U nedelju, 17. oktobra 1943, na stranicama The Book Review-a (književni podlistak Njujork tajmsa, prim. prev.) našao se književni prikaz Mein Kampf-a. Kao deo obeležavanja godišnjice završetka II svetskog rata, The Book Review je odlučio da mu se još jednom vrati.
Možemo samo da zamislimo kakve su se rasprave vodile među urednicima po pitanju toga kako da tretiraju prvi „konačni“ engleski prevod Hitlerovog političkog manifesta. Pravi užas onoga što se u to vreme događalo u Evropi nalazi se tek među redovima ovog prikaza – u spoznaji da je Hitlerova genocidna vizija već bila u potpunosti ostvarena kada je ovo odlazilo u štampu.
Tri dana pre nego što je izašao ovaj prikaz, dogodio se ustanak u koncentracionom logoru Sobibor, gde je najmanje 170.000 Jevreja bilo ubijeno u gasnim komorama. Dan nakon objavljivanja, hiljadu Jevreja je okupljeno u Rimu, kako bi otpočeli svoj put vozom u Aušvic. Autor prikaza Vilijam S. Šlam (William S. Schlamm), nije mogao da zna ništa od ovoga. Ali znao je da The Book Review kreće u napad na naciste jedinim oružjem koje smo ikada imali na raspolaganju: ispitivanjem jezika.
Ipak, ono što je odštampano crno na belo, stavljeno među korice i u Vašingtonu zaštićeno autorskim pravima, čini knjigu, čak i ako je u pitanju Mein Kampf. Dakle evo ga, „konačni novi prevod“, koji se prodaje za 3.5 dolara, što je mnogo novca za lošu knjigu, ali mnogo manje od cene koju će zbog nje platiti Nemci.
Ovde, po prvi put, imate Hitlerovu prozu, koja je skoro nečitljiva, podjednako i na engleskom i na nemačkom jeziku.
Related
O seksualnoj liberalnosti i političkoj konzervativnosti Tomasa Mana (II deo)Kada pročitate Manhajmov prevod Mein Kampf-a, najgore stvari posle originala, biće vam nejasnije nego ikad pre šta se dogodilo Nemcima, ali ćete bolje razumeti šta se moralo dogodilo ostatku Evrope. Ovde se ne radi o lošem stilu, čak ne ni o njegovom odsustvu. Ovo je moronsko zlo, toliko bezoblično i pred-duhovno da se opire artikulaciji. Kada bi infuzorije (vrsta jednoćeliskih algi i beskičmenjaka, prim. prev.) mogle da govore verovatno bi koristile Hitlerov jezik, ali bi morale da laju.
Sa književnog i intelektualnog stanovišta, ne mogu se imati različita mišljenja o Mein Kampf-u, čak ni među kritičarima čiji je posao, kao što znate, da se ne slažu. Jedini natpisi koji se u ovom određenom slučaju računaju su communiqués (izjave za štampu, prim. prev.) generala Ajzenhauera.
Ceo prikaz Mein Kampf-a objavljen u The Book Review 1943. možete pročitati ovde.
Izvor: nytimes.com
Tekst:
Prevod: Danilo Lučić