Depresija menja gotovo sve: od načina na koji se krećete i spavate, pa sve do interakcije sa ljudima oko vas. To je čak uočljivo i u načinu na koji govorite i izražavate se u pisanom obliku. Ponekad ovaj „jezik depresije“ može imati jak efekat na druge. Samo imajte u vidu uticaj poezije Silvije Plat i tekstova pesama Kurta Kobejna, koji su oboje izvršili samoubistvo od posledica borbe sa depresijom.
Naučnici već dugo pokušavaju da utvrde tačan odnos između depresije i jezika, a tehnologija nam pomaže da steknemo punu sliku. Naša nova studija, objavljena u časopisu Clinical Psichological Science, otkrila je vrstu reči koja može pomoći da se utvrdi da li neko pati od depresije.
Tradicionalno, lingvističke analize na ovom polju sprovodili su istraživači tako što su čitali i hvatali beleške. Danas kompjuterske metode analize teksta omogućavaju obradu izuzetno velikih baza podataka za nekoliko minuta. Ovo može pomoći u uočavanju lingvističkih karakteristika koje bi ljudima možda promakle, tako što se izračunava procenat prevalencije reči i vrsta reči, leksičke raznolikosti, prosečne dužine rečenice, gramatičkih obrazaca i mnogih drugih pokazatelja.
Do sada od koristi su bili lični eseji i dnevnički zapisi depresivnih ljudi, kao i radovi poznatih umetnika poput Kobejna i Plat. Što se tiče govora, isečci iz prirodnog jezika ljudi sa depresijom takođe su pružili značajan uvid. Uzeti skupa, nalazi takvog istraživanja otkrili su jasne i dosledne razlike u jeziku onih sa i bez simptoma depresije.
Sadržaj
Jezik se može podeliti na dve komponente: sadržaj i stil. Sadržaj se odnosi na ono što izražavamo – odnosno na značenje ili predmet izjave. Nikoga neće biti iznenađen saznanjem da oni sa simptomima depresije koriste prekomernu količinu reči za negativne emocije, naročito negativne prideve i priloge – poput „usamljen“, „tužan“ ili „očajan“.
Zanimljivija je upotreba zamenica. Oni sa simptomima depresije koriste znatno više zamenica u jednini prvog lica – poput „ja“, „sebe“ i „mene” – i znatno manje zamenica drugog i trećeg lica – kao što su „oni“, „njih “ ili „ona“. Ovaj obrazac upotrebe zamenica sugeriše da su ljudi sa depresijom više usredsređeni na sebe i da su manje povezani sa drugima. Istraživači su istakli da su zamenice zapravo pouzdanije u identifikovanju depresije od reči koje izražavaju negativne emocije.
Znamo da su ruminacija (zadržavanje na ličnim problemima) i društvena izolacija uobičajene odlike depresije. Međutim, ne znamo da li ova otkrića odražavaju razlike u pažnji ili načinu razmišljanja. Da li depresija dovodi do toga da se ljudi fokusiraju na sebe ili ljudi koji se fokusiraju na sebe dobijaju simptome depresije?
Stil
Stil jezika se odnosi na to kako se izražavamo, a ne na sadržaj koji izražavamo. Naša laboratorija je nedavno sprovela tekstualnu analizu velike količine podataka sa 64 različite grupe za mentalno zdravlje na internetu, i tom prilikom ispitala preko 6.400 njihovih članova. „Apsolutističke reči“ – one koje prenose apsolutne razmere ili mogućnosti, poput „uvek“, „ništa“ ili „potpuno“ – ispostavile su se kao bolji markeri za grupe za mentalno zdravlje od zamenica ili reči za ispoljavanje negativnih emocija.
Od samog početka smo predvideli da će oni koji boluju od depresije imati crno-beli pogled na svet i da će se to manifestovati u njihovom jezičkom stilu. U poređenju sa 19 različitih kontrolnih online grupa (na primer, Mumsnet i StudentRoom), prevalencija apsolutističkih reči je približno 50% veća na grupama o anksioznosti i depresiji, a približno 80% veća je na grupama sa samoubilačkim idejama.
Zamenice su imale sličan obrazac distribucije kao apsolutističke reči na online grupama, ali efekat je bio manji. Suprotno tome, negativne emocije bile su paradoksalno manje zastupljene na forumima o samoubilačkim idejama nego na forumima o anksioznosti i depresiji.
Naše istraživanje je takođe uključivalo grupe za oporavak, gde članovi koji osećaju da su se oporavili od depresivne epizode pišu pozitivne i ohrabrujuće postove o svom oporavku. Ovde smo poređenjem otkrili da su reči za ispoljavanje negativnih emocija korišćene slično kao i u kontrolnim online grupama, dok su reči za ispoljavanje pozitivnih emocija bile učestalije za približno 70%. Ipak, rasprostranjenost apsolutističkih reči ostala je znatno veća nego kod kontrolne grupe, ali nešto niža nego na forumima o anksioznosti i depresiji.
Ono što je najvažnije, velika je verovatnoća da oni koji su već imali simptome depresije, ponovo dobiju iste te simptome. Stoga je veća tendencija ka apsolutističkom razmišljanju u njihovom slučaju, čak i kada trenutno nema simptoma depresije, znak da ono može igrati ulogu u naletima depresije. Isti efekat se primećuje kod upotrebe zamenica, ali ne i u vezi sa rečima za izražavanje negativnih osećanja.
Praktične implikacije
Razumevanje jezika depresije može nam pomoći da razumemo način razmišljanja onih koji imaju simptome depresije, ali ono može imati i praktične implikacije. Istraživači kombinuju automatizovanu analizu teksta sa mašinskim učenjem (računari koji mogu da uče iz iskustva, a da nisu programirani) da bi klasifikovali različita stanja mentalnog zdravlja iz uzoraka teksta na prirodnom jeziku, kao što su postovi na blogovima.
Takva klasifikacija već nadmašuje klasifikacije koje prave školovani terapeuti. Važno je da će se klasifikacija mašinskog učenja poboljšavati samo ako se unosi sve više podataka i razvijaju sve sofisticiraniji algoritmovi. Ovo prevazilazi bavljenje velikim apsolutističkim paternima, negativnošću i zamenicama o kojima smo već razgovarali. Otpočelo se sa radom na korišćenju računara za precizno identifikovanje sve specifičnijih potkategorija mentalnih problema – poput perfekcionizma, problema sa samopoštovanjem i socijalne anksioznosti.
Imajući ovo na umu, naravno da je moguće koristiti jezik povezan sa depresijom, a da zapravo ne budete depresivni. Na kraju krajeva, to kako se osećate vremenom određuje da li patite. Ali kako Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od 300 miliona ljudi širom sveta sada živi sa depresijom, što je porast od više od 18% od 2005. godine, raspoloživost mnoštva alata za uočavanje depresivnog stanja je svakako važno za poboljšanje zdravlja i sprečavanje tragičnih samoubistava poput onih Plat i Kobejna.
(Pročitajte i tekst o radovima sa bloga The Madvocate koji prikazuju poznate ličnosti sa mentalnim bolestima u Google-ovoj pretrazi ili tekst o Biblioterapiji – upotrebi knjiga u psihoterapeutske svrhe.)
Tekst: Mohammed Al-Mosaiwi
Izvor: theconversation.com
Ilustracija: Stories
Prevod: Danilo Lučić