“Vidovnjak je lažov” – filozof Sajmon Kričli o tome kako „manje ne razumeti“ Bouvija Bouvijev lik i delo nam, prema Kričliju, omogućavaju kako da iz patvorenosti oformimo autentičan identitet i razvijemo sposobnost da se menjamo.

Razmotrimo Bouvijeve stihove. Čini se da jednostavno ne možemo a da ih ne čitamo autobiografski, kao tragove i znakove koji će nas povesti ka nekom autentičnom shvatanju „pravog“ Bouvija, njegove prošlosti, njegovih trauma, njegovih ljubavi, njegovih političkih stavova. Želimo da vidimo njegove pesme kao prozor u njegov život. Ali upravo to je ono čega treba da se odreknemo ako želimo da pokušamo i ne razumemo Bouvija makar malo manje. Kao što svi znamo, on zauzima i uvek je zauzimao različite identitete. Njegova briljantnost je u tome da postane neko drugi tokom trajanja pesme, nekad i za ceo album ili čak i turneju. Bouvi je trbuhozborac.

Ta strategija nije umrla sa Zigijem na sceni u Hamersmit odeonu 1973. Ona istrajava upravo kroz Bouvijev najskoriji album The Next Day[1]gde su mnoge od pesama napisane iz identiteta drugog, bilo da je to preteći i tupi izvršilac masovnog ubistva, kao u „Valentine’s Day“, ili zagonetna ličnost u pesmi koja zatvara album „Heat“. Ova poslednja ima možda i najjače i najzaobilaznije stihove na albumu, a tiče se sinovljevog gnušanja prema ocu koji ili upravlja zatvorom ili je pretvorio njihov dom u zatvor.

Tu je i očigledna aluzija na Mišimin Prolećni sneg, i sledeću upečatljivu sliku:

Videli smo tad Mišiminog psa
Kako uhvaćen među stenjem
Blokira vodopad

Bouvi pevajući ponavlja: „I kažem sebi, ne znam ko sam“. Pesma se završava stihom „Vidovnjak sam, lažov sam“. Na šta možemo dodati da je Bouvi vidovnjak zato što je lažov. Istina koju sadrži Bouvijeva umetnost nije kompromitovana njenom patvorenošću. Ona je omogućena njome.

Drugim rečima, Bouvi pobuđuje istinu kroz „Zaobilazne strategije“[2], što je bio naziv serije od više od stotinu karata koje je Brajan Ino napravio sa umetnikom Piterom Šmitom 1975. Na primer, tokom snimanja „V-2 Schneider“ (naziv je igra reči sa imenima rakete fau-2 koja je desetkovala London 1944. i dvojicom ključnih članova „Kraftverka“ – nas dvojica­ = Ralf Hiter i Florijan Šnajder), Bouvi je slučajno počeo da svira saksofon van ritma. Malo pre snimanja, pročitao je jednu od karata „Zaobilaznih strategija“, a na njoj je pisalo: „Uvaži greške svoje zbog njihovih skrivenih namera“. Tako je nastao snimak. Insistiraću na tome da Bouvijevi stihovi zahtevaju da se razumeju prema sličnom pravilu zaobilaznosti.

Po mom skromnom mišljenju, autentičnost je prokletstvo muzike od kojeg treba da se izlečimo.

Bouvi može tu da pomogne. Njegova je umetnost radikalno neprirodna i refleksivno svesna konfekcije iluzija čija patvorenost nije lažna, nego je u službi filcane, opipljive istine.

Kao što peva u „Quicksand“,

Ne veruj u sebe
Ne obmanjuj se verom

Ilustracija Helen Grin bazirana na vizuelnom identitetu poslednjeg Bouvijevog albuma "Blackstar" iz 2016.
Ilustracija Helen Grin bazirana na vizuelnom identitetu poslednjeg Bouvijevog albuma “Blackstar” iz 2016.

Da to još malo pojačamo, možda je muzika u svojoj najvećoj teatralnosti, ekstravaganciji i apsurdu ujedno i najistinitija muzika. To je ono što nas može sačuvati od samih sebe, od banalne činjenice da bivamo na svetu. Takva muzika, Bouvijeva muzika, može da nam omogući da pobegnemo od zakivanja za činjenice o tome ko smo, da pobegnemo od toga da budemo mi. Za trenutak, možemo da budemo podignuti, uzdignuti i okretani naokolo. Na njihovim najvišim nivoima, pesme mogu, rečima, ritmom i često jednostavnim, uspavankama sličnim, melodijama, da počnu da spajaju tačke onoga o čemu mislimo da je život. Povremeni povezani zvučni signali. Mogu nas takođe pustiti da mislimo o drugom životu.

Onoliko koliko su krhki i neautentični naši identiteti, Bouvi nam nudi (a još i podstiče) uverenje da možemo da nanovo osmislimo sebe. Zapravo, mi i možemo da nanovo osmislimo sebe zbog toga što su nam identiteti tako krhki i neautentični. Upravo kao što je Bouvi naizgled nanovo osmišljavao sebe bez ograničenja, omogućio nam je da verujemo da je naš kapacitet za promene neograničen. Naravno, granica ima – temeljnih ograničenja, smrtonosnih ograničenja – u preoblikovanju onoga ko smo. Ali nekako, slušajući te pesme, čak i sada, može se čuti izuzetna nada da nismo sami i da se ovom mestu može umaći, makar na jedan dan.

[1] Knjiga je objavljena 2014. godine, a godinu ranije objavljen je Bouvijev album „Next Day“ (prim. prev.)
[2] „Oblique Strategies“ – špil sa kartama 9x7cm u crnoj kutiji. Svaka karta nudi mozgalice sa namerom da umetnicima (posebno muzičarima) razbije kreativne blokade, podstičući promenu ugla u razmišljanju

(Poglavlje iz knjige „Bouvi“ Sajmona Kričlija)
Prevod: M. Jovandić
Ilustracije: Helen Grin

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: