Kina izmenila kraj filma Fight Club, Palahnjuku ironično kritikovanje cenzure Završetak filma Fight Club za kinesko tržište je veoma nespretno cenzurisan. Tamošnja vlast ima dugu istoriju izmena filmskih krajeva. Ali za pisca istoimenog romana Čaka Palahnjuka cenzura nije novina.

U kineskoj verziji  filma Fight Club izostaje rušenje zgrada. Kakvi god bili motivi kineskih vlasti za ovaj potez, to se događalo i ranije. Čak Palahnjuk kaže da je cenzuru i izmene romana doživeo van Kine

Kada gledaoci gledaju Fight Club na popularnoj kineskoj platformi za strimovanje, veći deo filma izgleda baš onako kako je izgledao kada je izašao 1999. godine – osim apokaliptičnog kraja.

Umesto uspešne zavere da se uništi niz zgrada, kineska verzija kultnog klasika sa Bredom Pitom i Edvardom Nortonom u glavnim ulogama završava se napomenom za gledaoce da je policija „brzo prokljuvila ceo plan i uhapsila sve kriminalce, uspešno sprečivši eksploziju bombe.”

Što se tiče Pitovog lika, kaže se u napomeni, on je poslat u ludnicu  i kasnije pušten iz nje. (Nema veze što je taj lik zapravo plod mašte Nortonovog lika.)

Cenzurisani završetak nedavno su otkrili fanovi u Kini koji su ga gledali na striming platformi u vlasništvu Tencenta, gigantske kineske kompanije za zabavu. To je dovelo do kritika od strane organizacije Human Rights Watch i negodovanja na društvenim mrežama u Kini i Sjedinjenim Državama.

„Ovo je SUPER divno! Svako dobije happy end u Kini!“ napisao je Čak Palahnjuk, pisac čiji je roman iz 1996. bio inspiracija za film, sarkastično na Tviteru. Ali on je takođe u intervjuu za TMZ u sredu rekao da je cenzurisani kraj bliži kraju njegove knjige, u kojoj se bomba pokvari i narator se budi u bolnici za duševne bolesti nakon što se upucao.

Nejasno je da li su promene u kineskom izdanju filma bile rezultat autocenzure, vladinog zahteva ili kombinacija ta dva. Producentska kuća, sa sedištem u Los Anđelesu, nije odgovorila na zahteve za komentarom, a njen kineski distributer je odbio da komentariše.

Ali ovoliko nam je jasno: Fight Club nije prvi film u kome se verzija napravljena za kinesku publiku razlikuje od originala. Tokom godina, brojni zapadni filmovi i televizijske emisije — uključujući Man in Black 3, Cloud Atlas i Pirates of the Caribbean — izmenjeni su pre nego što su prikazani lokalnoj publici.

‘Nevoljni kompromis’

U izvesnoj meri, nedavna cenzura podseća nas na to kako su vlasti kontinentalne Kine nekada zahtevale promene u filmovima iz Hong Konga, bivše britanske kolonije kojoj je obećan visok stepen autonomije kada se vratila pod kineski suverenitet 1997. godine.

Zlatno doba kinematografije Hong Konga uključivalo je kung fu filmove Brusa Lija i drame Vong Kar Vaija, a godinama su tamošnje lokalne producentske kompanije izvozile filmove u Tajvan, Singapur, Maleziju i druge zemlje u regionu.

Ali kada je ta međunarodna prodaja bila pogođena finansijskom krizom u istočnoj Aziji 1997. godine, produkcijske kuće u Hong Kongu počele su da gledaju na kontinentalnu Kinu kao svoj glavni izvor prihoda u inostranstvu. Kao cenu ulaska na tržište, često su pristajali da naprave alternativne verzije svojih filmova kako bi odgovarali zahtevima lokalne cenzure.

„Kada eksploatacija novog tržišta kopna postane pitanje života i smrti, takav nevoljni kompromis sa ograničenjima ulaska na tržište je potpuno razumljiv kao mera svrsishodnosti“, napisala je naučnica Hilari Hongđin He u studiji iz 2010. o hongkonškom bioskopu u kopnenoj Kini iz 2010.

Rana cenzura

Rani primer takve cenzure je The Inescapable Snare, premontirana verzija Naked Ambition, hongkonškog filma iz 2003. o lokalnoj seks industriji. U verziji za kopnenu Kinu dodat je preokret u zapletu u kojem se policajci iz Hongkonga udružuju sa pekinškim Ministarstvom javne bezbednosti kako bi suzbili pornografiju i prostituciju.

Ostali filmovi iz Hong Konga montirani su za publiku u jugoistočnoj Aziji, regionu u kojem vlade i filmska publika imaju tendenciju da budu društveno konzervativni. Naime, režiseri filma Infernal Affairs, krimi drame iz 2002. godine, producirali su alternativnu verziju za malezijsko tržište u kojoj je kriminalac koji se infiltrirao u policiju Hong Konga uhapšen nakon što je ubio policajca na tajnom zadatku.

„Lu Đianming, otkrili smo da ste mafijin špijun“, kaže policajac kriminalcu u alternativnom kraju, nekoliko trenutaka nakon što je Lu u liftu poslovne zgrade ubio policajca na tajnom zadatku. “Uhapšeni ste.”

U originalnoj verziji, Lu se vozi liftom do prizemlja i napušta zgradu.

Provladine završnice

Danas je svetski poznata filmska scena u Hong Kongu postala najnoviji oblik izražavanja koji je podvrgnut cenzuri, otkako je Peking nametnuo zakon o nacionalnoj bezbednosti na toj teritoriji 2020. Vlada Hong Konga se obračunava sa dokumentarnim filmovima i nezavisnim produkcijama za koje se plaši da bi mogli da veličaju prodemokratske proteste koji su potresli grad 2019.

Što se tiče filmova na kineskom jeziku koji se prikazuju na kopnu, oni sada obično imaju samo jednu verziju i za domaće i za međunarodno tržište, čak i ako se proizvode u Hong Kongu, rekao je Kevin Ma, osnivač sajta sa vestima za regionalnu industriju Asia in Cinema. Oni takođe imaju tendenciju da se završe ili tako što zlikovci budu uhvaćeni, rekao je, ili završnom pisanom porukom koja hvali prednosti zakona i reda.

Što se tiče stranih filmova koji se uvoze u Kinu, neki nestaju sa lokalnih striming platformi bez objašnjenja. U mnogim drugim slučajevima, rekao je Ma, uobičajeno je da lokalni distributeri ublaže filmove relativno malim rezovima. Na primer, kineska verzija Logana, blokbastera sa Hju Džekmenom iz 2017. iz serijala X-Men, ima manje nasilja od originala.

Drugi rezovi su očigledniji. Iz kineske verzije Bohemian Rhapsody, biografskog filma o bendu Queen iz 2018., izbačene su reference na seksualnost pevača Fredija Merkjurija – uključujući ključnu scenu u kojoj kaže svojoj verenici da nije strejt, i drugu u kojoj je predstavljen njegov ljubavnik.

Novi pristup

Kineska verzija filma Fight Club je važna, rekao je Ma, jer se sastoji i od strateških rezova i iste vrste provladinih pisanih završnica koje su obično rezervisane samo za filmove na kineskom jeziku.

„Rezovi su normalni, ali ubacivanje novog kraja za strane filmove? To je novo za mene”, rekao je.

Ma je rekao da bi bilo interesantno znati da li je američka producentska kompanija filma razgovarala o cenzuri u ugovoru kada je prodala prava za distribuciju u Kini. New Regency, kompanija sa sedištem u Los Anđelesu koja je producirala Fight Club, nije odmah odgovorila na zahteve za komentarom.

Portparolka Tencent Video-a, kineske platforme za striming na kojoj se nalazi cenzurisana verzija filma Fitht Club, odbila je da komentariše preko telefona. Tako je uradila i portparolka kineskog distributera filma Pacific Audio and Video.

Najmanje još jedan strani film prikazan u Kini ima i strateške rezove i pisane završnice.

 U originalu, na kraju filma Lord of War, holivudskog blokbastera iz 2005. u kojem agent Interpola juri ukrajinskog trgovca oružjem kojeg glumi Nikolas Kejdž, njegov lik je pušten iz zatvora i vraća se prodaji oružja.

 Ali kineska verzija se završava tako što je Kejdžov lik, Juri Orlov, još uvek u zatvoru.

 „Jurij Orlov je na sudu priznao sve zločine koji mu se zvanično stavljaju na teret i na kraju je osuđen na doživotni zatvor“, navodi se u pisanoj završnici filma.

 ———————————————————-

 Autor (Čak Palahnjuk, prim. prev.) dao je intervju za TMZ u kojem je istakao da je izmenjeni kineski završetak zapravo nešto bliži onome kako se njegova knjiga završava. U Palahnjukovom romanu, naratorov plan takođe propada — ne zbog mudrosti i kompetentnosti vlasti, već jednostavno zbog kvara na njegovoj bombi. Narator tada puca sebi u glavu i budi se u duševnoj bolnici, misleći da je stigao u raj.

 Autor je istakao da vidi ironiju u ljutitim komentarima mnogih Amerikanaca na kineske postupke, s obzirom na to da su njegove knjige zabranjene u mnogim mestima širom SAD.

 „Ono što smatram zaista zanimljivim je da su moje knjige strogo zabranjene širom SAD“, rekao je on. „Zatvorski sistem u Teksasu odbija da dozvoli moje knjige u svojim bibliotekama. Mnoge javne škole i većina privatnih škola odbijaju moje knjige. Ali problem je samo kada Kina promeni kraj filma? Ja se već dugo nosim za zabranom knjiga.”

 Takođe je rekao da to što je njegov rad revidiran tako da on to ne može da kontroliše nije ništa novo za njega.

 „Mnogi moji inostrani izdavači su uredili roman tako da se završava onako kako se završava film“, rekao je on. „Dakle, bavim se ovakvim revizijama oko 25 godina.”

Izvor: nytimes.com/hollywoodreporter.com
Prevod: Danilo Lučić