Odakle početi sa čitanjem dela Silvije Plat Čuli ste svakako za veliku američku pesnikinju Silviju Plat, ali koliko njenih dela ste zaista pročitali?

Silvija Plat foto: Youtube/PoetryPoemsPoets

Silvija Plat je za svog kratkog života napisala dela koja se i danas, decenijama kasnije, čitaju i proučavaju širom planete. Poznata po svojoj ispovednoj poeziji, za koju je osvojila Pulicerovu nagradu, posthumno 1982. godine, pisala je i izuzetnu umetničku i memoarsku prozu. Povodom 90. godišnjice rođenja pesnikinje, Elin Kulhed, autorka romana Euforija, opisa poslednje godine života Platove, pažljivo je i znalački sastavila vodič kroz dela velike američke pesnikinje i spisateljice.

Klasik

Silvija Plat je celoga života zamerala sebi što joj nije uspela da napiše roman. Ali je ipak napisala jedan, i to briljantan.
Stakleno zvono je autobiografska ispovest o tome šta je značilo biti žena u Americi 1950-ih godina, a na svetlo dana iznosi trojanskog konja iz kog, kada čitateljke i čitaoci to najmanje očekuju, nahrupi cela konjica tabu tema tog vremena.
Knjiga govori o depresiji, samoubistvu, seksualnom oslobođenju žena, mržnji prema majci i traumatičnoj terapiji elektrošokovima u svetu kom manjkaju reči da opišu ono kroz šta devojčice i devojke prolaze.

Foto; promo/Laguna

Ester Grinvud želi da se suprotstavi nazorima kakvi je etiketiraju mimo njene volje; želi da izađe iz izloga, da se razvije, da postane više od toga, da se skine i baci odeću u njujoršku noć, i to ne u činu samoponištenja, nego u činu svemoći: “Postojim, postojim, postojim”. Srce Ester Grinvud kuca u savršenom izrazu ekspanzije ličnosti kroz pisanje. Roman Stakleno zvono vrvi od inata i samoprezira koji bujaju u srcu sputavane devojke.

Ključno štivo

Na stranu Stakleno zvono, priče i nabijena proza iz njenih dnevnika, Platova je u srži svog bića bila pesnikinja. U poeziji je razvijala svoje motive i predstave, prostor za sebe, svoj etos i burnu ličnost.

U pesmama se koristi jezikom da prodre u najdublje slojeve svesti, a čitaoce i čitateljke povremeno čini nesigurnim: o čemu je zaista ova pesma, šta se zaista dešava u njenoj sferi? Sabrane pesme nude jedinstvenu priliku da se primeti kako je autorka sazrela u pesnikinju spremnu da preuzme rizik i da, korak po korak, pomera granice mogućeg u književnosti.

Vredno truda

Neosvojiva meta su 14 pisama koje je Platova poslala svojoj psihijatarki Rut Bjušer tokom poslednjih šest meseci života, 1962. i 1963. godine, otkrivena 2017. godine (pre toga su bila čuvana u privatnoj arhivi). Objavljena su 2018. u knjizi Pisma Silvije Plat: Drugi tom (1956-1963) koju su uredili Karen V. Kjukil i Piter K. Stejnberg.

Platova u ovim depešama duboko promišlja sopstveni život, život ranjive, napuštene majke sa malom decom, a uz to prenosi niz događaja kroz jasnu, samosvesnu i živo napisanu prozu. Ćerka Silvije Plat i Teda Hjuza, Frida Hjuz, napisala je divan predgovor ovom izdanju u kom opisuje kako se osećala dok je prvi put čitala majčina poslednja pisma.

Knjiga iz koje ćete nešto saznati

Platova je napisala esej “Amerika! Amerika!” samo nekoliko nedelja pre nego što se ubila u svojoj 31. godini. Objavljen je u Panču, dva meseca nakon njene smrti, a kasnije je uvrštena u zbirku Džoni Penik i Biblija snova.

U tom eseju je Platova opisala svoje odrastanje u konzervativnom okruženju u Americi 40-ih i 50-ih godina i piše o pogubnom konformizmu koji je gušio njenu darovitost. “Možda sam bila suviše uvrnuta, da počnem s tim”, napisala je, ukazujući na unutrašnje i spoljašnje brane svom stvaralaštvu kakve je nastojala da podigne čitavog života. “Amerika! Amerika!” namenjena je svakome ko želi da shvati kako je to odrastati sa ograničenjima.

Skriveni dragulj

Heder Klark navela je u svojoj biografiji Crvena kometa da je Platova u Londonu 1961. godine otišla u bioskop i gledala film Na pragu života (Nära livet) Ingmara Bergmana, po scenariju Ule Isakson, i da je bila nadahnuta time kako su u tom ostvarenju predstavljene telesnost i vulnerabilnost različitih vrsta materinstva. Film ističe koliko se majke približavaju životu i smrti, a ta blizina je verovatno pokretala svaki stvaralački impuls u Platovoj.

Radio-drama Tri žene, koju je Platova napisala godinu kasnije, malo nakon rođenja sina, inspirisana je filmom i zasnovana je na iskustvima tri žene sa dijametralno različitim pogledima na pobačaj, rođenje i odbacivanje deteta. Ovde je ambivalentnost majčinstva surovo pretočena u reči. Ali i nekoliko najnežnijih rečenica u književnosti takođe se nalaze u ovom komadu koji svršava kao pesma.

Platova je očigledno bila pod uticajem čuda rađanja i postajanja majkom, što se vidi u načinu na koji majka govori sinu. Ona je odlučna u tome da on ne treba da bude izuzetan jer: “Izuzetno je ono što đavola zanima”. Ona želi da on bude običan i da voli, kao što ona voli njega. Tu je i fascinantno otuđenje muškog roda u tekstu. Muževnost je opisana kao “Ona tupa, tupa tupost iz koje potiču zamisli, razaranja, buldožeri, giljotine i bele sobe sa kricima”.

Tri žene su zapanjujući književni tekst koji zaslužuje da bude mnogo više čitan širom sveta.

 

Knjiga koja će vas promeniti

“Verujem da postoje ljudi koji misle kao ja, koji su mislili kao ja i koji će misliti kao ja”. Dnevnici Silvije Plat (urednica Karen V. Kjukil) su štivo koje će vas promeniti. Platova je u dnevnicima dopustila da se njen književni registar prikaže u celom rasponu, što nije uvek bio slučaj sa njenim umetničkim delima iz istog perioda. Dnevnici izražavaju autentičnu ličnost Silvije Plat; u njima se ona usuđuje da greši, da bude kontradiktorna i da izražava zabranjene misli i osećanja. Ona iz života preuzima građu i taj književni metod će razviti kasnije u Staklenom zvonu i zbirci poezije Arijel.

Šta kada ste pročitali sve

Divnu kratku priču Majke vredi pročitati zasebno jer se tu ponovo pojavljuje Ester iz Staklenog zvona. Postala je majka, živi na selu u Engleskoj i tamo pokušava da se uklopi sa ostalim meštankama. Meni ta priča deluje kao seme za još jedan roman, nastavak prvog. Slatka i opora slika onoga što je moglo da se dogodi.

Piše: Elih Kulhed
Izvor: The Guardian
Preveo: Matija Jovandić

Poslušajte i kako Meril Strip čita “Jutarnju pesmu” Silvije Plat.

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *