Pisma koja je pisao Semjuel Beket su puna imena iz sveta književnosti koja je sretao tokom svog rada: autori o kojima je pisao (Prust), pesnici koje je prevodio (Apoliner), vršnjaci koje je pratio (Jonesko), prethodnici kojima se divio (Džojs). Ali u svom životu van profesije, Beket je takođe bio strastven čitalac, koji je diskutovao o svom omiljenom štivu (i ne toliko omiljenom) sa mnogima sa kojima se dopisivao.
Ove knjige se pominju u drugom tomu “Pisama Semjuela Beketa” i pružaju uvid u to šta je stajalo na piščevom noćnom stočiću u periodu od 1941. do 1956. godine.
“Andromaha” Žaka Rasina: “Pročitao sam “Andromahu ponovo sa najvećim divljenjem ikada i sa više razumevanja, sa najmanje više razumevanja za to kakve su mogućnosti pozorišta danas.”
“Oko sveta za 80 dana” Žila Verna: “Veoma životna stvar.”
“Zamak” Franca Kafke: “Osetio sam se kao da sam kod kuće, čak i previše – možda sam zato prestao da čitam dalje. Slučaj završen tu i tada.”
“Lovac u žitu” Selindžerov: “Zaista mi se mnogo svidelo, više od bilo čega u dužem vremenskom periodu”.
“Zla kuća” Agate Kristi: “Veoma umorna Kristi.”
“Efi Brist” Teodora Fontanea: “Pročitao sam ga četvrti put pre neki dan, sa istim starim suzama na istim starim mestima”.
“Zvonar Bogorodičine crkve” Viktora Igoa.
“Putovanje nakraj noći” Luja-Ferdinanda Selina.
“Lotreamon i Sad” Morisa Blanšoa: “Nekolike izuzetne ideje, ili pre polazne tačke za ideje i dobar deo praznoslovlja, da se čita brzo, ne kao što prevodioci rade. Ono što izbija iz nje, sa druge strane, jeste zaista veliki Sad, ljubomoran na Satanu i njegove večite muke, u sukobu sa prirodom više nego sa ljudskim rodom.”
“Ljudska sudbina” Andrea Malroa.
“Komarci” Vilijama Foknera: “sa Kenoovim predgovorom, od ovoga bi i noj povratio.”
“Ponovljeno delo” Vilijama O’Farela: “Jednom kada se prođe početak, izvrsno.”
“Stranac” Albera Kamija: “Pokušaj da pročitaš, mislim da je važno.”
“Iskušenje življenja” Emila Siorana: “Tu i tamo sjajne stvari. Moram ponovo da pročitam njegov prvenac.”
“628-E8” Oktava Mirboa: “Prokleto dobro delo.”
Izvor: cambridgeblog.org
Prevod: Danilo Lučić
Fotografija: Ričard Avedon, Pariz, 1979.