Šta čitaju oni koji pišu: Zlatko Stevanović “U ovo vreme zatrpanosti sadržajem i osećajem da mnogo toga neću stići da pročitam/pogledam/odslušam, teško se vraćam dužim formama, mada bi neke knjige bilo pametnije pročitati par puta umesto stalno tragati za novim”

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Čini mi se da je to opis đačkog logora Tepsija u knjizi Orlovi rano lete Branka Ćopića. I danas mogu vrlo živo da zamislim Prokin gaj i tu udolinu ograđenu šumom. Sećam je se kao prostora igre i sigurnosti.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Bila je to knjiga Noćne priče, antologija svetske fantastike sa jako dobrim izborom Mija Raičevića. Tu sam se prvi put upoznao sa Mopasanom, Poom, Gogoljem i Borhesom. I mada se nisam kasnije naročito vraćao fantastici, čini mi se da sam tada zavoleo čitanje. Posebno mi je u tom trenutku bilo važno što sam otkrio Poa, njegove priče i pesme.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto? 

U ovo vreme zatrpanosti sadržajem i osećajem da mnogo toga neću stići da pročitam/pogledam/odslušam, teško se vraćam dužim formama, mada bi neke knjige bilo pametnije pročitati par puta umesto stalno tragati za novim. Ali uvek imam negde pri ruci pesme Ljubomira Simovića i Rejmonda Karvera. To su pesnički glasovi koji su me formirali, njihov ton, ritam, perspektiva.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Sali Runi Razgovori s prijateljima. Nisam mogao da razgraničim da li je naivno pripovedanje ili samo životna perspektiva glavnih likova, ali negde na pola sam izgubio želju da to otkrijem.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Ja da se pitam studenti srpske književnosti bi čitali čitav opus Šiška Menčetića.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

U romanu Komo Srđana Valjarevića. Ko ne bi voleo da je na večitom odmoru gde pije samo dobra vina i piše kad mu se piše.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

Kad sednem u fotelju i mačka mi dođe u krilo. Pravi mačkari znaju da tada nema ustajanja.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

 Objavio bih samizdat pesnička izdanja Uroša Kotlajića, ako bi on pristao. Neka ovo ujedno bude i predlog za Uroša.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Možda Sjećanje šume Damira Karakaša. Prija mi istovremena lakoća i punoća takvog pripovedanja, njegov prirodan osećaj za dramsko i humor kojeg, čini mi se, nema dovoljno u današnjoj književnosti. Ako bih pisao prozu, trudio bih se da pišem tako nešto.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

 Istorijski delovi Rata i mira su mi baš bili mučenje, imao sam tada utisak da jako guše priču. Možda bih danas tome pristupio drugačije.

 Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Selindžerov Lovac u žitu. Trebalo je to čitati u prvoj godini srednje, a ne proklinjati život nad Antigonom.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Šiško Menčetić, Desanka Maksimović, Stanislav Vinaver, Miljenko Jergović i Vladimir Tabašević. Bila bi to jedna jako napeta večera.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Generalno beležim po marginama, ali u poslednje vreme slikam pasuse koji završe u bezdanu galerije Šaomija.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odluženje doživotne zatvorske kazne?

Na pusto ostrvo bih poneo Sto godina samoće i onda ni za čim ne bih žalio. Ako je neko stvorio totalitet sveta u jednoj knjizi, onda je to postigao Markes. Na odsluženje zatvorske kazne bih poneo Džojsovog Uliksa, jer mi se čini da ga pre toga neću ni pročitati. Eventualno kad odem u penziju.

Šta trenutno čitate?

Nedavno sam završio Satantango Lasla Krasnahorkaia pa sam prešao na Banatorijum Uglješe Šajtinca, tako da sam duboko zagazio u panonsko blato. Ako mi se osladi, možda se još jednom vratim Seobama.

Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.