Francuska, revolucija

SLOBODA DA SE BUDE SLOBODAN (2) Nikada ranije objavljeni esej Hane Arent

Hana Arent (1906 – 1975) široj javnosti poznata je pre svega kao autorka “Ajhmana u Jerusalimu”, gde iznosi čuvenu tezu o banalnosti zla. Autorka je još 17 knjiga i brojnih članaka na različite teme, od totalitarizma do epistemologije, a smatra se jednom od najuticajnijih političkih filozofa 20. veka. Esej “Sloboda da se bude slobodan”, koji…

Continue Reading...
herbert markuze

LEVIČAR U PLEJBOJU (4) – Markuzeovo “priznanje” bivšem studentu

ilo je na Majklu Šeridenu, neumornom studentskom Digeru sa Old Vesberija, da napravi očiglednim jaz između Markuzea i anarhističke levice. – Nije li bilo revolucija u istoriji – zapitao je Šeridan – kojima intelektualci nisu dali okvire, koje nisu bile intelektualne čak ni u kontekstu? – Na šta tačno mislite? – repetirao je Markuze u…

Continue Reading...
herbert markuze

LEVIČAR U PLEJBOJU (3) – Markuzeov “Jednodimenzionalan čovek”

aja 1965. godine, Markuze je prihvatio ponudu, koja je već dugo postojala, Univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu. Kupivši kuću na mondenskoj Klifridž aveniji na plaži La Holja, seo je ispred sa Inge, svojim ulubljenim “pežoom” i svojim cigarama, isecajući iz novina recenzije svog Jednodimenzionalnog čoveka na kalifornijskom suncu. Kao i obično, recenzije su bile raznolike, ali…

Continue Reading...
Herbert Markuze

LEVIČAR U PLEJBOJU (2) – “Činjenica koju bi i Markuze i Stejt department voleli da se zaboravi”

vek će biti stvar vrhunske ironije to što je popularnost dokačila Herberta Markuzea kad je on napunio 70. Rođen 1898. u uspešnoj jevrejskoj porodici u Berlinu, doktorirao je književnost (magna cum laude) 1922. na Univerzitetu u Frajburgu. Počeo je da se bavi knjižarstvom u Berlinu na vrhuncu Vajmarske republike, u kulturi briljantnih profesora i nazadne…

Continue Reading...
džoan didion

Džoan Didion: Beli album (V deo)

ednog jutra 1968. otišla sam da vidim Eldridža Klivera u stanu u San Francisku koji je delio sa suprugom Katlin. Da bi vas pustili u taj stan trebalo je prvo pozvoniti i onda stati na sredinu Ulice Ouk, na mesto koje je moglo jasno da se vidi iz Kliverovog stana. Posle takvog nadzora posetilac bi,…

Continue Reading...
hjui njuton

Džoan Didion: Beli album (IV deo)

eko je jednom doveo Dženis Džoplin na žurku u kuću na Aveniji Frenklin: upravo je završila koncert i želela je brendi-i-benediktin u šejkeru. Muzičari nikad nisu tražili obična pića. Oni su hteli sake, ili koktele sa šampanjcem, ili čistu tekilu. Provođenje vremena sa ljudima iz sveta muzike bilo je zbunjujuće i zahtevalo je više fluida,…

Continue Reading...
25346529_1779554082056280_1874975094_o

Džoan Didion: Beli album (I deo)

pričamo sebi priče da bismo živeli. Princeza je zarobljena u konzulatu. Čovek sa slatkišima će odvesti decu u more. Gola žena na simsu prozora na šesnaestom spratu žrtva je sloma ili je gola žena egzibicionistkinja, a bilo bi “zanimljivo” znati kakva. Govorimo sebi da ima neke razlike u tome da li gola žena kani da…

Continue Reading...
maxresdefault

Kako pisati distopijske romane kad nam je tu Donald Tramp?

autor Džon Skalci očajava nad uticajem dramatičnog i jezivog američkog predsedništva na prozu – ali najbojli distopijski romani su se pojavljivali u najtežim vremenima. Počelo je književnim autorima koje je Aleksandar Hemon napao u junu 2016, jer su propustili da se pozabave Trampovom erom u svojoj prozi. Hemon je odbio da potpiše javno pismo protiv…

Continue Reading...
razrušen grad

Kako autocenzurom ubiti priču („projekt@party“, Beqë Cufaj)

d književnosti malih zemalja s teškom poviješću po defaultu očekujem neku mračnu egzotiku s kojom se mi na ovim prostorima možemo lako identificirati. Tako mi se roman projekt@party kosovskog novinara i pisca Beqë Cufaja doimao obećavajuće turoban, međutim, početni ushit se pretvorio u duboko razočarenje. Najavljena kritika politike velikih zemalja prema malima koje su, čini…

Continue Reading...
norman majler

Norman Majler: Beli crnac (III deo)

4.  alik deci, hipsteri se tuku za slatkiše i njihov jezik je sklop suptilnih pokazatelja njihovog uspeha ili propasti u jagmi za zadovoljstvom. Neizrečeno je, ali očigledno, opšte uverenje da nema ni približno dovoljno slatkiša za svakoga. I tako slatkiši odlaze samo pobedniku, najboljem, najvećem, čoveku koji zna najviše o tome kako da iznađe svoju…

Continue Reading...
nikozija

Prekobrojna: Panicos Chrysanthou štrajkuje glađu – za 9. maj!

centru Nikozije, na kraju ulice Ledra nije kraj grada već je kraj poznatog sveta, radnji sa odećom, restorana, radnji sa odećom, restorana, radnji sa odećom, restorana. Nekoliko koraka dalje, s pasošem možeš preći Zelenu liniju kako je nazvana granica koja deli Nikoziju i čitav Kipar, na grčki i turski deo. Kiparski i kiparski deo. Tu,…

Continue Reading...
jason_decaires_taylor_sculpture-000431

Koja Evropa? („Lampeduza“, Dragan Radovančević)

Piše: Bojan Vasić ova knjiga pesama Dragana Radovančevića predstavlja precizan rentgenski snimak savremene Evrope. Iako nevelikog obima, ona uspeva da predstavi celinu: sliku pojedinca i sliku društva, da opiše privatni prostor i da presek globalnog stanja, uhvati realnu situaciju kao i različite psihološke projekcije koje je određuju ili prate. To je slika Evrope o samoj…

Continue Reading...
protesti-1

Prekobrojna: U crvenom smo

ovi Sad se crveni. Crven je k’o cvet, k’o ljubičasta ljubičica, crven je k’o crni asflat, crven je k’o zastava o kojoj maštam da je ogromna, u koju se bacam i u njoj plivam kao Dunavom. I sve je crveno kao jedinstvo, kao oslobođeni jezik kao hrabrost master studenta filozofije koji na onom kamionu izgleda…

Continue Reading...
hana-arent-ii

Zašto je Hana Arent važna: Vraćanje “Izvorima totalitarizma” (III deo)

Tekst: Rodžer Berkovic Prevod: Jelena Nidžović Izvor: lareviewofbooks.org V Jedan od najpotcenjenijih elemenata totalitarizma koji je Arent identifikovala jeste uspon korumpiranog biznisa, vladajuće klase i redova intelektualaca koji na korupciju gledaju više kao na nešto smešno nego kao na nešto vesramno. U poglavlju Izvora totalitarizma naslovljenom “Privremeni savez između gomile i elite”, Arent opisuje prvobitnu recepciju Brehtove Opere…

Continue Reading...
hana-arent

Zašto je Hana Arent važna: Vraćanje “Izvorima totalitarizma” (II deo)

Tekst: Rodžer Berkovic Prevod: Jelena Nidžović Izvor: lareviewofbooks.org III Izvori totalitarizma takođe nas upozoravaju na opasnosti antisemitizma i rasizma kao ideoloških oružja. Knjiga Hane Arent otpočinje esejem o antisemitizmu koji se proteže na nekih stotinak stranica. Arent je pogođena raskorakom između, u tom trenutku nevažnog, jevrejskog pitanja u svetu, i činjenice da je jevrejsko pitanje pokrenulo “čitavu…

Continue Reading...

Obavesti me Ostavite nam vaš e-mail kako biste na vreme dobijali nove vesti sa našeg sajta