Jelena Lugonja: Prirodno me privlače haotičniji ritmovi Grafička dizajnerka sa trocifrenim brojem dizajniranih korica za knjige Jelena Lugonja otkriva šta su joj najveći izazovi, kako izgleda njen kreativni proces, kako nalazi inspiraciju i prostor za lični pečat.

Šta je došlo prvo – ljubav prema knjigama ili dizajnu?

Knjigama. Zapravo poezija je bila prva ljubav. I to ona da se ne rimuje. Izgleda da me prirodno privlače haotičniji ritmovi. Dizajn je tek došao kada sam shvatila da bi trebalo u životu da imam i zanimanje. Ništa toliko romantično.

Dizajnirala si veliki broj knjiga do sada? Postoji li omiljena?

Istina dosta mi je knjiga prošlo kroz ruke. Skoro sam pravila listu – broj je trocifren!

Postoji – najmilija mi je prva.  Kontrast je objavio  kombinaciju 1984 i Životinjske farme, to je bio ujedno i početak njihovog izdavaštva.  Progutala sam sve što je  bilo vezano za temu, pročitala svaki Orvelov intervju, film. Cela sam treperila od ideje da će nešto što ću ja da  napravim u svom ćošku sobe da se raširi svuda. Nisam mogla da se zaustavim na korici samo, pa sam napravila dodatne ilustracije – prase, dodatnu tipografiju… Ideje su se množile. Divan početak!

Šta je najveći izazov kad se dizajniraju korice?

Kod dizajna korice vrlo smo limitirani čime sve možemo da prikažemo nešto kompleksno poput priče. Tako da je najbolje što možemo da uradimo da zapravo damo obris onoga što se nalazi u knjizi, ili da otkrijemo neki detalj koji može da proba da ispriča priču.

Šta ti se najviše dopada u procesu dizajniranja korice za knjigu? A šta najmanje voliš?

Momenat kada počinjem. Udobno se smestim, otvorim knjigu i uronim u nju. A onda se nasmejem i pomislim: Ha, pa ja radim. Ugodan osećaj.

Najmanje volim sopstveni vrtlog misli kad uđjem u knjižaru i skeniram korice koje sam radila. I dalje tražim greške na njima, a onaj ko traži i nađe. I uvek završim sa mišlju: Jelena, moglo je ovo na drugi način. Ali sa svakom knjigom rastemo.

 Ko i šta te inspiriše?

Dosta toga, ali ako mislimo na rad, tu moram da priznam da nije toliko do inspiracije koliko da sednem i da se preznojim. Nije da gledam u cveće i dizajn se desi, nažalost. Sedim satima, pa vrtim u kompjuteru, čitam, tražim refence na tu temu, dok konačno ne izađe nešto dobro. Ali, takođe, verujem da se stalno treniramo lepim. Ako svakog dana obraćamo pažnju na proporcije, boje, konzumiramo lepo, čitamo, slušamo, uđe nam sve to podsvesno, pa izađe kad treba.

Koji ti je omiljena korica, a da je nisi ti radila?

Sve što je radio Piter Mendelsun (Peter Mendelsund). Taj čovek me iznova osvaja. Sa njim me stalno žulja misao kako li ja nisam došla do ove ili one ideje. Cela serija Dostojevskog je fantastična. A njegova Zločin i kazna je i u našim knjižarama – kroz Kontrast izdavaštvo. Probala sam, ali prosto nisam mogla da mu pariram – otišli smo za njegovim dizajnom. Skoro sam pročitala da je po zanimanju pijanista koji je počeo da se bavim dizajnom iz nužde. 

Da li postoji knjiga koju bi volela da dizajniraš?

Svaku knjigu koju pročitam osmislim korice u glavi i to traje već godinama. Lep sport. I maštam da se desi da me neko pozove da uradim dizajn, a ja ga već odavno imam. Skoro sam pročitala Elif Šafak,  Vašljiva palata. Videla sam te ulice Istanbula, omirisala sam haos, buku, slikovito ga je dočarala, baš kako jeste. Super sam koricu smislila. 

Šta se nalazi na tvojoj polici sa knjigama?

Ima tamo svašta. Imam izgrađen odnos sa svojim policama. Pažljivo biram knjige i koje ću da imam i koje ću da čitam. Imam malo i vremena i prostora.  A onda kad postanu moje, vrtim ih po rukama često, uvek izložim par da me gledaju, pa ih rotiram nakon nekog vremena. Tu je trenutno dosta Kafke, Dostojevskog (istina zato što je Peter Mendelson radio korice) ali i nekih skroz nepoznatih autora poezije koje sam kupovala po buvljacima. I veliki veliki broj umetničkih kataloga.

Koliko sudiš o knjizi prema koricama?

Sudim sve po svemu. Ali dobra korica nam pokazuje promišljenosti i pažljivost izdanja i izdavača. A činjenica da je neko vodio računa o tome stvara već ugodan osećaj, kojim nam se gradi poverenje. Ako su pažljivo pristupili korici, pažljivo su birali autore, mora da je dobar i prevod. Tako nekako ide tok moj misli.

Koliko ima prostora za lični pečat kada se dizajnira nešto poput knjige?

Pečat mi nije prioritet. Ipak mi služimo priči pre svega. Zapravo služimo jednom celom sistemu prodaje knjiga. Tu smo da namamimo kupca, da ga zagolicamo. Nešto malo otkrijemo ili damo delić atmosfere. A lični pečat nekako dođe sam, vremenom možda sve manje. Postanu nam valjda jasni prioriteti.