Šta čitaju oni koji pišu: Uroš Đurković “Književnost je uzajamnost, razmena, pa i nemirenje, sve ostalo je zamajavanje”, kaže književni kritičar i proučavalac književnosti Uroš Đurković

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Verovatno Ršumov Bukvar dečjih prava. Tu je i Vini Pu i more slikovnica. Ne stojim najbolje sa ranim sećanjima, ali ne pamtim vreme kad nisam bio okružen knjigama. To mi je prirodno stanište. Nisam rano naučio da čitam, ali sam imao privilegiju da su mi rado i mnogo čitali. Kao mnogima, i meni je vrata književnosti otvorila mama. Kakav dar!

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Jedan od mojih prvih samostalnih ozbiljnijih čitalačkih pokušaja bila je jedna knjiga o veterini. Iako ta ljubav nije potrajala, uzbuđenje osvojenom stranicom apsolutno jeste. Sećam se da sam uz nju čitao i Beskrajnu priču. Nisam je završio, ali sam bio očaran. Usledio je niz preobražujućih otkrića; svakom pročitanom knjigom odrastamo. Ipak, poneke knjige, naizgled niotkuda i naizgled prerano, dođu baš u pravi čas. Na umu su mi dve koje su mi donele pravi zemljotres u doživljaj sveta: Joneskova Ćelava pevačica i Sternov Tristram Šendi. Treba napomenuti i da se Sternov roman u mojoj kući koristio i kao presa za biljke, te sam u jednom od najšašavijih ostvarenja istorije književnosti imao i herbarijum. Multimedija, nego šta!

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Nekima mogu uvek, nekima ponekad. Volim da pratim trenutak i da knjige svoje kućne biblioteke činim nespokojnim. Pored kreveta su mi trenutno Handke, Prust, Pesoa i, naravno, Rastko Petrović. Neka bude sad ta ekipa.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Mnogo toga. Sad sam se setio Pevača Boška Petrovića i Hašekovog Švejka. Dodajem i Solženjicinov Arhipelag Gulag. Ali to će se promeniti, obećavam.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Bogami, ima takvih primera. Ali i omašenosti vrede. Treba dati šansu i onome što škripi, jer nakon toga bude jasnije zašto nešto blista. Književnost je uzajamnost, razmena, pa i nemirenje, sve ostalo je zamajavanje.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

U Biblioteci noću Alberta Mangela i Toroovom Valdenu.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

To se dešava vrlo retko. Dobro sam opremljen. Ranac mi je zaslužio pohvalu u stihu. A i razna čitalačka sokoćala.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Luksuzno izdanje Sage o Njalu i ostalih islandskih saga. Nakon toga bogato ilustrovanu trotomnu Fisiku Atanasija Stojkovića. A odmah zatim Ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje Miroslava Mandića. Međutim, pošto je ritam izdavanja, čak i kada postoji volja za blagovremenošću, uvek nepredvidljiv, pitanje je šta bi zapravo od ovoga prvo izašlo. I da li bi.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Encensbergerove pesme, Ništa nije ničije ili Vreme vode Bojana Savića Ostojića i Lutalaštvo Rebeke Solnit. I Popol Vuh! Alavo, ali šta da radim.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Kunderina Nepodnošljiva lakoća postojanja. Bez lakoće, samo nepodnošljivost. Otužna, bajata i umorna pseudofilozofija.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Da sam čitao Kurta Vonegata u srednjoškolskim danima, sigurno bi mi bio bliži.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Sei Šonagon, Fransoa Rable, Amos Tutuola, Klaris Lispektor, Jasmina Ahmetagić. Biće zabavno.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Donedavno sam odbijao bilo kakvo žvrljanje po knjigama. Izuzetak su bili udžbenici, njih sam doživljavao kao knjige drugog reda. Sada vrlo obazrivo i samo ponekad znam olovkom da ponešto pribeležim, tankim linijama, tako da može lako da se obriše. A imam čitavu kolekciju rokovnika ispunjenih beleškama o pročitanom. Sa zapisima sam saživljen.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odlužene doživotne zatvorske kazne?

Na pusto ostrvo priručnik za preživljavanje, a u zatvor Don Kihota. Ili sabranog Šekspira. A da mi dozvole više knjiga, poneo bih celog Balzaka, pa idem redom, da mi robiju oboji Ljudska komedija.

Šta trenutno čitate?

Evo spiska, uz napomenu da uvek čitam više knjiga istovremeno i da ne znam kada će (i da li će) čitanje biti završeno. Ima lepote u neizvesnosti.

Tedžu Kol Otvoreni grad, Eme Sezer Bura, Mirče Kartaresku Solenoid, Jevgenij Vodolazkin Lavr, Meri Bird SPQR, Džulijan Barns Šum vremena, Josip Užarević Möbiusova vrpca, Dijego Fuzaro Misliti drugačije, Jirgen Osterhamel Preobražaj sveta i Petar Miloradović Osluškivanje losa.

Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: