Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?
Na žalost, to je sećanje na čitanje “Malog Radojice” a teško je reći tačno koliko sam godina imao, raspon je negde od 3-5. Kasnije sam se bavio slikovnicama samostalno.
Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?
Mislim da je u tom smislu bilo više faza odrastanja, ali za moju celu generaciju recimo da je zajednički Autostoperski vodič kroz galaksiju i Kalifornija bluz. Možda je kliše, ali je bilo lepo.
Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?
Ima ih više, a Njegoš je bio prvi koji je zavredeo taj status. Kako sam se više bavio poezijom, tako sam bio više očaran Njegoševom jezičkom magijom. Iako pomenuh i “Malog Radojicu” ja uopšte nisam epski tip, da tako kažem. Pored Njegoša tu je Stanesku koga svaki put čitam kao da je prvi. Takođe da ne zaboravim Nazima Hikmeta, čistog genija. Dakle, više poezija. Takođe, da ne zaboravim – van poezije to su Žukovljevi memoari.
Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?
Malo ih je, ali radije ne bih saopštio ime pošto je reč o jednom savremenom autoru epske fantastike i to domaćem. Knjigu sam inače čitao kao kandidatkinju za predstavljanje u okviru posla koji radim, ali je bila previše za mene uprkos višegodišnjem treningu u borbi sa literaturom koju ne biram da čitam iz zadovoljstva nego kao deo posla. Među njima je, i to da kažem, najveći broj dobrih naslova, manje ih je iz one druge kategorije, ali ovo je bilo jednostavno nemoguće.
Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?
Ćeraćemo se još. Teško je objasniti šta me je nagnalo da završim to, ali jeste a voleo bih da nije.
U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?
Lakše mi je da kažem u kom ne bih voleo. Ali striktno politički da odgovorim: Za kim zvona zvone ili Kako se kalio čelik. Dakle, neka borba za slobodu.
U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?
U autobusima i na dosadnim sastancima.
Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?
Džeka Hiršmana i Jorie Graham. Opet poezija.
Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?
Pohvalu Ptolomeju Staneskua, Čovek koji je poznavao Kulidža Sinklera Luisa. Post ofis Bukovskog. Za ove sam siguran, a za mnogo drugih bih mogao da kažem da bih bar malo voleo da sam to bio ja.
Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?
Pa to je Prustovo životno delo, sva ona izgubljena vremena. Moguće da je to bio nekakav otpor uberintelektualizmu koji je pratio celu priču, ali sam čitao da bih video u čemu je fora.
Šta čitaju oni koji pišu: Boris PostnikovZa koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?
Zbignjeva Herberta.
Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?
Macuo Bašo, Nazim Hikmet, Kavafi, Jorie Graham i Ljubica Ivošević Dimitrova. To bi bio razgovor.
Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?
Sada koristim bukmarkere, a sve češće fotkam telefonom. Sa ušima sam prestao u srednjoj školi, a podvlačenje mi je previse ruiniralo tekst, pa se sada koristim tehnologijom. Pre tehnologije, prepisivao sam te delove koje bih podvlačio kao neku vrstu beleški.
Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?
Na odsluženje kazne bih poneo Nazima Hikmeta i Gilgameša. Na pusto ostrvo, definitivno priručnike i Družinu Sinji galeb. 🙂
Šta trenutno čitate?
Trenutno paralelno čitam tri knjige: Monografiju o Andrašu Urbanu sa naslovom Na putevima slobode, Balade o strašnom skladu Aleksandra Šurbatovića koji mi je drug i koji će mi biti i gost, plus jednog američkog profesora po imenu Grover Fur, čiji naslov bih izostavio zbog mogućeg uznemirenja graždanstva.
Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.