knjige i stripove na telefonu, pa su takve situacije retke.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Uspomene skitnice Džeka Londona, definitivno. To delo zaslužuje mnogo više pažnje.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Klanicu 5 Kurta Vonegata. Kad god otvorim tu knjigu kroz glavu mi prolazi samo jedno pitanje: “Zašto ja ne umem OVAKO da pišem?”

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

U poslednje vreme ponovo je u žiži Knjiga o Milutinu Danka Popovića. Mnogi opet pričaju o njoj kao knjizi koja najbolje opisuje sve što se dešavalo u 20. veku. Međutim, mislim da je to pitka, ali opasna bočica otrova koja podgreva isključivo pogrešne mitove i laži.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Selindžerov Lovac u žitu, na primer. Onih kriznih devedesetih dugo sam tragao za njom, a kad sam je pronašao već sam bio u ranim dvadesetim. Iako mi se i tad svidela, mislim da bi me, da sam je pročitao sa 15 godina, nokautirala.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Herodot, Džek Keruak, Meri Šeli, Vuk Karadžić i Dobrilo Nenadić.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, „uši“, podvlačenje markerima ili…?

Samo u tri knjige – u zbirkama pesama Momčila Nastasijevića, Radeta Drainca i Čarlsa Bukovskog – podvlačio sam stihove olovkom. Inače to ne radim, ali ovo su zbirke koje veoma često ponovo uzimam u ruke. Nekada davno, dok je još trajalo analogno doba, rečenice koje bi me oduvale prepisivao sam u jedan rokovnik. Poslednjih godina te delove iz knjiga fotkam telefonom. Nažalost, kao što je često slučaj u digitalnom dobu, vrhunske misli se gube među slikama recepata, lekova koje treba kupiti, besmislenim mimovima kojima nas bombarduju…

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?

Na pusto ostrvo prvo izdanje bajki braće Grim, ono potpuno neublaženo izdanje u kome su prave bajke u stvari priče strave i užasa. Na odsluženje doživotne zatvorske kazne Liriku Drainac.

Šta trenutno čitate?

Apsolutnu istinu Majka Tajsona i Pramen tame Mihaila Lalića.

Još priloga iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: