Šta čitaju oni koji pišu: Aleksa Krstić „Proza leči melanholiju, poezija usamljenost. A javni prevoz je mesto puno melanholije i usamljenosti“, kaže pesnik Aleksa Krstić, ovogodišnji dobitnik nagrade „Branko Radičević“.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Zmajeva riznica i Džejn Ejr. Dnevna soba u porodičnoj kući bila je dekorisana kompletom knjiga sestara Bronte iz koga se Džejn Ejr izdvojila kao naslov zbog svoje filmske adaptacije. To je jedna od najranijih trauma iz detinjstva; intenzivno, rano sećanje na scenu dramatičnog požara i šetnju Džejn Ejr sa tada već slepim Ročesterom. Bilo je to vatreno krštenje, i za Džejn, i za mene.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Alisa u zemlji čuda, Trejnspoting, Urlik. Ovim redom. Tri knjige za tri faze odrastanja jednog dečaka koji je tražio sopstveni identitet. ’’Who in the world am I? Ah, that’s the great puzzle.’’

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Emili Dikinson, sabrane pesme, Pingvinovo izdanje. Ko zna, zna.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Nijednu knjigu Ive Andrića nisam završio. Postoji nešto u njegovom jeziku što mi toliko smeta, pa ne osetim nikakav užitak. Mislim da je stvar preferenci, ali možda i neka skrivena trauma. Kao srednjoškolac sam govorio kako je Ivo Andrić najprecenjeniji, a Dragoslav Mihailović najpotcenjeniji domaći autor. Sada ne razmišljam u tim kategorijama, ali je Na Drini ćuprija i dalje ostala nepročitana lektira.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Voleo bih da sam pročitao sve, pogledao i preslušao sve. Čovek iz svega može nešto da nauči, nađe inspiraciju, primeti kako treba ili ne treba pisati.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Princezini dnevnici.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

U međugradskom autobusu, tramvaju, kolima. Volim da čitam dok putujem ili čekam prevoz, ali često zaboravim da spakujem knjigu u ranac. Proza leči melanholiju, poezija usamljenost. A javni prevoz je mesto puno melanholije i usamljenosti.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Reizdao bih knjige koje zaslužuju bolje prevode od ovih koji su nam dostupni. Anglo-američke autore čitam isključivo u originalu, ne zato što mi je tako lakše, nego zato što su mnoga izdanja prevođena veoma neuredno.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Satori Srđana Srdića. Forma, jezik, pa i tema. Nije mi promišljenost te vrste ključna za uživanje u književnosti, ali jeste ključna za moje pisanje.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Neke knjige sam čitao u pogrešnom trenutku. Kontekst je važan, i zato mislim da mnogim knjigama treba da se vratim kada osetim da je vreme.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Selindžer. Pročitao sam Lovca u žitu kada sam već bio na master studijama. Voleo bih da sam tu knjigu pročitao kao mlađi.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Vitman, Rembo, Ginzberg, Orlovski, O’Hara. Koncept: Pusti mašti na volju!

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Koristim klapne kao marker. Ako knjiga nema klapne onda koristim stare ulaznice ili kartu iz špila. Raspisujem otvoreni poziv da mi se kupi jedan lep i kvalitetan bukmarker!

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odlužene doživotne zatvorske kazne?

Na pusto ostrvo Beketa, a u zatvoru Margaret Atvud. Kad je bal, nek je maskenbal!

Šta trenutno čitate?

Latinoamerička lirika – izbor i prepev Vladeta R. Košutić,  i Vladan Krečković – Večeras padaš sam. Dve knjige prepune ljubavi, topline, i upečatljivih pesničkih slika.

Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.