Kako je Balzak uticao na stvaranje multiverzuma u pripovedanju Balzakovo vizionarsko pripovedanje predvidelo je fluidnost i složenost koncepta multiverzuma koje danas nalazimo u filmovima, pokazujući njegov dugovečan uticaj na savremene narativne strukture.

Multiverzum je postao neizostavni deo popularne kulture. Filmski univerzum Marvela (MCU) uveo je taj stil pripovedanja putem zajedničkog univerzuma u svetsku javnost filmom Iron Man (2008), u kojem je post-credit scena nagovestila veći, međusobno povezan univerzum.

Tokom vremena, ovo se razvilo u filmski multiverzum, naročito sa filmom Doctor Strange iz 2016. godine. Filmovi poput Spider-Man: No Way Home (2021) i Doctor Strange: Multiverse of Madness (2022) predstavili su publici paralelne univerzume u kojima koegzistiraju različite verzije istog lika. Multiverzum su prigrlili i drugi filmovi, poput Sve u isto vreme (Everything Everywhere All At Once, 2022), koji je osvojio više Oskara, i Stree 2, koji je u septembru 2024. postao najprofitabilniji bolivudski film svih vremena.

Ovaj stil pripovedanja ima duboke književne korene. Verujem da je prvi majstor fiktivnog multiverzuma bio francuski romanopisac iz XIX veka, Onore de Balzak, u svom monumentalnom delu Ljudska komedija (La Comédie Humaine, 1829–1847).

Dvadesetih godina XX veka, nemački fizičar Verner Hajzenberg osporio je Njutnove zakone mehanike, tvrdeći da čestice mogu istovremeno biti u više stanja – što je nazvao Principom neodređenosti. Kasnije, pedesetih godina, američki fizičar Hju Everet predložio je Interpretaciju mnogih svetova, sugerišući da se svi mogući ishodi jednog kvantnog događaja dešavaju, svaki u zasebnom paralelnom univerzumu.

Iako je ova teorija razvijena u fizici, termin „multiverzum“ uveden je u književnost zahvaljujući britanskom piscu naučne fantastike Majklu Murkoku. U delu Večni šampion (The Eternal Champion, 1970), on je zamislio likove koji postoje u paralelnim svetovima sa višestrukim avatarima.

Međutim, Balzakova Ljudska komedija, napisana više od jednog veka ranije, već je sadržala seme multiverzumskog pripovedanja. Sastavljena od skoro sto romana i priča, ovo delo obuhvata hiljade likova koji se ponovo pojavljuju u različitim pričama, stvarajući zajednički univerzum koji omogućava složene narativne veze.

Balzakova inovacija nije bila samo u ponovnom pojavljivanju likova, već i u tematskom i konceptualnom jedinstvu koje je uspostavio u svom fiktivnom univerzumu.

Ova kohezija izgrađena je kroz njegovu „tipologiju“ likova. Balzakovi „tipovi“ su likovi koji oličavaju univerzalne osobine, ali zadržavaju svoju individualnost – što ih čini odmah prepoznatljivim u različitim pričama.

U svom predgovoru za roman Mračna afera (Une Ténébreuse Affaire, 1841), Balzak brani upotrebu tipova: „Tip… je lik koji u sebi sažima određene karakteristične osobine svih onih koji mu manje ili više liče; on je model žanra.“

Mađarski filozof Đerđ Lukač proširio je ovu ideju, ističući da Balzakovi tipovi predstavljaju sintezu individualnog i univerzalnog. Ovi likovi su dovoljno univerzalni da predstavljaju šire društvene sile, a istovremeno ostaju posebne individue unutar svojih priča.

Ova ravnoteža između univerzalnog i individualnog predstavlja temelj multiverzumskog pripovedanja. Na primer, kulminacija filma Spider-Man: No Way Home naglašava ovu igru univerzalnih i individualnih aspekata likova, kao što je prikazano kada se tri verzije Spajdermena (Tobi Megvajer, Endru Garfild, Tom Holand) iz paralelnih univerzuma udružuju. Garfildov Spajdermen nalazi iskupljenje spasivši MJ (ljubav Holandovog Spajdermena), trenutak koji odražava njegov sopstveni tragični gubitak Gven – ističući i njihovu zajedničku traumu i različite sudbine.

Na sličan način, Balzakovi likovi koji se ponavljaju u Ljudskoj komediji razvijaju se kroz različite priče, odražavajući različite aspekte svojih ličnosti i situacija. Iako u početku nije planirana kao zajednički univerzum – Balzak je naknadno prilagodio ranije radove kako bi se uklopili u ovaj okvir – koherentnost njegovog fiktivnog sveta je izuzetna.

Mobilisanje multiverzuma

Francuski filozof Alen napisao je da Balzakov književni univerzum ponekad može delovati kao „raskršće gde se likovi iz Ljudske komedije sreću, pozdravljaju i prolaze jedni pored drugih“. Ovo stvara osećaj nepovezanosti zbog nedostatka stroge hronološke strukture, omogućavajući čitaocima da uđu u Balzakov univerzum kroz bilo koji od skoro sto romana ili priča.

Balzak se bavio ovim pitanjima u svojim predgovorima. U njima je vodio metadiskurs sličan post-credit scenama u savremenim Marvelovim filmovima, gde se nagoveštavaju buduće priče i razvoj likova.

Korišćenje predgovora kao prostora za anticipiranje kritika i komunikaciju s čitaocima kod Balzaka nagoveštava dijalog između tvoraca i fanova u MCU. Kao što Marvel balansira između umetničke vizije i zahteva publike, tako je i Balzak koristio predgovore kako bi odgovorio na zabrinutosti svojih čitalaca u vezi s razvojem njihovih voljenih likova.

Jedan od mnogih takvih primera nalazi se u predgovoru za Pierrette (1840), gde Balzak otkriva da se Maksim de Traj, notorni neženja koji uništava živote mnogih žena u Ljudskoj komediji, konačno ženi. Uprkos kritikama čitalaca koji su želeli da De Traj doživi tragičan i bolan kraj, Balzak brani svoju odluku, duhovito primetivši: „Šta hoćete da uradim? Taj đavo Maksim je dobrog zdravlja.“

I Balzak i Marvel suočavaju se s izazovom udovoljavanja širokoj i raznovrsnoj publici. Međutim, model multiverzuma nudi rešenje za ograničenja zajedničkog univerzuma. Dok se Balzak borio s nemogućnošću stvaranja potpuno koherentnog sveta – Ljudska komedija ostala je nedovršena nakon njegove smrti – multiverzum omogućava savremenim autorima da istraže više realnosti i zadovolje različita očekivanja publike bez donošenja nepovratnih narativnih odluka.

Godine 2019, Marvel se suočio s reakcijama konzervativnih fanova na film Kapetan Marvel zbog toga što je glavna uloga dodeljena glumici, a zatim i 2022. godine zbog uloge muslimanske pakistanske glumice kao Ms. Marvel. Umesto da direktno odgovori na kritike, što bi moglo da otuđi i konzervativnu i liberalnu publiku, Marvel je iskoristio multiverzum kako bi zadovoljio širok spektar očekivanja.

Film Spider-Man: Across the Spider-Verse (2023) predstavlja odličan primer. Ovaj animirani film uključuje preko 600 verzija Spajdermena, od „tradicionalnog“ belog Spajdermena do crnog, indijskog, pa čak i životinjskih verzija (posebno Pitera „Porkera“, Spajder-svinje). Na taj način, Marvel je zadovoljio raznolike globalne tržišne potrebe bez obavezivanja na jednu interpretaciju.

Balzakova Ljudska komedija postavila je temelje savremenom pripovedanju o multiverzumu. Ovaj pristup omogućio mu je da istraži različite dimenzije svojih likova kroz brojne priče. Njegovo vizionarsko pripovedanje predvidelo je fluidnost i složenost koje danas nalazimo u zajedničkim filmskim univerzumima, pokazujući njegov trajan uticaj na narativne strukture.

Tekst: Harsh Trivedi
Izvor: theconversation.com
Prevod: Danilo Lučić
Ilustracija: freepik.com

Pročitajte i tekst o tome kako se Sezan uticao na Zolu da posmatra svet slikarskom očima. Ili tekst o tome kako se na mnogim mestima u delu Marsela Prusta mogu naći reference na kvantnu fiziku i teoriju relativiteta.