Da li je “orvelovski” jedna od najčešće pogrešno upotrebljavanih reči? Upotrebom termina “orvelovski” oslikava semantičke izazove sa kojim se suočavamo danas – da li jedna reč ako se odnosi na previše stvari prestaje da bilo šta znači?

Ovaj čovek je bio romanopisac, novinar, zagovornik jasnoće u engleskom jeziku, ali na kraju “orvelovski” ne ide u prilog ničemu od svega toga. Ili ne direktno. Umesto toga, ova etiketa opisuje svet u kojem svaki klik mišem ostavlja cookie, gde kamere nadgledaju svaku raskrsnicu, dok tajne službne prate svaki naš pokret.

Reč “orvelovski” potekla je iz Orvelovog romana 1984, njegove distopijske vizije napisane 1948. Google Ngram, alat za merenje upotrebe bilo koje reči po jedinici vremena, pokazuje da ovaj pridev dostiže svoj vrhunac u posleratnom periodu. Što je na neki način odgovarajuće, uzevši u obzir da Google Ngram oličava orvelovski duh time što prisluškuje koje reči izgovaramo i pišemo.

Ne radi se o tome da samo nadzor predstavlja ceo paket. Rečnici se ograđuju, proglašavajući pridev “orvelovski” kao nešto što veoma naliči samom Orvelovom književnom delu. Slaba je to upotrebna naknada. Bleda senka onoga kada govoreći “dalijevski” izazivamo reminiscenciju na slikara po imenu Salvador. Smeliji pojmovnici daju više detalja. Ove nedelje, istražujući termin “orvelovski”, naleteo sam na  reference na propagandu, dezinformacije, totalitarizam, kao i poricanje istine – ili dvomisao.

Raznolikost upotrebne vrednosti ovog termina nas uvodi u problem. Onog trenutka kada reč može da znači toliko stvari, ona znači vrlo malo. Godine 2003. američki lingvista Džefri Nunberg proglasio je “orvelovski” „najčešće upotrebljavanim pridevom izvedenim iz imena nekog modernog pisca …“ i verovatno najčešće pogrešno upotrebljavanim.

Informativni portali koriste “orvelovski” da opišu veb kamere, robodebt, deepfake video zapise, vlade iz senke i pasoše za vakcinisane. Ali šta od svega toga znači ta reč? Ne mogu svi biti u pravu. Ili ako jesu, onda je “orvelovski” zapao u ćorsokak.

Vinston Smit bi se složio. Glavni junak 1984 provodi dane menjajući istoriju, doterujući fotografije, pretvarajući bivše saveznike u neosobe, da citiramo reč iz novogovora. Prepoznajemo ovu muljažu. To je stvar modernog iskrivljavanja podataka, gde se od istine prave laže, baš kao što je i reč “orvelovski” počela da nas obmanjuje.

Uporedite ovo sa pridevom “kafkijanski”, rođakom “orvelovskog”, kojim se odaje počast Francu Kafki – još jednom arhitekti jezivog. Oba distopijska pojma pojavila su se 40-ih godina. Ovaj potonji se odnosi na savremeni lov u mutnom, birokratsko obigravanje oko svake mogućnosti da se pruži pomoć, na ništavost birokratije. Pošto se oseća udobnije u svojoj koži, pridev “kafkijanski” se održao, dok “orvelovski” – na kafkijanski način – već decenijama juri svoj rep.

Treba samo razmotriti novogovor, dvosmisleni žargon Partije, da biste videli na koje se probleme “orvelovski” odnosi. Barem su zlomisao (crimethink) i logodmor (joycamp) –  kovanice i eufemizmi novogovora – stvoreni da budu zlokobne laži, za razliku od nameravane dužnosti koju je “orvelovski” imalo da ispuni.

U savremenom novogovoru  možemo  da prevedemo ono što je kamuflirano. „Ovi izrazi mogu biti indirektni“, kako je rekao Nunberg, „ali oni svoju indirektnost stavljaju na videlo.“ Oštroumni slušaoci alternativne činjenice brzo čitaju kao lažne.

Prekomerna upotreba prideva “orvelovski” ga je otupela, malj kojim se vitla bez određenog pravca. Uskoro će se ova reč pridružiti i drugim lozinkama kao što su porodične vrednosti, imanje vizije i slično. Ako novogovor obuhvata dvosmislene ili zbunjujuće reči, onda ovi poslednji primeri predstavljaju crne rupe značenja, neodgonetljivo poglavlje originalnog priručnika Partije.

Ima nečeg ciničnog u ovome, kad se malo bolje razmisli. Jer je Orvel, borac za lucidnost u engleskom jeziku, iza sebe ostavio eponim od kojeg je tako brzo ostala samo ljuštura, reč koja se približava nereči. Možda se odgovor krije u samom romanu 1984, budući da etiketa “orvelovski” implicira taj roman, više od bilo čega drugog što je Džordž uradio ili napisao.

Pa opet, isti roman vrvi od raznih vrsta košmara koji su kao predskazanja, gde su rupe u sećanju isto toliko očigledne kao i užasi sa pacovima u sobi 101. Možda je mudro umanjiti značenje “orvelovskog” zbog onih specifičnih užasa koje je ovaj čovek opisao u svojoj distopiji, pozivajući se na Ministarstvo mira ili Velikog brata, posebno radi eskiviranja velikog rata.

Pročitajte i 25 činjenica o Džordžu Orvelu, kao i kako je T.S. Eliot odbio rukopis Životinjske farme.

Piše: David Astle
Izvor: smh.com.au
Prevod: Danilo Lučić

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: