Umetnost dizajniranja korice za knjige u XIX veku Nakon što se omasovila proizvodnja knjiga, u periodu od 1820. do početka I sv. rata, korice za knjige su postale estetska i važna komponenta u njihovoj prezentaciji i prodaji

Motivisana porastom stope pismenosti i napretkom tehnologije, u XIX veku knjiga se transformisala iz uglavnom ručno rađenih predmeta u predmet masovne proizvodnje.

U ovim novim okolnostima korica knjige dobija dodatni značaj: više nije bila samo funkcionalna zaštita knjižnog bloka, već je postala ključna platforma za predstavljanje i prodaju knjige.

Pre ovoga naslovnice su, izuzev jednokratnih kreacija po narudžbi (npr. vezene korice za lične biblioteke), uglavnom bile izrađene od obične kože.

Od dvadesetih godina XVIII, s porastom mehaničkog uvezivanja knjiga, ove stare kožne presvlake ustupile su mesto novim platnenim, koje su, pored toga što su bile jeftine, sada mogle i da se štampaju.

U narednim decenijama korišćene su najraznovrsnije tehnike štampe na koricama: od utiskivanja do pozlate do višebojne litografije. Stvoren je potpuno novi umetnički prostor.

Kao što možete videti u opisima primera ispod, ilustratori i dizajneri su procvetali, a stvarali su korice eklektične u estetskom pristupu kao i najraznovrsniji sadržaji koje su nosile.

(Pročitajte i o reizdanju Alise u zemlji čuda koju je ilustrovao Salvador Dali, kao i koje su to bile srednjovekovne kletve protiv krađe knjiga.)

Izvor i tekst: publicdomainreview.org
Prevod: Danilo Lučić

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *