Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?
Vrlo, vrlo rano sam pocela da čitam. Sve, od bajki do Politikinog i Mikijevog zabavnika. Ali kada pomislim na prve dane svog čitanja uvek se setim, ne znam zašto, naslovne korice knjige Sudbina jednog Čarlija Aleksandra Popovića. Bila je to skromna korica, crvene boje, iz kompleta za lektiru za treći razred osnovne škole. Ta fantastična i tužna knjiga nije više u lektiri. Trebalo bi je vratiti.
Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?
Knjiga mog odrastanja nesumnjivo je Tom Sojer Mark Tvena. Obožavala sam je i uvek iznova čitala, zamišljajući kako doživljavam sve avanture koje u njoj doživljavaju Tom Sojer i Haklberi Fin. Radoznalost i neposlušnost bili su mi dakle oduvek zvezde vodilje.
Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?
Vladimir Nabokov. Uvek i stalno. Čulnost njegove rečenice, njegove neprevaziđene sinestezije i osećaj za formu, s jedne strane, a s druge melanholija i ironija, sposobnost da se o tabu temama srca i tela pripoveda smelo i zavodljivo, hodanjem po opasnoj ivici koja jedina otvara pogled u ponor.
Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?
Lelejska gora Lalićeva i Tihi Don. Retko kad odustajem ali kad odustanem temeljna sam u tome.
Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?
Ne znam. Možda Magbet Ju Nesbea. Tek posle te knjige shvatila sam u kojoj je meri Nesbe vešt pisac duboko desničarskog opredeljenja. Oskrnavio je Šekspirovo remek delo svojim ideološkim rešenjima.
U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?
Neki sci-fi. Solaris Stanislava Lema. Ili kostimirana melodrama: Ana Karenjina, u tom slučaju.
U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?
Kad god stojim u redu ili sedim u lekarskoj čekaonici. Glupa si, kazem samoj sebi, što si igde krenula bez knjige…
Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?
Uvek bih objavila neobične, nepoznate pisce za koje niko ni ne sluti da postoje i pišu. One koji znaju sve o pisanju, ali ništa o PRu.
Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?
Related
Na čistac – Filip Rot i politički, lični i američki lomovi (I deo)Cink Davida Albaharija. Njegova sažetost me uvek porazi i zadivi.
Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?
Pesma Oskara Daviča. Umirala sam od dosade, naročito u opisu erotskih scena.
Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?
Prekasno sam otkrila Herman Melvila i Meri Seli. Kao i Stokerovog Drakulu.
Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?
Moram odmah da naglasim da je izbor tek delimično diktiran mojim književnim ukusom. Uslovljen je i ulogom domaćice koja mora da razmisli kako bi joj se slagali gosti za stolom. I kakav bi razgovor vodili. Dakle: Edgar Alan Po, Mihail Bulgakov, Bolanjo, Miloš Crnjanski i Olga Tokarčuk.
Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?
Sa knjigama, ako su moje, sam nemilosrdna. Podvlačim, olovkom koja mi padne šaka, pravim uši, ponekad stranicu, ako mi je posebno važna, presavijem na pola ili zaokruzim broj stranice… ima bezbroj načina da jedna knjiga postane palimpsest nečijeg čitanja…
Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odlužene doživotne zatvorske kazne?
Na pusto ostrvo Pesoinu poeziju. Uz Ostrvo sa blagom Robert Luis Stivensona. U zatvor, kao sto i priliči, Bibliju. Da je kao ateista najzad proučim.
Šta trenutno čitate?
Upravo sam završila Kada prestanemo da razumemo svet čileanskog pisca Behamina Labatuta. Prevod je izašao u izdanju Akademske knjige. Neverovatna, psihodelična knjiga koja pokazuje da vizije nove nauke poput kvantne fizike nisu odvojive od sablasnih, distopičnih psihičkih iskustava savremenog sveta.
Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.