Naučna fantastika je povezana sa tehnološkim čudima, inovacijama i vizijama budućnosti. Zato možda deluje iznenađujuće kada se pogleda koliko je pisaca ovog žanra privukao Šekspir, ličnost povezana sa tradicijom i prošlošću.
Njegovi komadi nekada su postavljeni u naučnofantastični okvir. Film Zabranjena planeta iz 1956. godine samo je jedna od mnogih varijacija teme “Bura u kosmosu”.
Nekad se i sam dramatičar pojavljuje kao lik avanturi putovanja kroz vreme. Epizoda serije Doktor Hu “Šekspirov kod” dobro je poznat primer. Tu Doktor hvali Šekspirov genij, opisujući ga kao “najljudskijeg od svih ljudi”. Istraživala sam ovu temu za svoju nedavno objavljenu knjigu Šekspir i naučna fantastika. Evo samo nekoliko meni omiljenih primera za to kako je naučna fantastika prihvatila – i transformisala – Šekspira.
Tit Andronik u kosmosu
U duhovitoj kratkoj priči “Tite!” Ester Frajzner iz 1994. godine Šekspirov hologram sa veštačkom inteligencijom sprečava da izvođenje katastrofalnog komičnog mjuzikla zasnovanog na Šekspirovoj najkrvavijoj tragediji, Titu Androniku, odbije kulturnu pangalaktičku federaciju svojim lošim ukusom.
Bio je to neobičan primer da život imitira umetnost. Negde u isto vreme kada je Frajznerova zamislila prilično zastrašujuću verziju Tita Andronika, Stiv Banon, kasnije glavni politički strateg Donalda Trampa, potpisao je kao koscenarista adaptaciju komada [1] i poslao ga u kosmos sa scenama ektoplazmatičnog seksa.
Kralj Lir i osetljiv kompjuterski program
Pisci naučne fantastike često nude različite obrte vezane za pitanje o Šekspiru, o tome da li je bard napisao sve svoje komade. Da li je to bio jedan čovek iz Stratforda na Ejvonu?
Dok su neki konvencionalno kao kandidate isticali Frensisa Bekona i Erla od Oksforda, naučna fantastika nudi maštovitija rešenja, uključujući tu i opasku da je dramatičar zapravo Klingonac[2].
U priči “Tragedija KL” Džeka Ouklija iz 1994. godine napravljen je kompjuterski program koji bi trebalo da jednom za svagda utvrdi autorstvo Šekspirovih komada. Program postaje samosvestan i odlučuje da svoje svakodnevne zadatke prepusti svojim pomoćnicima. Uskoro postaje jasno da program zapravo preuzima ulogu kralja Lira – iz komada u kom kralj pokušava da se povuče sa trona, što dovodi do katastrofalnih posledica. Jedan pobunjeni deo koda preuzima ulogu Lirove voljene, ali tvrdoglave ćerke Kordelije. Program, na kraju, implodira, a njegovi kreatori nikada ne posumnjaju da je uzrok bilo nešto više od virusa.
Poručnik Dejta glumi Prospera
Serija Zvezdane staze jedan je od najbogatijih izvora aluzija na Šekspira.
U epizodi “Uzbuna” iz 1994. godine poručnik Dejta, android, u holodeku igra ulogu maga Prospera iz Bure. I samo što citira Prosperovu tajanstvenu repliku da je oživeo mrtve, Enterprajz na ruti pogodi neočekivana oluja.
Related
Goran Korunović: Verujem da bi literatura trebalo da poseduje intenzitetBura takođe počinje tako što je brod skrenut sa kursa (magičnom) olujom, a zanimljiva je i veza između Dejtinog nastupa i otkrivanja neobičnog novog bića na brodu, veštačke svesti u razvoju.
I roboti igraju Hamleta
Roman Previše, previše čvrsto meso Nika O’Donahjua bavi se pozorišnom trupom robota, programiranih da savršeno izvedu Hamleta i time zadive publiku u Njujorku iz bliske budućnosti. Kada njihov izumitelj (vispreno nazvan doktor Čapek) umre, robot koji je igrao Hamleta odluči da otkrije istinu i, baš kao i princ iz Šekspirovog originala, osveti onoga ko ga je stvorio.
Ovo je samo jedan od primera neobične očigledne veze između Hamleta i robota. Verovatno najraniji primer je iz komada Šaljivdžije (1892) Vilijema Švenka Gilberta, u kom su osetljivi Hamlet i Ofelija predstavljeni kao mehaničke lutke. Među kasnijim primerima je Mašina-Hamlet Luja LePaža, kratki film u kom robot po imenu Bakster igra Danca.
Zašto Hamlet, očigledno jedan od Šekspirovih najtrodimenzionalnijih likova, priziva tako mnogo interpretacija sa robotima? Postoji li nešto kompjuterično u fenomenalno brzoj pameti ovog lika? On pogađa mnoge čitaoce kao izuzetno “stvaran”, kao da skače sa stranice (scene), svestan da je zarobljen tamo koliko i na danskom dvoru. Možda je ta borba da se otme i pobegne ono što najbolje objašnjava njegovu neobičnu bliskost sa robotima. Iluzija samosvesti koju Šekspir stvara svrstava princa među mnoge naučnofantastične androide koji nastoje da izbegnu svoja ograničenja i postanu senzitivni.
Tekst: Sara Ens Braun
Izvor: The Conversation
Prevod: Matija Jovandić
[1] ) Banonov komad, rep mjuzikl nazvan Ono što jesam, zasnovan je na Šekspirovom Koriolanu; Banon je inače bio i izvršni producent filma Tit (1999) sa Entonijem Hopkinsom u glavnoj ulozi (prim. prev)
[2] U seriji Zvezdane staze VI: Neotkrivena zemlja (inače naslovljenoj po sintagmi iz Hamleta), klingonski kancelar Gorkon kaže kapetanu Kirku: “Niste doživeli Šekspira sve dok ga niste pročitali u originalu, na klingonskom”.